П:
О:
Читај ми
Србија може да понуди много других брендова
Београд,
21. октобар 2004.
Министар трговине, туризма и услуга у Влади Републике Србије Бојан Димитријевић у интервјуу за дневни лист "Политика" говори о основној идеји, циљу и фазама кампање "Купујмо домаће - обновимо Србију". Званични сајт Владе Републике Србије преноси делове овог разговора.
Основна идеја и циљ кампање "Купујмо домаће - обновимо Србију":
- Идеја која нас је водила је да учинимо нешто за нашу производњу. Друго, да покушамо нешто да учинимо на смањењу трговинског дефицита који је и сада актуелан. Циљ нам је био да учинимо нешто за домаћу производњу и домаће брендове, да смањимо одлив средстава према иностранству, да концентришемо капитал у земљи, јер се тако остварује већи пословни обрт, али и да тим свим потезима задржимо постојећа, али и помогнемо отварање нових радних места. Развијањем свести потрошача о квалитету домаћих производа, подстицањем креативности и такмичарског духа у домаћој привреди, јачамо је, а, самим тим, јачамо државне фондове, пензиони, здравствени, социјални. Ако успемо да домаће произвођаче подстакнемо да производе квалитетније производе, лепшег дизајна, тиме ће они постићи и конкурентност своје робе.
Досадашњи резултати и ефекти кампање:
- Почели смо трећу фазу кампање, али другу фазу и даље настављамо. Припремамо караване по Србији, али и друге акције. Каравани су замишљени као заједнички пројекат нашег Министарства и једног конзорцијума или пула наших јаких фирми, који ће бити спонзори наше акције. Управо се спремамо да посетимо двадесетак градова у Републици, већих и мањих. Организовале би се промоције и продаја домаћих производа на централним трговима, пијацама и местима где има доста купаца. То би било најављивано унапред и трајало би неколико сати, а на видним местима би био истакнут наш знак "купујмо домаће". Ту би и локални произвођачи добили места и на штандовима би продавали своје производе, по дисконтним ценама, ако не произвођачким, а онда макар по промотивним, нижим него у трговинама. Сва та светковина биће подржана од промотера, градоначелника, познатих јавних личности, а купци би се ту упознали са квалитетом домаће робе. Све ће то подржати локални медији и регионалне привредне коморе. Други наш адут је организовање гласања на великом броју продајних места о домаћим брендовима, а тиме би се утврдило шта о њима мисле домаћи потрошачи. За то је оформљен стручни жири који ће до краја године, према условима и критеријумима које смо сачинили, да прогласи најбоље домаће брендове у неколико категорија.
Трећа фаза нам је битна јер смо у њој предвидели да оснујемо агенцију за брендирање. Ових дана добијамо радну верзију закона о трговини, чији један део би баш био о начину рада и устројству те агенције. А и ми припремамо један елаборат о томе како би функционисала та агенција. Уколико све то добије "зелено светло", у првој половини следеће године та би агенција почела са радом и имала би три задатка. Прво, да удружује напоре различитих домаћих фирми у маркетирању производа. То су интелектуални, промотивни, медијски и финансијски напори. И да издаје две врсте маркица. Првом да гарантује одређени квалитет, а другом, да је производ домаћег порекла. Нешто слично је већ урадила Хрватска. Не мислимо да све то треба да се уради преко ноћи, већ је боље корак по корак стићи до тог циља.
Начин на који ће законска регулатива подржати кампању и дати јој оквир:
- Пре свега, у погледу формирања ове агенције за брендирање. Акција која хоће да утиче на свест, на економски патриотизам, не сме да има ниједну забрану. Ми не смемо ни на један начин да фаворизујемо домаћу производњу неком врстом финансијских, системских или привредних повластица, ни на који начин да нарушимо принципе слободног тржишта. Не сме да постоји негативан став ни према једној страној фирми која се појављује на нашем тржишту. Морам да вас подсетим да су власници неких фирми које су присутне на овом тржишту, а нису из Србије, као што су "Меркатор" и "Фриком", подржали ову нашу акцију. Ми њих сматрамо, опет условно речено, српским фирмама јер у својој понуди имају домаће производе, запошљавају домаћу радну снагу, порез плаћају овде. Ми хоћемо да на тај начин дамо до знања да није у питању ускогруда, хистерична акција.
Јавна подршка кампањи "Купујмо домаће":
- Захвалио бих се, пре свега, медијским кућама које су нам пуштале рекламни спот. Многе фирме су нам ограниченим финансијским средствима помогле акцију. Нажалост, много је више било вербалне од материјалне помоћи. Ако процењујемо ефекте, они су више него добри. Акција је ушла у народ, међу произвођаче, зна се за њу. Конкретни ефекти су и у повећаној тражњи домаћих производа. Ево примера. Рекао ми је генерални директор "Икарбуса" Срећко Нијемчевић да су из Краљева, понукани акцијом, наручили за градски превоз три њихова аутобуса, а одустали од страних. И да су се, по угледу на Краљевчане, сада јавили нови купци за још тридесетак аутобуса и већ су склопљени уговори вредни више од четири милиона евра. И то Нијемчевић сматра директном заслугом наше акције. Ми још немамо резултате на макро плану, али до краја године ћемо спровести велику анкету и међу произвођачима и међу потрошачима, па ћемо тако знати праве ефекте. Ми хоћемо да, на пример, произвођаче сокова, кућне хемије, текстила, обуће и одеће анимирамо да користе наш знак јер се за многе добре производе не зна да су наши, домаћи.
О могућностима да се домаћа роба квалитетом одбрани од продора стране робе:
- Анкетирали смо осам највећих ланаца трговине, од "Пекабете" до "Меркатора" и "Вера". Од сто најпродаванијих производа у њима, од 86 до 94 одсто су домаћи производи. Реч је о производима, а не о учешћу у приходима, ту вероватно постоји разлика, али доминира домаћа роба.
Колико су коришћена искуства других земаља у вођењу сличних кампања:
- Имали смо податке о кампањама у Хрватској, Босни и Херцеговини, па и у Македонији. Имали смо и искуства Велике Британије, САД-а, Русије, Шпаније, па и нешто што се назива словеначки економски национализам, наравно, у позитивном смислу. Рецимо, у Америци и Британији те акције трају двадесетак година. У Хрватској маркице са ознаком хрватског порекла и високог квалитета трају неколико година. Да тамо ефекти нису позитивни, акције би се угасиле саме од себе.
Могућности да се домаћи брендови учине светски познатим:
- У прехрамбеној индустрији смо доказали да можемо. Али, увек је проблем у скупој маркетиншкој кампањи за које, по правилу, наши немају довољно средстава. Ту се показало да заједнички наступи са светски јаким фирмама олакшавају тај посао. Ту ће помоћи и ова агенција када се оформи, а и конкурентски процеси ће учинити своје. Наша анкета је показала да, поред прехрамбене индустрије, ми можемо да понудимо брендове и у хемијској индустрији, индустрији коже и обуће, текстила, а можда у блиској будућности и из домена техничке робе, као што је пример "Икарбуса". Постоји још примера, али су они засад усамљени. Међутим, морам да кажем да је у питању дуготрајан процес који мора да траје, а ефекти ће се, ако овако наставимо, видети тек за неколико година.
- Идеја која нас је водила је да учинимо нешто за нашу производњу. Друго, да покушамо нешто да учинимо на смањењу трговинског дефицита који је и сада актуелан. Циљ нам је био да учинимо нешто за домаћу производњу и домаће брендове, да смањимо одлив средстава према иностранству, да концентришемо капитал у земљи, јер се тако остварује већи пословни обрт, али и да тим свим потезима задржимо постојећа, али и помогнемо отварање нових радних места. Развијањем свести потрошача о квалитету домаћих производа, подстицањем креативности и такмичарског духа у домаћој привреди, јачамо је, а, самим тим, јачамо државне фондове, пензиони, здравствени, социјални. Ако успемо да домаће произвођаче подстакнемо да производе квалитетније производе, лепшег дизајна, тиме ће они постићи и конкурентност своје робе.
Досадашњи резултати и ефекти кампање:
- Почели смо трећу фазу кампање, али другу фазу и даље настављамо. Припремамо караване по Србији, али и друге акције. Каравани су замишљени као заједнички пројекат нашег Министарства и једног конзорцијума или пула наших јаких фирми, који ће бити спонзори наше акције. Управо се спремамо да посетимо двадесетак градова у Републици, већих и мањих. Организовале би се промоције и продаја домаћих производа на централним трговима, пијацама и местима где има доста купаца. То би било најављивано унапред и трајало би неколико сати, а на видним местима би био истакнут наш знак "купујмо домаће". Ту би и локални произвођачи добили места и на штандовима би продавали своје производе, по дисконтним ценама, ако не произвођачким, а онда макар по промотивним, нижим него у трговинама. Сва та светковина биће подржана од промотера, градоначелника, познатих јавних личности, а купци би се ту упознали са квалитетом домаће робе. Све ће то подржати локални медији и регионалне привредне коморе. Други наш адут је организовање гласања на великом броју продајних места о домаћим брендовима, а тиме би се утврдило шта о њима мисле домаћи потрошачи. За то је оформљен стручни жири који ће до краја године, према условима и критеријумима које смо сачинили, да прогласи најбоље домаће брендове у неколико категорија.
Трећа фаза нам је битна јер смо у њој предвидели да оснујемо агенцију за брендирање. Ових дана добијамо радну верзију закона о трговини, чији један део би баш био о начину рада и устројству те агенције. А и ми припремамо један елаборат о томе како би функционисала та агенција. Уколико све то добије "зелено светло", у првој половини следеће године та би агенција почела са радом и имала би три задатка. Прво, да удружује напоре различитих домаћих фирми у маркетирању производа. То су интелектуални, промотивни, медијски и финансијски напори. И да издаје две врсте маркица. Првом да гарантује одређени квалитет, а другом, да је производ домаћег порекла. Нешто слично је већ урадила Хрватска. Не мислимо да све то треба да се уради преко ноћи, већ је боље корак по корак стићи до тог циља.
Начин на који ће законска регулатива подржати кампању и дати јој оквир:
- Пре свега, у погледу формирања ове агенције за брендирање. Акција која хоће да утиче на свест, на економски патриотизам, не сме да има ниједну забрану. Ми не смемо ни на један начин да фаворизујемо домаћу производњу неком врстом финансијских, системских или привредних повластица, ни на који начин да нарушимо принципе слободног тржишта. Не сме да постоји негативан став ни према једној страној фирми која се појављује на нашем тржишту. Морам да вас подсетим да су власници неких фирми које су присутне на овом тржишту, а нису из Србије, као што су "Меркатор" и "Фриком", подржали ову нашу акцију. Ми њих сматрамо, опет условно речено, српским фирмама јер у својој понуди имају домаће производе, запошљавају домаћу радну снагу, порез плаћају овде. Ми хоћемо да на тај начин дамо до знања да није у питању ускогруда, хистерична акција.
Јавна подршка кампањи "Купујмо домаће":
- Захвалио бих се, пре свега, медијским кућама које су нам пуштале рекламни спот. Многе фирме су нам ограниченим финансијским средствима помогле акцију. Нажалост, много је више било вербалне од материјалне помоћи. Ако процењујемо ефекте, они су више него добри. Акција је ушла у народ, међу произвођаче, зна се за њу. Конкретни ефекти су и у повећаној тражњи домаћих производа. Ево примера. Рекао ми је генерални директор "Икарбуса" Срећко Нијемчевић да су из Краљева, понукани акцијом, наручили за градски превоз три њихова аутобуса, а одустали од страних. И да су се, по угледу на Краљевчане, сада јавили нови купци за још тридесетак аутобуса и већ су склопљени уговори вредни више од четири милиона евра. И то Нијемчевић сматра директном заслугом наше акције. Ми још немамо резултате на макро плану, али до краја године ћемо спровести велику анкету и међу произвођачима и међу потрошачима, па ћемо тако знати праве ефекте. Ми хоћемо да, на пример, произвођаче сокова, кућне хемије, текстила, обуће и одеће анимирамо да користе наш знак јер се за многе добре производе не зна да су наши, домаћи.
О могућностима да се домаћа роба квалитетом одбрани од продора стране робе:
- Анкетирали смо осам највећих ланаца трговине, од "Пекабете" до "Меркатора" и "Вера". Од сто најпродаванијих производа у њима, од 86 до 94 одсто су домаћи производи. Реч је о производима, а не о учешћу у приходима, ту вероватно постоји разлика, али доминира домаћа роба.
Колико су коришћена искуства других земаља у вођењу сличних кампања:
- Имали смо податке о кампањама у Хрватској, Босни и Херцеговини, па и у Македонији. Имали смо и искуства Велике Британије, САД-а, Русије, Шпаније, па и нешто што се назива словеначки економски национализам, наравно, у позитивном смислу. Рецимо, у Америци и Британији те акције трају двадесетак година. У Хрватској маркице са ознаком хрватског порекла и високог квалитета трају неколико година. Да тамо ефекти нису позитивни, акције би се угасиле саме од себе.
Могућности да се домаћи брендови учине светски познатим:
- У прехрамбеној индустрији смо доказали да можемо. Али, увек је проблем у скупој маркетиншкој кампањи за које, по правилу, наши немају довољно средстава. Ту се показало да заједнички наступи са светски јаким фирмама олакшавају тај посао. Ту ће помоћи и ова агенција када се оформи, а и конкурентски процеси ће учинити своје. Наша анкета је показала да, поред прехрамбене индустрије, ми можемо да понудимо брендове и у хемијској индустрији, индустрији коже и обуће, текстила, а можда у блиској будућности и из домена техничке робе, као што је пример "Икарбуса". Постоји још примера, али су они засад усамљени. Међутим, морам да кажем да је у питању дуготрајан процес који мора да траје, а ефекти ће се, ако овако наставимо, видети тек за неколико година.
-
Београд, 18. децембар 2024.Убрзани развој сарадње Србије и Турске у многим областима
-
Београд, 2. децембар 2024.Нови производни капацитети од кључног значаја за енергетски...
-
Београд, 17. новембар 2024.Убрзани раст и развој ИКТ сектора један од приоритета Владе
-
Београд, 14. новембар 2024.Континуираним дијалогом до унапређења области јавног...
-
Београд, 29. октобар 2024.Држава рекламирање кладионица своди на минимум
-
Београд, 27. септембар 2024.Активности на промоцији праве слике Србије у иностранству
-
Београд, 29. август 2024.Значајна искуства Француске у дугорочном обезбеђивању...
-
Београд, 9. август 2024.Отвореним и конструктивним дијалогом против подела у друштву
-
Београд, 7. август 2024.У првих шест месеци забележен пораст броја страних туриста за 10...
-
Београд, 3. август 2024.Неопходни разговори у сфери јавног информисања