П:
О:
Читај ми
Србија једина земља у Европи суочена са дуготрајним избеглиштвом
Београд,
20. јун 2010.
Потпредседник Владе Републике Србије Јован Кркобабић подсетио је данас, поводом Светског дана избеглица, на то да у свету тренутно живи приближно 43,3 милиона жртава сукоба и прогона, од којих су неки годинама избеглице, а неки расељени унутар својих домовина.
Кркобабић је рекао да се око шест милиона људи налази под крововима избегличких кампова, и истакао да је на тој опомињућој листи Србија, са 86.000 избеглих и 210.000 интерно расељених, и данас прва земља у Европи по питању присилних миграција.
Наша земља је, како је наведено у овонедељном извештају УНХЦР-а, једина земља у Европи која је суочена са дуготрајним избеглиштвом, указао је он.
Од самог избијања избегличке кризе, како је навео, Србија је у сарадњи са међународном заједницом и локалним самоуправама настојала да свим избеглим и интерно расељеним лицима обезбеди достојанствене услове живота.
Кркобабић је подсетио на то да је Комесаријат за избеглице уз помоћ Владе Србије и појединих међународних хуманитарних организација само у току протекле године путем програма донације помогао изградњу кућа за 1.359 породица.
Такође, како је додао,откупљено је и додељено више сеоских домаћинстава широм Србије и много нових станова.
Према његовој оцени, упркос свим тим напорима и чињеници да је током 2009. године затворено 14 колективних центара, у Србији је остало још 60 колективних центара у којима борави више од 4.700 избеглих и интерно расељених лица.
Посвећеност Владе решавању егзистенцијалних проблема избеглих и интерно расељених лица илуструје и чињеница да је у протеклих годину ипо дана, упркос постојећој економској кризи, из буџета Србије издвојено 10 милиона евра за финансирање Комесаријата, чиме су омогућени завршетак или адаптација 940 незавршених и неусловних стамбених објеката и економско оснаживање 475 породица избеглих и интерно расељених лица, истакао је потпредседник Владе.
То је једна од ретких позиција у буџету која под притиском економске кризе и рестрикција није умањена, објаснио је он, уз оцену да све док буде и једног избеглог или интерно расељеног лица у нашој земљи, та мисија није завршена.
Међународна заједница, и поред других великих избегличких и кризних жаришта, помаже Србији колико може, нагласио је Кркобабић и подсетио на то да је у току реализација три пројекта финансирана са 14,5 милиона евра донаторских средстава Делегације ЕУ у Србији и УНХЦР-а, којима је обезбеђено стамбено збрињавање и економско оснаживање више од 2.000 породица избеглих и интерно расељених лица.
Поред наведених средстава, из ИПА фондова ЕУ за наредни период обезбеђено је додатних 14,7 милиона евра, додао је он и истакао да Влада Србије енергично ради на остваривању права избеглих лица у земљама порекла.
У Београду је у марту ове године, како је подсетио, одржана Међународна конференција „Трајна решења за избеглице и интерно расељена лица – сарадња држава у региону“, на којој су учествовали министри спољних послова Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине и Црне Горе, представници Европске уније, Високог комесаријата УН за избеглице, ОЕБС-а и Савета Европе, као и великог броја дипломатских мисија Београду.
На том скупу реафирмисана су начела садржана у Сарајевској декларацији, коју су ове земље усвојиле у јануару 2005. године, а која подразумева уважавање права избеглих на појединачне одлуке о земљи сталног боравка у смислу повратка или локалне интеграције, као и несметан приступ припадајућим правима.
Сматрамо да као земље региона немамо право да закуцамо на врата чланства ЕУ уколико не испунимо обавезе према сопственим грађанима, избеглим и протераним. То је наш принципијелни став од кога се не може одустати, и у томе имамо најчвршћу подршку међународне заједнице, поручио је Кркобабић.
Он је поновио да избегли и прогнани више од десет година не могу да се врате својим кућама, да уђу у своје станове, добију заостале пензије, да им се обнови и врати имовина.
На том путу повратка, нажалост, највише је препрека у Хрватској, указао је потпредседник Владе, уз оцену да је неприхватљиво да у 21. веку националност буде пропусница за коришћење елементарних личних и неприкосновених имовинских права.
Светски дан избеглица – 20 јун прави је тренутак да подсетимо свет на оне који су спасавајући голе животе морали да напусте своје домове. Они с правом очекују већу помоћ како би се вратили на своја огњишта, или интегрисали у нове средине. Влада Србије, уз помоћ међународне заједнице, чини све да им у томе помогне, закључио је Кркобабић.
Наша земља је, како је наведено у овонедељном извештају УНХЦР-а, једина земља у Европи која је суочена са дуготрајним избеглиштвом, указао је он.
Од самог избијања избегличке кризе, како је навео, Србија је у сарадњи са међународном заједницом и локалним самоуправама настојала да свим избеглим и интерно расељеним лицима обезбеди достојанствене услове живота.
Кркобабић је подсетио на то да је Комесаријат за избеглице уз помоћ Владе Србије и појединих међународних хуманитарних организација само у току протекле године путем програма донације помогао изградњу кућа за 1.359 породица.
Такође, како је додао,откупљено је и додељено више сеоских домаћинстава широм Србије и много нових станова.
Према његовој оцени, упркос свим тим напорима и чињеници да је током 2009. године затворено 14 колективних центара, у Србији је остало још 60 колективних центара у којима борави више од 4.700 избеглих и интерно расељених лица.
Посвећеност Владе решавању егзистенцијалних проблема избеглих и интерно расељених лица илуструје и чињеница да је у протеклих годину ипо дана, упркос постојећој економској кризи, из буџета Србије издвојено 10 милиона евра за финансирање Комесаријата, чиме су омогућени завршетак или адаптација 940 незавршених и неусловних стамбених објеката и економско оснаживање 475 породица избеглих и интерно расељених лица, истакао је потпредседник Владе.
То је једна од ретких позиција у буџету која под притиском економске кризе и рестрикција није умањена, објаснио је он, уз оцену да све док буде и једног избеглог или интерно расељеног лица у нашој земљи, та мисија није завршена.
Међународна заједница, и поред других великих избегличких и кризних жаришта, помаже Србији колико може, нагласио је Кркобабић и подсетио на то да је у току реализација три пројекта финансирана са 14,5 милиона евра донаторских средстава Делегације ЕУ у Србији и УНХЦР-а, којима је обезбеђено стамбено збрињавање и економско оснаживање више од 2.000 породица избеглих и интерно расељених лица.
Поред наведених средстава, из ИПА фондова ЕУ за наредни период обезбеђено је додатних 14,7 милиона евра, додао је он и истакао да Влада Србије енергично ради на остваривању права избеглих лица у земљама порекла.
У Београду је у марту ове године, како је подсетио, одржана Међународна конференција „Трајна решења за избеглице и интерно расељена лица – сарадња држава у региону“, на којој су учествовали министри спољних послова Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине и Црне Горе, представници Европске уније, Високог комесаријата УН за избеглице, ОЕБС-а и Савета Европе, као и великог броја дипломатских мисија Београду.
На том скупу реафирмисана су начела садржана у Сарајевској декларацији, коју су ове земље усвојиле у јануару 2005. године, а која подразумева уважавање права избеглих на појединачне одлуке о земљи сталног боравка у смислу повратка или локалне интеграције, као и несметан приступ припадајућим правима.
Сматрамо да као земље региона немамо право да закуцамо на врата чланства ЕУ уколико не испунимо обавезе према сопственим грађанима, избеглим и протераним. То је наш принципијелни став од кога се не може одустати, и у томе имамо најчвршћу подршку међународне заједнице, поручио је Кркобабић.
Он је поновио да избегли и прогнани више од десет година не могу да се врате својим кућама, да уђу у своје станове, добију заостале пензије, да им се обнови и врати имовина.
На том путу повратка, нажалост, највише је препрека у Хрватској, указао је потпредседник Владе, уз оцену да је неприхватљиво да у 21. веку националност буде пропусница за коришћење елементарних личних и неприкосновених имовинских права.
Светски дан избеглица – 20 јун прави је тренутак да подсетимо свет на оне који су спасавајући голе животе морали да напусте своје домове. Они с правом очекују већу помоћ како би се вратили на своја огњишта, или интегрисали у нове средине. Влада Србије, уз помоћ међународне заједнице, чини све да им у томе помогне, закључио је Кркобабић.
-
Београд, 4. септембар 2024.Добра сарадња са ИОМ-ом у области миграција и борбе против...
-
Београд, 4. септембар 2024.Дачић упутио саучешће поводом смрти Боре Ђорђевића
-
Београд, 2. септембар 2024.Пожар на путу ка Винчи под контролом
-
Београд, 2. септембар 2024.Посебна пажња полиције на безбедности у школама
-
Београд, 1. септембар 2024.Кључна улога наше дијаспоре у заступању српских интереса у свету
-
Београд, 31. август 2024.Дачић честитао српским парастонотенисеркама освајање сребрне...
-
Београд, 30. август 2024.Продужен рок важења Посебног колективног уговора за полицијске...
-
Београд, 30. август 2024.Сарадња са УНХЦР на решавању хуманитарних питања
-
Београд, 30. август 2024.Расписан још један јавни конкурс за замену котларница на угаљ и...
-
Београд, 29. август 2024.Економска сарадња Србије и Француске међу главним темама током...