Делевић је у изјави за агенцију Танјуг, поводом заседања Савета министара за спољне послове Европске уније које ће бити одржано у понедељак, 14. јуна, истакла да се, знајући напоре који се предузимају у циљу хапшења преостале двојице хашких оптуженика, очекује да ће извештај бити такав да ће омогућити почетак ратификације тог споразума.
Према њеним речима, расположење унутар Уније је такво да ће о ратификацији одлучити оно што Брамерц буде рекао, при чему је од последњег састанка Савета министара у децембру прошле године, када је било речи о Србији, успостављена нека врста договора да се као мера постигнутог напретка узима оцена главног тужиоца.
На питање шта ће одмрзавање ССП-а конкретно донети Србији, она је навела да, иако је реч о процедуралном кораку, овај споразум, за разлику од Прелазног трговинског споразума који је на снази, обухвата много шири сет односа од трговинских.
Делевић је, међутим, указала на чињеницу да ССП треба да ратификује 27 чланица Уније и да се стога не може очекивати да тај процес буде брз.
У случају Хрватске процес ратификације је трајао две ипо године, подсетила је директор Канцеларије за европске интеграције.
Према њеној оцени, свака ситуација у којој државе чланице пажњу више посвећују унутрашњим питањима, као на пример финансијској кризи у ЕУ или изборима у Холандији и Белгији, значи да ће мање времена и снаге бити издвојено за процес проширења.
Делевић, међутим, сматра да када је реч о стварима о којима је постигнут договор у Савету министара не би требало да буде одступања од принципа да ако неко испуни постављене услове, онда мора бити познат и исход.
Као што је код нас сарадња са Трибуналом прихваћена као обавеза која се мора испунити у оквиру процеса суочавања са прошлошћу и процеса интеграција, тако је и код европских партнера извештај тужиоца прихваћен као мера напретка. Ако буде донета одлука о ратификацији, заиста верујем да ће тај процес тећи, указала је она.
Почетак ратификације ССП-а свакако ће, како је оценила, допринети стварању позитивне атмосфере за прослеђивање кандидатуре Србије Европској комисији на израду мишљења, што је следећи корак на путу наше земље ка ЕУ.
Сваки састанак Савета министара јесте прилика да се о томе разговара, а тренутак када ће захтев за чланство бити прослеђен Комисији зависи од постизања договора унутар самог Савета министара, додала је она.
На Србији је да са своје стране, радом на реформама и решавањем отворених питања створи политичку климу у којој је доношење свих одлука у вези са напретком наше земље на путу ка ЕУ нешто природно и неспорно, закључила је Делевић.