П:
О:
Читај ми
Покушај девалвирања захтева Србије за екстрадицију Ејупа Ганића
Београд,
8. јун 2010.
Министарство правде Владе Републике Србије и Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије саопштили су данас да је нетачно тумачење одговора Србије на питање екстрадиционог суда Велике Британије у вези са случајем "Ганић" покушај да се девалвира захтев за његову екстрадицију Србији.
У заједничком саопштењу наводи се да су на порталу "Sarajevo –x.com" објављени наводни документи које је Влада Србије упутила екстрадиционом суду Велике Британије као одговор на приговор одбране Ејупа Ганића у случају "Ганић“.
Нетачно цитирајући једну од тачака која представља одговор Србије на питање екстрадиционог суда, а затим и њеним слободним тумачењем и извлачењем из контекста смисла овог одговора, наводи се да „Влада Србије експлицитно тврди да је у периоду када се догодио напад на колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву постојао међународни оружани сукоб између двије државе: Босне и Херцеговине и Србије.“
У одговору Србије јасно је цитиран део пресуде у предмету МКТЈ против Душана Тадића у којој је Жалбено веће утврдило да међународни конфликт може да постоји упоредо са унутрашњим оружаним сукобом на одређеној територији.
Даље је наведено да и сам Статут Међународног кривичног Трибунала, који је усвојио Савет безбедности, констатује да су на различитим местима у различитим временима постојали унутрашњи међународни сукоби, или чак мешовити унутрашњи сукоби.
Борећи се за заштиту интереса свој клијента, опет тумачећи правни став Србије у поступку пред Међународним судом правде, одбрана Ејупа Ганића оспорава и негира постојање међународног сукоба на територији БиХ.
У тачки 5 одговора представника Србије екстрадиционом суду Велике Британије јасно је наведено да је врло важан датум који је релевантан за ово питање 19. мај 1992. године, када су се снаге ЈНА повукле са територије БиХ.
Насупрот наводима тражене особе у свом поднеску, судска пракса МКТЈ је неспорно утврдила да је међународни оружани сукоб постојао на територији БиХ пре 19. маја 1992. године, при чему је само ова чињеница довољна да тај суд одбаци приговоре поднете од стране поменуте особе у вези са наводима о постојању међународног оружаног сукоба.
Не желећи да својим даљим реакцијама врше било који притисак на екстрадициони суд Велике Британије, Тужилаштво за ратне злочине и Министарство правде Владе Србије сматрају да је овакав покушај тумачења поднеска наше стране провокација и покушај да се заменом теза и политизацијом случаја девалвира захтев за екстрадицију Ејупа Ганића Републици Србији, додаје се у саопштењу.
Нетачно цитирајући једну од тачака која представља одговор Србије на питање екстрадиционог суда, а затим и њеним слободним тумачењем и извлачењем из контекста смисла овог одговора, наводи се да „Влада Србије експлицитно тврди да је у периоду када се догодио напад на колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву постојао међународни оружани сукоб између двије државе: Босне и Херцеговине и Србије.“
У одговору Србије јасно је цитиран део пресуде у предмету МКТЈ против Душана Тадића у којој је Жалбено веће утврдило да међународни конфликт може да постоји упоредо са унутрашњим оружаним сукобом на одређеној територији.
Даље је наведено да и сам Статут Међународног кривичног Трибунала, који је усвојио Савет безбедности, констатује да су на различитим местима у различитим временима постојали унутрашњи међународни сукоби, или чак мешовити унутрашњи сукоби.
Борећи се за заштиту интереса свој клијента, опет тумачећи правни став Србије у поступку пред Међународним судом правде, одбрана Ејупа Ганића оспорава и негира постојање међународног сукоба на територији БиХ.
У тачки 5 одговора представника Србије екстрадиционом суду Велике Британије јасно је наведено да је врло важан датум који је релевантан за ово питање 19. мај 1992. године, када су се снаге ЈНА повукле са територије БиХ.
Насупрот наводима тражене особе у свом поднеску, судска пракса МКТЈ је неспорно утврдила да је међународни оружани сукоб постојао на територији БиХ пре 19. маја 1992. године, при чему је само ова чињеница довољна да тај суд одбаци приговоре поднете од стране поменуте особе у вези са наводима о постојању међународног оружаног сукоба.
Не желећи да својим даљим реакцијама врше било који притисак на екстрадициони суд Велике Британије, Тужилаштво за ратне злочине и Министарство правде Владе Србије сматрају да је овакав покушај тумачења поднеска наше стране провокација и покушај да се заменом теза и политизацијом случаја девалвира захтев за екстрадицију Ејупа Ганића Републици Србији, додаје се у саопштењу.
-
Београд, 16. септембар 2024.Стање приправности до потпуне стабилизације временских прилика
-
Београд/Анкара, 16. септембар 2024.Србија домаћин генералне скупштине Пост Европе 16. и 17. октобра
-
Београд, 16. септембар 2024.Скраћени часови у 339 основних и 125 средњих школа
-
Београд, 16. септембар 2024.Предлог да се наставници третирају на посебан начин у Кривичном...
-
Београд, 16. септембар 2024.Србија међу најуспешнијима у развоју информационе безбедности
-
Београд, 15. септембар 2024.Почео са радом систем за пренос хитних информација грађанима
-
Београд, 15. септембар 2024.Борбом за права Срба на Косову и Метохији бране се европске...
-
Београд, 15. септембар 2024.Дан српског јединства и националне заставе симбол интегритета...
-
Београд, 15. септембар 2024.Од сутра примена аутоматске детекције прекорачења дозвољене...
-
Београд, 15. септембар 2024.Ухапшене три особе због недозвољеног промета акцизних производа