У саопштењу се наводи да су ове године то деца рођена од 1. марта 2003. до 1. марта 2004. године, и додаје да је упис ученика у први разред основне школе регулисан чланом 98 Закона о основама система образовања и васпитања из 2008. године, а на исти начин регулисан је Законом о основама система из 2003. и 2004. године.
Обавезно образовање траје девет година и обухвата припремни предшколски програм (у трајању од девет месеци) и основно образовање (у трајању од осам година, у два циклуса, од 1. до 4. разреда и од 5. до 8. разреда).
Припремни предшколски програм одвија се у вртићима, или школи ако у вртићима нема места за сву децу која похађају припремни предшколски програм, а предшколски припремни програм изводе васпитачи.
Припрема детета за полазак у школу је процес који се одвија током читавог предшколског периода у оквиру подстицања општег развоја детета.
Такође, припремни предшколски програм представља допуну породичном васпитању и има компензаторску функцију – да се свој деци обезбеде услови за проширивање социјалног и сазнајног искуства, чиме се ублажавају социо-културне разлике међу децом и обезбеђује, донекле, подједнак старт за полазак у школу.
Предшколски припремни програм не имитира први разред, активности деце нису смештене у оквиру предмета који се уче у школи, деца не уче да читају и пишу јер се то се учи у школи, а основна активност деце је игра.
За упис деце школи је потребно доставити извод из матичне књиге рођених, потврду о пребивалишту, доказ о здравственом прегледу детета и потврду да је дете похађало припремни предшколски програм.
Изузетно, деца из осетљивих друштвених група могу да се упишу у школу без доказа о пребивалишту родитеља и потребне документације.
Испитивање детета уписаног у школу обављају психолог и педагог школе на матерњем језику детета, применом стандардних поступака и инструмената, препоручених од надлежног завода, односно овлашћене стручне организације.
Ако не постоји могућност да се испитивање детета обавља на матерњем језику, школа ангажује преводиоца на предлог националног савета националне мањине.
Испитивање деце са моторичким и чулним сметњама врши се уз примену облика испитивања на који дете може оптимално да одговори.
У поступку испитивања детета уписаног у школу, школа може да утврди потребу за доношењем индивидуалног образовног плана или додатном подршком за образовање.
Ако додатна подршка захтева финансијска средства, школа упућује писмени захтев изабраном лекару надлежног дома здравља за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке које утврђује интерресорна комисија.
Циљ овог испитивања није изналажење могућности за одлагање поласка у школу, већ боље упознавање са дететом како би се утврдили најбољи начини за рад и постизање максималних резултата.
Ранији полазак деце у школу (одредбом члана 98 став 8, 9 и 10 Закона о основама система образовања и васпитања) подразумева узраст од шест до шест и по година.
Дете старости од шест до шест и по година уписује се у први разред након провере спремности за полазак у школу.
Проверу спремности детета обавља психолог школе применом стандардних поступака и инструмената, препоручених од надлежног завода, односно овлашћене стручне организације.
Утврђивање спремности за полазак детета у школу односи се само на децу између шест и шест и по година.
У поступку провере спремности на основу мишљења психолога школа може да препоручи упис детета у први разред или одлагање поласка детета у школу за годину дана, уз наставак похађања припремног предшколског програма.
Родитељ, односно старатељ детета, коме је препоручено одлагање поласка детета у школу за годину дана, може да поднесе захтев комисији школе за поновно утврђивање спремности за упис у школу.
Комисију чине психолог, педагог, учитељ и педијатар детета, а комисија школе применом стандардних поступака и инструмената може да одобри упис детета или да потврди одлагање уписа за годину дана.
Министарство просвете не предвиђа померање старосне границе на пет и по година за ранији полазак деце у школу.
Ако дете старије од седам и по година због болести или других разлога није уписано у први разред, може да се упише у први или одговарајући разред на основу претходне провере знања.
Школа је дужна да упише свако дете са подручја школе, при чему може да упише и дете са подручја друге школе на захтев родитеља, у складу са могућностима школе.
Родитељ, односно старатељ, може да изабере основну школу у коју ће да упише дете подношењем захтева изабраној школи најкасније до 1. фебруара текуће календарске године у којој се врши упис.
У школу за образовање ученика са сметњама у развоју могу да се упишу деца на основу препоруке изабраног лекара надлежног дома здравља, а на основу процене потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке ученику, уз сагласност родитеља.
Специјалне школе ће наставити да постоје, али ће се донекле трансформисати и добити нове улоге са циљем да их похађају деца којој је та врста подршке заиста потребна.
Подаци говоре да се 70 одсто деце са посебним потребама налази у кућама, а не у специјалним школама, док њих похађају ромска деца којој је место у основним школама.
Такође, мењаће се и наставни програм специјалних школа, као и кадровска структура, јер је постојећа застарела и нефункционална.
Ученик има обавезу да редовно похађа наставу и извршава школске обавезе.
Закон о основама система образовања и васпитања (члан 163) прописује да ће родитељ, односно старатељ, бити кажњен новчаном казном од 5.000 до 25.000 динара ако намерно или без оправданих разлога не упише дете у основну школу или ако дете без оправданих разлога не похађа наставу у основној школи (члан 98 став 1 и члан 112 став 2 тачка 1).
Јединица локалне самоуправе води евиденцију и обавештава школу и родитеље, односно старатеље, о деци која су стасала за упис и која су уписана у школу.
Општине ће спроводити законску обавезу укључивања деце у припремни предшколски програм и основно образовање, док инспекцијски надзор спроводе општински инспектори.
Комисије за категоризацију деце су укинуте, а уместо њих у току је формирање интерресорних комисија које ће чинити представник школе, учитељ, педагог, психолог, родитељ и школски лекар.
Ова комисија ће утврђивати потребу за додатном образовном, материјалном и социјалном подршком.
Ближе услове за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке ученику, као и састав и начин рада интерресорне комисије, прописују споразумно министар надлежан за послове здравља, министар надлежан за послове социјалне политике и министар просвете, додаје се у саопштењу.