Вуксановић је на конференцији за новинаре навео да ће аутономија универзитета бити испоштована приликом доношења закона о високом образовању, тако што ће у његовом креирању учествовати професори универзитета у Србији и Ректорат Универзитета у Београду.
Министар је рекао да је рад на завршном послу писања закона о високом образовању преузео ректор Универзитета у Београду Дејан Поповић.
Вуксановић је оценио да неколико предлога закона о високом образовању, који су до сада изнети, немају суштинских разлика, нити су међусобно супротстављени и најавио да ће у року од петнаест дана бити организован састанак свих ректора универзитета у Србији на којем ће бити разматрани предлози закона о високом образовању и други проблеми који се тичу Универзитета.
Он је објаснио да је то рационално решење, као и једини начин да тензије, које су постојале, буду смањене јер ће тако у процесу доношења закона на једном месту бити окупљени сви који су релевантни када је у питању високо образовање.
Према његовим речима, у процес доношења новог закона о високом образовању биће укључене и студентске организације, чијим је представницима упутио позив да дођу у Министарство и са стручњацима учествују у доношењу поменутог закона.
Вуксановић је нагласио да Министарство просвете и спорта Владе Републике Србије посвећује велику пажњу образовним институцијама на Косову и Метохији. Он је подсетио на то да је примио делегацију просветних радника из основне и средње школе из Гораждевца, којима је обећао да ће бити решени проблеми набавке огрева за зиму и бензина за превоз деце из околних села.
Ректор Универзитета у Београду Дејан Поповић рекао је да је неопходно што пре усвојити закон о високом образовању и изразио је задовољство чињеницом да је први потез новог министра за просвету и спорт био усмерен у том правцу.
Он је истакао да ће Министарству бити пружена пуна подршка у настојањима да текст тог закона, који треба да уведе Србију у јединствени академски простор Европе, буде донет што пре.
Желимо да закон о високом образовању буде усвојен до краја календарске године, или макар у првом месецу 2005. године, рекао је Поповић и додао да не треба заборавити да доношење подзаконске регулативе којом би се ускладили статути универзитета и факултета у Србији изискује доста времена.
Поповић је закључио да би, уколико би закон био усвојен до јануара следеће године, његова примена почела у школској 2005/2006. години.
Ректор Универзита у Београду изнео је податак да само 11 одсто студената који упишу факултет приведе крају студије у регуларном року и истакао да је неопходно приступити реформи система високог образовања.
Поповић је навео да су неки факултети већ почели да размишљају о издавању дипломе после три године студија, како то налаже Болоњска конвенција, и прецизирао да и постојећи Закон о високом образовању допушта факултетима да издају "мале дипломе".
Он је објаснио да би тиме била растерећена постојећа маса студената који се налазе на факултетима, а истовремено била би им отворена и могућност да после три године студија са таквом дипломом пронађу запослење, док би се после пет година издавала диплома "мастера", односно магистра.
Према његовим речима, ово решење биће разрађивано када нови закон о високом образовању буде усвојен.
Помоћник министра просвете и спорта Мирослав Пилиповић најавио је да ће у складу са Болоњском конвенцијом, новим законом о високом образовању бити регулисан и статус виших школа у Србији, који је до сада уређиван засебним законом.