Цветковић је, представљајући Извештај о две године рада Владе, истакао да је у првој половини мандата Влада покренула процес суштинског уређења државе кроз реформе које доносе дугорочна и системска решења, и на унутрашњем и на спољнополитичком плану.
Званични сајт Владе преноси у целини овај извештај, који је премијер представио на седници Владе отвореној за медије.
"На предлог Владе, парламент је усвојио 470 закона чија примена доноси најбитније реформе и уводи европска правила у све сегменте друштва у Србији.
После пола века, покренута је реформа провосуђа која опоравља застарео и неефикасан правосудни систем. Реформским законима увели смо ред у политичко организовање у Србији и отклонили неправилности у изборном поступку и функционисању државне управе, чиме смо у значајној мери допринели развоју демократије. Након десет година створен је законски оквир за деловање цивилног друштва, верских заједница и заштиту права националних мањина.
Политички је стабилизован југ Србије. Први пут су у Србији успостављени европски стандарди у области животне средине и просторног планирања. Суштински реформисана Војска Србије ускоро постаје професионална армија. Реформисане су и безбедносне службе, а бројним законима уређујемо области пољопривреде, трговине и заштите потрошача, телекомуникација, саобраћаја, културе, спорта и друго.
Наша земља је у овом периоду постала водећи регионални партнер светских центара моћи. Унапређена је политичка и економска сарадња са Руском Федерацијом, Сједињењеним Америчким Државама и Кином, Шпанијом, Италијом, Турском. Успоставили смо војну сарадњу са више од 50 земаља.
Данас са правом можемо да кажемо да је наша земља покретач најозбиљније регионалне сарадње. Наш циљ је да са суседима успоставимо најбоље односе вођене заједничким интересима. То је једини пут да се регион стабилизује економски, политички и безбедносно. Сарадња полиција и правосуђа у региону већ даје озбиљне резултате у сузбијању организованог криминала.
У првом делу мандата ове владе уклоњене су бројне препреке ка Европској унији. После 20 година блокаде наши грађани путују без виза, а промет роба се одвија несметано. Ратификован је Споразум о стабилизацији и придруживању, а Србија је предала захтев за пријем у Европску унију. Тај посао није окончан и пред нама је још много рада и стрпљења.
Најкрупнији државни проблем са којим се Влада суочила је питање Косова и Метохије. Демократска Србија се определила за мирно и поступно решавање овог проблема, уз много стрпљења и без импровизација. Нисмо повукли ниједан потез који би угрозио безбедност наших грађана у јужној покрајини. Наш циљ је да заштитимо сопствени територијални интегритет и суверенитет, стварајући услове за трајну стабилност. Косово и Метохија је наша покрајина која је под протекторатом Уједињених нација.
Настојали смо да и на грубе провокације, попут нелегалног проглашења независности Косова, одговоримо као демократска земља. Обезбедили смо подршку Генералне скупштине Уједињених нација и Међународни суд правде у Хагу ускоро ће оценити да ли је једнострано проглашена независност Косова у складу са међународним правом.
Наша дипломатија је зауставила процес признавања независности и изборила се за велико интересовање светске јавности за овај процес, у којем учествује чак 35 држава. Очекујемо позитивно мишљење Међународног суда које ће дати шансу новим преговорима о Косову и Метохији. Желимо искрене преговоре и праведно решење које ће осигурати трајну стабилност читавог региона.
Захтевамо од међународних организација да у складу са својим мандатом на Косову и Метохији обезбеде мир, потпуну слободу за све грађане и услове живота по цивилизацијским нормама, да омогуће повратак две стотине хиљада расељених, поврат узурпиране имовине и обнову порушених објеката.
Србија ни по коју цену неће одустати од одбране Косова и Метохије, без обзира на све провокације екстремиста, којих смо сведоци и ових дана.
Упућујемо позив и косовским Албанцима и представницима међународних организација да не прибегавају решењима која угрожавају права грађана на нормалан живот. Србија ће наставити да улаже знатна средства у опстанак и побољшање услова живота српске и осталих угрожених националних заједница у покрајини.
Настојимо да економским развојем обезбедимо да људи на том подручју живе од свог рада, а не да зависе од социјалне помоћи. Укинули смо двоструке плате, а уштеђена средства усмерили у подстицање развоја привреде у покрајини.
И проблем криминала и корупције настојали смо да решавамо системски, доношењем пакета правосудних и антикорупцијских закона, јачањем државних и независних институција. Створили смо услове за рад Државне ревизорске институције и на тај начин повећали транспарентност буџета.
Сматрам да никада у историји Србије није вођена овако снажна борба против криминала, што је резултирало смањењем степена криминала и корупције.
Србија је постала важан партнер у међународној борби против наркомафије. У сарадњи са безбедносним службама наше земље заплењено је 2,7 тона кокаина у Јужној Америци.
Полиција је у Србији запленила три тоне опојних дрога. Откривен је огранак трансконтиненталне нарко мафије која је кријумчарила кокаин из Јужне Америке у Србију и европске земље.
Знатно је побољшана ефикасност у спречавању трговине људима.
Настојимо да криминал сасечемо у корену. Србија неће бити безбедно место за криминалце, нити ће они моћи да сачувају имовину стечену криминалом. До сада је трајно и привремено одузета имовина у вредности већој од 100 милиона евра.
Ипак, највише снаге и средстава ова влада уложила је на економском плану. Уместо развојних мера, били смо принуђени да управљамо једном од највећих економских криза у савременој историји. Светска финансијска криза је претила да потпуно разори економију Србије, већ исцрпљену вишедеценијском блокадом, ратним разарањима и транзиционим процесима.
Били смо суочени са опасношћу да домино ефектом најпре буде разбијен финансијски систем, а потом замре привредна активност, што би довело до социјалног колапса.
Солидарност је кључна реч у управљању кризом које смо применили. Далеко од тога да смо потпуно пребродили кризу, али сада већ могу да оценим да су отклоњене највеће опасности. Одговорно смо предузели антикризне мере којима су очуване све виталне функције државе и привреде.
Србија је спречила пропадање своје привреде, очувала банкарски систем, слободно тржиште и интервенисала посебним мерама да се терет кризе равномерно и солидарно распореди.
Привреди и грађанима обезбеђени су кредити у износу од приближно две милијарде евра, са субвенционисаним каматама. Услов за привреду био је да се задржи постојећа запосленост и осигура раст производње. Грађевинској индустрији је издвојено 18 милијарди динара ванредне помоћи. За кредитирање учешћа и субвенционисаних камата за стамбене кредите издвојено је две и по милијарде динара.
Са три милијарде динара су потпомогнуте наменска и индустрија шинских возила. Наменска индустрија је вишеструко повећала производњу и склопила извозне послове вредне готово милијарду евра. Отпочела је реализација уговора са "Фијатом", чиме је прекинута вишедеценијска агонија фабрике аутомобила у Крагујевцу.
Девет милијарди динара је издвојено за кредите за почетнике који су отворили 6.500 предузећа и запослили 20 хиљада радника. У пољопривреди је забележен раст производње за два одсто. Осам хиљада пољопривредника је добило кредите у износу већем од 46 милиона евра.
За покретање производње у 40 неразвијених општина издвојено је 100 милиона евра. За две године опредељено је 2,8 милијарди динара за запошљавање тешко упосливих категорија становништва у јавним радовима.
У програму „старо за ново“ до сада је купљено 18.000 аутомобила, а пољоприврединицима је омогућено да купују домаће тракторе уз попуст од 2.000 евра.
У 140 предузећа је повезан радни стаж за 48.000 радника. Бројним предузећима у којима нису успеле приватизације настојали смо да пронађемо стратешке партнере и покренемо производњу. Примери су "Копаоник" у Куршумлији, "Застава електро" у Рачи и слично.
Поред интервенција на очувању привреде, смањили смо јавну потрошњу, покренули мере штедње на свим нивоима, ушли у процес смањења броја запослених у државној управи и локалним самоуправама, регулисали дугове и обавезе, али и потраживања из прошлости.
Успешним преговорима са Међународним монетарним фондом (ММФ) осигурали смо макроекономску стабилност. Србија је једина земља у Европи која је добила побољшани кредитни рејтинг.
Упркос кризи, ова влада није ниједног момента ушла у ризична задуживања. У поређењу са суседним земљама, па и неким земљама ЕУ које су са ММФ-ом правиле аранжмане о кредитима у износу од 30 до 120 милијарди евра, задужење Србије од 2,6 милијарди сведочи о стабилној макроекономској политици која се води.
И у условима кризе Влада је показала висок степен социјалне одговорности. Посебну пажњу посветили смо најрањивијим групама грађана и пензионерима. Приближно 700 хиљада људи у Србији прима неку врсту социјалне помоћи. У многим деловима наше земље, где је привреда суочена са тешкоћама, живот се суштински одвија новцем из државне касе.
Објективно, велики број грађана Србије и даље тешко живи и приоритет Владе је да и у временима кризе ствара услове за нове инвестиције и отварање нових радних места.
Криза није зауставила изградњу виталних инфраструктурних пројеката. И то питање решавамо систематски. Први пут у историји имамо Просторни план Србије. Уз подршку Европе усвојен је Мастер план за изградњу саобраћајне инфраструктуре, у коју ће у наредних 17 година бити уложено 22 милијарде евра.
Комплетирана је техничка документација и изграђено је 50 километара аутопута на Коридору 10, започети су радови на такозваном Коридору 11, на деоници Уб-Лајковац. У току је изградња 110 километара аутопута Нови Сад –Хоргош и обилазнице око Димитровграда. Саграђена је војна база "Југ". Ове године почиње масовна градња јефтиних станова.
Стабилизовали смо енергетски сектор и на добром смо путу да знатно повећамо енергетске потенцијале земље. НИС са руским партнером почиње опоравак и постаје регионални лидер у преради нафте. Потписан је уговор о реализацији гасовода „Јужни ток“. Завршена је прва фаза складишта гаса „Банатски двор“, а у плану је изградња новог складишта гаса у Итебеју, за шта су обезбеђени кредити.
Започета је ревитализација Хидроцентрале Ђердап, градња 10 мини хидроцентрала на Ибру, а ускоро треба да буде изабран најповољнији понуђач за градњу термолектране Колубара Б и Никола Тесла Б - инвестиције вредне две милијарде евра. Расписан је и тендер за градњу гасне електране у Новом Саду.
Србија је покренула опоравак комуналног система. Очишћено је 60 одсто дивљих депонија, а са радом почиње и комунална полиција.
Ова влада од свог формирања интензивно ради на реализацији процеса електронске управе. Прошле године у ово време одржана је прва електронска седница Владе, а недавно смо пустили у рад е-портал који ће омогућити грађанима да путем интернета, у било које време, могу да поднесу захтев за добијање потврда, дозвола и других неопходних докумената.
Да би осигурала напредак, Србија мора да улаже у здравство, образовање и науку. У протекле две године значајно је унапређена здравствена заштита, пре свега на плану превенције и раног откривања болести.
Обезбеђени су бесплатни уџбеници за ученике првог разреда, а од септембра ће их добити и ученици другог разреда. У све основне и средње школе уведен је интернет. Акција афирмативног уписа ромске деце у средње школе у Србији показала је озбиљне резултате. Држава стипендира 17 хиљада студената. Ускоро ћемо имати Универзитет одбране.
У Медвеђи су отворена одељења Правног и Економског факултета из Ниша на којима се изводи настава на српском и албанском језику. У унапређење рада научних институција уложено је 225 милиона евра. Побољшан је статус научних истраживача. Наш циљ је да младима, који су деведесетих година из политичких и економских разлога напустили Србију, створимо услове за то да се врате и буду озбиљна подршка позитивним променама.
Организовали смо две интернационалне конференције на којима је учествовало више од хиљаду младих лидера из дијаспоре. Одржана је прва Скупштина дијаспоре и Срба у региону.
Прва половина мандата ове владе јесте прилика да сумирамо резултате и да наставимо са реформама. Верујем да је Србија данас ближа свим циљевима око којих се пре две године окупила ова коалиција. Наш посао је да радимо у интересу народа. За нама је један од најтежих периода у историји земље и уверен сам у то да ћемо у годинама које долазе много више говорити о успесима него о тешкоћама", истакао је председник Владе Србије.