П:
О:
Читај ми
На Косову и Метохији драстични примери верске нетолеранције
Београд/Солун,
21. октобар 2004.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница истакао је данас, обраћајући се учесницима међурелигијског дијалога под називом "Европа кроз помирење и сарадњу", који се одржава у Солуну, да је уверен у то да данас нико ко прихвата европске вредности и демократске стандарде не може да пређе преко чињенице да су српска заједница и други неалбанци на Косову и Метохији лишени основних слобода и права, што је неприхватљиво, јер се Косово и Метохија налазе у самом срцу демократске Европе.
Војислав Коштуница
Званични сајт Владе Републике Србије преноси говор Војислава Коштунице у целини.
Даме и господо,
Данас, када живимо у доба свестране повезаности народа и држава, а Европа постаје пример повезивања и стварања заједништва, морамо размишљати и о важности и заступљености духовне и културне димензије у нашем међусобном разумевању. Питање религије овде је незаобилазно. Не само зато што религија људски род прати кроз време и простор његовог постојања, већ и зато што конкретном животу човека даје особит смисао. Подједнако у старо, ново и у наше доба.
Дозволите ми да на почетку укратко представим конкретну религијску структуру данашње Србије. Помало можда изненађујуће за једну земљу у којој је атеизам деценијама био нека врста државне религије, попис становништва извршен 2002. године показао је да 95 одсто становника осећа припадност некој од цркава и верских заједница. Као атеисти изјаснило се само 0,53 одсто становника, а око 4,5 одсто није се изјаснило или није јасно идентификовало своју религијску опредељеност.
Попис становништва показао је да је Србија мултиконфесионална држава иако у њој бројну превагу има Српска православна црква. У Србији сасвим слободно делују и Српска православна црква и Католичка и старе протестантске цркве, лутеранске и калвинистичке, као и бројне нове хришћанске еванђеоске заједнице које су у Европи и Америци настајале током 19. и 20. века. Од 14. века у Србији је формирана исламска верска заједница, а од 16. века је присутна јеврејска заједница.
На религијском плану Србија је данас потпуно отворена држава. Мноштво цркава повезује нас са многим, готово са свим европским народима. Србија је на религијском плану, самом својом религијском структуром, држава која је интегрисана у Европу и у свет.
Поменуо бих да оваква религијска структура данашње Србије представља и њену велику шансу. Али да би та шанса била искоришћена, неопходно је много тога предузети и урадити, и то истовремено на духовном, културном и политичком плану.
На духовном плану данас је у Србији зачет тих, али дубок и делотворан интелектуални, морални и егзистенцијални напор да се превазиђу и духовно осветле давнашња и скорашња трауматична историјска искуства и тешко историјско наслеђе. Хришћанске цркве, али и све друге верске заједнице у Србији, свесне су тога да су историјска искуства и културне оријентације етничких група често биле међусобно антагонизоване или, у бољем случају, без међусобног поверења. Цркве и верске заједнице не могу механички одбацити или заборавити садржаје и предања која опстају у историјском памћењу и културној свести народа. Али, веома је важно то што цркве и верске заједнице желе и теже да негативно историјско искуство духовно осветле, боље разумеју и превладају. Очигледно је да су антагонизми, нетолеранције и међусобне конфронтације народа и религија, у основи потпуно страни самој духовној суштини религијских учења.
Нажалост у нашој земљи, на Косову и Метохији, постоје драстични примери не само верске нетолеранције, већ и спаљивања цркава, манастира и светиња, прогона и убијања људи само због њихове другачије верске и националне припадности. Уверен сам у то да данас нико ко прихвата европске вредности и демократске стандарде не може да пређе преко чињенице да су српска заједница и други неалбанци на Косову и Метохији лишени основних слобода и права, пре свега права на слободан и безбедан живот, слободу кретања, опстанак, повратак и слободу вероисповести. Такво стање на Косову и Метохији је неприхватљиво, а Косово и Метохија се налазе у самом срцу демократске Европе, коју сви видимо као нашу заједничку слободну кућу, која треба да почива на чврстим демократским темељима и неупитним и универзалним моралним вредностима.
Залажемо се за добру и свестрану сарадњу земаља на југоистоку Балкана и њихову опредељеност за достизање европских стандарда. Проблема и даље има, управо овог јутра два грађанина Србије, високи црквени званичници владика Иринеј и надбискуп београдски Станислав Хочевар, две званице позване на овај скуп, били су задржани на граници бивше југословенске републике Македоније више од једног сата. Ово је неприхватљив чин дискриминације који не доприноси унапређењу сарадње у региону.
Данас се у Србији одвија слободан дијалог између свих верских заједница. У том дијалогу, који је веома драгоцен за наше друштво, уз пуно међусобно поштовање, размењују се различита искуства. Уверен сам у то да овај дијалог међу религијским заједницама у Србији већ данас даје корисне резултате. У том дијалогу, као и у сарадњи државних институција са црквама и верским заједницама, залажемо се за стварање друштвене климе у којој ће бити онемогућен сваки покушај политичке инструментализације верских осећања. Међусобни дијалог међу верским заједницама и дијалог државних институција са њима може отворити нову страницу у односима између народа и држава у региону, помоћи разумевању и помирењу донедавно конфронтираних нација које су некад живеле у једној држави.
Овим сам делимично отворио питање о томе шта Србија данас чини на политичком плану да би искористила шансу коју јој отвара њена плуралистична религијска структура.
Ми подржавамо и подстичемо, али се не мешамо у слободан дијалог религијских заједница у Србији. То, наравно, не значи да државне институције не треба да сарађују са црквама и верским заједницама, али ми знамо да та сарадња може бити конструктивна и плодоносна само ако су и држава и црква слободне, ако држава не користи цркву у политичке циљеве него јој пружа могућност да изрази своју духовну мисију у друштвеном животу. Да би тај циљ био остварен, држава се осећа дужном да материјално помаже образовање и духовно усавршавање младих људи који ће предано радити на очувању културног и верског идентитета свих етничких група и религијских заједница у Србији. Зато Влада Србије, између осталог, данас стипендира приближно 200 студената свих конфесија на високим теолошким школама у земљи и иностранству.
Ми данас градимо заједничку европску кућу у коју су уграђене многобројне вероисповести, духовна искуства и уверења. Зато је неопходно да се међусобно што боље упознамо и да разумемо различите духовне и религијске вредности да бисмо и нашу будућност засновали на што чвршћим темељима. У нашој земљи смо кроз постојање бројних вероисповести сабрали различита верска искуства, и то свакако представља значајан мост за међусобно поштовање између народа и боље разумевање култура у нашем региону.
Даме и господо,
Данас, када живимо у доба свестране повезаности народа и држава, а Европа постаје пример повезивања и стварања заједништва, морамо размишљати и о важности и заступљености духовне и културне димензије у нашем међусобном разумевању. Питање религије овде је незаобилазно. Не само зато што религија људски род прати кроз време и простор његовог постојања, већ и зато што конкретном животу човека даје особит смисао. Подједнако у старо, ново и у наше доба.
Дозволите ми да на почетку укратко представим конкретну религијску структуру данашње Србије. Помало можда изненађујуће за једну земљу у којој је атеизам деценијама био нека врста државне религије, попис становништва извршен 2002. године показао је да 95 одсто становника осећа припадност некој од цркава и верских заједница. Као атеисти изјаснило се само 0,53 одсто становника, а око 4,5 одсто није се изјаснило или није јасно идентификовало своју религијску опредељеност.
Попис становништва показао је да је Србија мултиконфесионална држава иако у њој бројну превагу има Српска православна црква. У Србији сасвим слободно делују и Српска православна црква и Католичка и старе протестантске цркве, лутеранске и калвинистичке, као и бројне нове хришћанске еванђеоске заједнице које су у Европи и Америци настајале током 19. и 20. века. Од 14. века у Србији је формирана исламска верска заједница, а од 16. века је присутна јеврејска заједница.
На религијском плану Србија је данас потпуно отворена држава. Мноштво цркава повезује нас са многим, готово са свим европским народима. Србија је на религијском плану, самом својом религијском структуром, држава која је интегрисана у Европу и у свет.
Поменуо бих да оваква религијска структура данашње Србије представља и њену велику шансу. Али да би та шанса била искоришћена, неопходно је много тога предузети и урадити, и то истовремено на духовном, културном и политичком плану.
На духовном плану данас је у Србији зачет тих, али дубок и делотворан интелектуални, морални и егзистенцијални напор да се превазиђу и духовно осветле давнашња и скорашња трауматична историјска искуства и тешко историјско наслеђе. Хришћанске цркве, али и све друге верске заједнице у Србији, свесне су тога да су историјска искуства и културне оријентације етничких група често биле међусобно антагонизоване или, у бољем случају, без међусобног поверења. Цркве и верске заједнице не могу механички одбацити или заборавити садржаје и предања која опстају у историјском памћењу и културној свести народа. Али, веома је важно то што цркве и верске заједнице желе и теже да негативно историјско искуство духовно осветле, боље разумеју и превладају. Очигледно је да су антагонизми, нетолеранције и међусобне конфронтације народа и религија, у основи потпуно страни самој духовној суштини религијских учења.
Нажалост у нашој земљи, на Косову и Метохији, постоје драстични примери не само верске нетолеранције, већ и спаљивања цркава, манастира и светиња, прогона и убијања људи само због њихове другачије верске и националне припадности. Уверен сам у то да данас нико ко прихвата европске вредности и демократске стандарде не може да пређе преко чињенице да су српска заједница и други неалбанци на Косову и Метохији лишени основних слобода и права, пре свега права на слободан и безбедан живот, слободу кретања, опстанак, повратак и слободу вероисповести. Такво стање на Косову и Метохији је неприхватљиво, а Косово и Метохија се налазе у самом срцу демократске Европе, коју сви видимо као нашу заједничку слободну кућу, која треба да почива на чврстим демократским темељима и неупитним и универзалним моралним вредностима.
Залажемо се за добру и свестрану сарадњу земаља на југоистоку Балкана и њихову опредељеност за достизање европских стандарда. Проблема и даље има, управо овог јутра два грађанина Србије, високи црквени званичници владика Иринеј и надбискуп београдски Станислав Хочевар, две званице позване на овај скуп, били су задржани на граници бивше југословенске републике Македоније више од једног сата. Ово је неприхватљив чин дискриминације који не доприноси унапређењу сарадње у региону.
Данас се у Србији одвија слободан дијалог између свих верских заједница. У том дијалогу, који је веома драгоцен за наше друштво, уз пуно међусобно поштовање, размењују се различита искуства. Уверен сам у то да овај дијалог међу религијским заједницама у Србији већ данас даје корисне резултате. У том дијалогу, као и у сарадњи државних институција са црквама и верским заједницама, залажемо се за стварање друштвене климе у којој ће бити онемогућен сваки покушај политичке инструментализације верских осећања. Међусобни дијалог међу верским заједницама и дијалог државних институција са њима може отворити нову страницу у односима између народа и држава у региону, помоћи разумевању и помирењу донедавно конфронтираних нација које су некад живеле у једној држави.
Овим сам делимично отворио питање о томе шта Србија данас чини на политичком плану да би искористила шансу коју јој отвара њена плуралистична религијска структура.
Ми подржавамо и подстичемо, али се не мешамо у слободан дијалог религијских заједница у Србији. То, наравно, не значи да државне институције не треба да сарађују са црквама и верским заједницама, али ми знамо да та сарадња може бити конструктивна и плодоносна само ако су и држава и црква слободне, ако држава не користи цркву у политичке циљеве него јој пружа могућност да изрази своју духовну мисију у друштвеном животу. Да би тај циљ био остварен, држава се осећа дужном да материјално помаже образовање и духовно усавршавање младих људи који ће предано радити на очувању културног и верског идентитета свих етничких група и религијских заједница у Србији. Зато Влада Србије, између осталог, данас стипендира приближно 200 студената свих конфесија на високим теолошким школама у земљи и иностранству.
Ми данас градимо заједничку европску кућу у коју су уграђене многобројне вероисповести, духовна искуства и уверења. Зато је неопходно да се међусобно што боље упознамо и да разумемо различите духовне и религијске вредности да бисмо и нашу будућност засновали на што чвршћим темељима. У нашој земљи смо кроз постојање бројних вероисповести сабрали различита верска искуства, и то свакако представља значајан мост за међусобно поштовање између народа и боље разумевање култура у нашем региону.
-
Београд, 20. децембар 2024.Студенти који не учествују у блокадама имају право да полажу...
-
Београд, 20. децембар 2024.Вучевић изразио саучешће породици страдалог детета у нападу у...
-
Београд, 18. децембар 2024.Сарадња са АФД-ом на јачању српске привреде
-
Београд, 18. децембар 2024.Србија опредељена за јачање партнерства и сарадње са УК
-
Београд, 18. децембар 2024.Влада Србије остаје посвећена наставку реформи и јачању...
-
Београд, 17. децембар 2024.Наставак јачања и модернизације Војске Србије
-
Београд, 16. децембар 2024.Сарадња са СЕС-ом на питањима од значаја за социјални дијалог
-
Београд, 16. децембар 2024.Влада испунила све захтеве дела студената који блокирају рад...
-
Лазаревац, 15. децембар 2024.Колубарска битка величанствена победа храбрости и љубави према...
-
Београд, 14. децембар 2024.Влада у рекордном року на свом сајту објавила 195 докумената