Аутор:
Фонет
Тадић је поздрављајући делегате на свечаности у Дому Народне скупштине, рекао да сви који су мислили да ће европска Србија одустати од заштите својих националних интереса нису били у праву, јер модерна Србија данас штити своје националне интересе.
Истичући да Србија данас гарантује сваком свом грађанину заштиту националног и културног идентитета, председник Србије је рекао да наша земља има право да захтева и да Србима, где год да они живе, буду даване исте гаранције.
Србија никада неће довести у питање интегритет суседних држава, али морамо узети у обзир чињеницу да Срби живе и у тим државама и Србија има обавезу да штити њихов национални и културни идентитет, рекао је Тадић.
Србија ће, како је рекао председник Србије, наставити да инсистира на регионалној политици мира и сарадње, и само са таквом политиком може бити истински гарант заштите интереса Срба у окружењу.
Тадић је објаснио да Србији право на заштиту националних интереса и идентитета Срба даје управо чињеница да је она на својој територији омогућила свима да негују сопствени идентитет, и то по далеко напреднијим стандардима од оних који се примењују у многим државама ЕУ.
Истичући значај формирања Скупштине дијаспоре и Срба у расејању, Тадић је рекао да је у последњих неколико деценија најсолвентнији део српске економије били њени грађани који раде у иностранству.
Ви сте грађани који суштински доприносите економском опоравку Србије и то је исказ економског патриотизма, казао је Тадић.
Председник Србије је истакао да се у дефинисању будуће сарадње матице и дијаспоре никако не сме заобићи драгоцена улога Српске православне цркве, али и других цркава будући да и католици и муслимани могу имати српски национални идентитет.
Ми смо секуларна држава, али црква има право да искаже свој став о свим питањима као и свака друга институција, поручио је Тадић, и додао да би Србија, без улоге цркве у кључним тачкама очувања националне политике, имала далеко слабије потенцијале за реализацију те политике.
Министар за дијаспору у Влади Републике Србије Срђан Срећковић изјавио је да ће конституисањем Скупштине дијаспоре и Срба у региону бити постављен темељ за будућу ефикаснију сарадњу матице и Срба који живе ван ње.
Срећковић је истакао да је усвајањем Закона о дијаспори и Србима у региону створен чврст институционални оквир за будућу сарадњу.
Наш циљ је да упоредо са процесом европских интеграција које немају алтернативу покушамо да објединимо све снаге нашег народа, да покушамо да огромне потенцијале нашег расејања искористимо за потребе унутрашње и спољне политике и привредног развоја Србије, али и да остваримо историјско помирење различитих делова једног истог народа, рекао је Срећковић.
Представљајући визију нове политике према расејању, Срећковић је рекао да ће се у будућности све мере које држава Србија буде предузимала заснивати на принципу партнерства.
Према његовим речима, три кључна циља Скупштине дијаспоре и Срба у региону требало би да буду: позиционирање Србије као матичне државе, боља искоришћеност капацитета дијаспоре и Срба у региону и очување националног, верског и културног идентитета.
Данашња Србија јесте модерна и демократска земља која поштује међународно право и којој је управо поштовање међународног права главни аргумент за легитимизовање сопствених државних и националних интереса, рекао је Срећковић.
Србија која се храбро суочава са оним што је била њена прошлост деведесетих, Србија која иде ка пуноправном чланству у ЕУ, Србија која има европске законе и те законе примењује на све оне који нису део нашег већинског народа, заправо је Србија која има најјаче аргументе да тражи та иста права за Србе своје сународнике у земљама региона, истакао је Срећковић.
Представнике Срба из региона дијаспоре поздравила је и председник Скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић, која је истакла да се с правом каже да су људи у расејању истински заступници националних интереса, културе и идентитета.
Ђукић-Дејановић је навела да данас од три и по милиона српских држављана, за које се претпоставља да живе у расејању, око 40.000 има право да бирају и буду бирани.
Сусрети у земљи, оценила је председник Скупштине Србије, али и у државама у којима живе српски држављани обострано су корисни и подстицајни за дефинисање могућих активности матице на законодавном плану, а неретко се у тим разговорима искристалишу и различите законодавне иницијативе.
Ђукић-Дејановић је посебно нагласила да је радује то што је изражена спремност угледних чланова дијаспоре да помогну укупном развоју земље, а посебно на економском плану - улагањем у инвестиције за добробит матице.
Такве инвестиције имају вишеструки значај, јер њима наши сународници изван Србије - осим што уносе свеж капитал у матицу - помажу у трансферу знања, вештина и европских и светских мерила и стандарда модерног пословања, указала је председник Скупштине Србије.
На Скупштини дијаспоре и Срба у региону учествује 45 делегата из целог света, а то тело би данас требало да изабере и председника.
Делегате из дијаспоре, у недељу, 4. јула, ће примити патријарх српски Иринеј у Парохијском дому код Храма светог Саве на Врачару, а пријему ће присуствовати и министар за дијаспору Срђан Срећковић, а дан касније и председник Владе Србије Мирко Цветковић.
У понедељак, 5. јула, у Министарству за дијаспору биће одржане и три седнице Скупштине - о економском развоју Србије, побољшању положаја дијаспоре и Срба у региону и очувању националног идентитета и побољшању имиџа Србије.