П:
О:
Читај ми
Образовање Рома предуслов за њихово укључивање у друштво
Београд,
9. јун 2010.
Потпредседник Владе за европске интеграције и национални координатор Декаде инклузије Рома Божидар Ђелић оценио је данас да је образовање најважнија мера за укључивање Рома у друштво.
Аутор:
Танјуг
Ђелић је на донаторском координационом састанку за имплементацију Стратегије за унапређивање положаја Рома упутио честитке ромској заједници на успешним изборима за национални савет, уз напомену да је то тело важан елемент европских интеграција Србије.
Овај скуп има за циљ да дефинише пројекте за укључивање Рома у друштво и изворе за њихово спровођење, истакао је он и додао да су створени законски оквири за то да се са пилот пројеката пређе на много више.
Србија ће предложити да за регион западног Балкана из средстава мултикорисничког програма претприступне помоћи буде издвојено 30 милиона евра за запошљавање Рома и заустављање њиховог осипања из система образовања, најавио је потпредседник Владе.
Најважнија мера је образовање, поновио је Ђелић и изразио уверење да ће ови пројекти бити имплементирани у 2011. години.
Министар за људска и мањинска права Светозар Чиплић честитао је Ромима успех на изборима за националне савете националних мањина и оценио да су кроз тај процес показали да имају политичку зрелост и културу.
Он је изразио задовољство због водеће улоге Министарства за људска и мањинска права у процесу доношења закона и организовању избора за национални савет, током којег се регистровало 55.000 Рома, од којих је приближно 60 одсто гласало на изборима.
У наредном периоду у спровођењу Стратегије унапређивања положаја Рома водећу улогу требало би да преузму локалне самоуправе, указао је министар.
Позивам донаторе да подрже процесе инклузије Рома јер верујем у то да имамо оно што се назива добитном комбинацијом, а то је снажан ромски корпус у виду националног савета и цивилног сектора, политичку вољу и одлучност Владе, као и вас као партнере, поручио је Чиплић.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер нагласио је да питање инклузије Рома није само питање за Србију већ и за ЕУ, у којој живи између 10 и 12 милиона Рома, који чине најбројнију мањинску заједницу.
Сви смо свесни искључености Рома, сиромаштва и неадекватних услова у којима они живе, напоменуо је Дежер.
Према његовим речима, ЕУ је спремна да у Србији подржи и прати примену пет пројеката који се тичу образовања Рома, изградње капацитета, промоције социјалног укључивања и толеранције, као и да пружи подршку невладином сектору ромске заједнице и избеглим и интерно расељеним лицима.
Шеф Канцеларије Светске банке у Србији Сајмон Греј представио је економску цену искључености Рома из српског друштва.
Греј је прецизирао да у Србији живи приближно 180.000 Рома, иако то није прецизна цифра, и навео да њихова искљученост из друштва државу кошта око 231 милион евра годишње.
Роми немају приступ тржишту рада због ниског нивоа образовања, али ако не раде, то значи мање пореза који се уплаћују у буџет и више новца који из буџета одлази за њихове социјалне потребе, указао је он.
Подаци показују да један од осам Рома има завршену средњу школу, а један од пет има посао. Ако је тај један запослен, он има приходе за 48 одсто мање од осталог становништва, закључио је Греј.
Овај скуп има за циљ да дефинише пројекте за укључивање Рома у друштво и изворе за њихово спровођење, истакао је он и додао да су створени законски оквири за то да се са пилот пројеката пређе на много више.
Србија ће предложити да за регион западног Балкана из средстава мултикорисничког програма претприступне помоћи буде издвојено 30 милиона евра за запошљавање Рома и заустављање њиховог осипања из система образовања, најавио је потпредседник Владе.
Најважнија мера је образовање, поновио је Ђелић и изразио уверење да ће ови пројекти бити имплементирани у 2011. години.
Министар за људска и мањинска права Светозар Чиплић честитао је Ромима успех на изборима за националне савете националних мањина и оценио да су кроз тај процес показали да имају политичку зрелост и културу.
Он је изразио задовољство због водеће улоге Министарства за људска и мањинска права у процесу доношења закона и организовању избора за национални савет, током којег се регистровало 55.000 Рома, од којих је приближно 60 одсто гласало на изборима.
У наредном периоду у спровођењу Стратегије унапређивања положаја Рома водећу улогу требало би да преузму локалне самоуправе, указао је министар.
Позивам донаторе да подрже процесе инклузије Рома јер верујем у то да имамо оно што се назива добитном комбинацијом, а то је снажан ромски корпус у виду националног савета и цивилног сектора, политичку вољу и одлучност Владе, као и вас као партнере, поручио је Чиплић.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер нагласио је да питање инклузије Рома није само питање за Србију већ и за ЕУ, у којој живи између 10 и 12 милиона Рома, који чине најбројнију мањинску заједницу.
Сви смо свесни искључености Рома, сиромаштва и неадекватних услова у којима они живе, напоменуо је Дежер.
Према његовим речима, ЕУ је спремна да у Србији подржи и прати примену пет пројеката који се тичу образовања Рома, изградње капацитета, промоције социјалног укључивања и толеранције, као и да пружи подршку невладином сектору ромске заједнице и избеглим и интерно расељеним лицима.
Шеф Канцеларије Светске банке у Србији Сајмон Греј представио је економску цену искључености Рома из српског друштва.
Греј је прецизирао да у Србији живи приближно 180.000 Рома, иако то није прецизна цифра, и навео да њихова искљученост из друштва државу кошта око 231 милион евра годишње.
Роми немају приступ тржишту рада због ниског нивоа образовања, али ако не раде, то значи мање пореза који се уплаћују у буџет и више новца који из буџета одлази за њихове социјалне потребе, указао је он.
Подаци показују да један од осам Рома има завршену средњу школу, а један од пет има посао. Ако је тај један запослен, он има приходе за 48 одсто мање од осталог становништва, закључио је Греј.
-
Београд, 7. октобар 2024.Честитка Жигманова београдском надбискупу Ладиславу Немету
-
Београд/Гитега, 7. октобар 2024.Потенцијал за сарадњу Србије и Бурундија у бројним областима
-
Београд, 7. октобар 2024.Наставак сарадње са Светском банком на унапређењу сектора...
-
Београд/Минхен, 7. октобар 2024.Беговић посетила Институт Макс Планк у Минхену
-
Београд, 7. октобар 2024.Подршка манифестацијама које промовишу заштиту дечјих права и...
-
Београд, 7. октобар 2024.Фокус новинарима да буду резултати мера и политика које се...
-
Београд, 6. октобар 2024.Ђурић упутио честитку београдском надбискупу Ладиславу Немету
-
Београд/Најроби, 6. октобар 2024.Интензивирање сарадње у области трговине са Кенијом
-
Чајетина, 6. октобар 2024.Изузетна посвећеност младима и женама у Златиборском округу
-
Београд/Нова Горица, 5. октобар 2024.Рад на очувању српског идентитета и културе у Новој Горици