П:
О:
Читај ми
Повећати улагања у научни и технолошки развој земаља региона
Београд/Блед,
17. септембар 2010.
Потпредседник Владе за европске интеграције и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић изјавио је данас на Бледу да земље региона југоисточне Европе треба да подрже стварање заједничких предузећа и више улажу у научна и технолошка истраживања.
Ђелић је на Менаџмент форуму југоисточне Европе "Блед - Копаоник" поручио да улагање у научне иновације, истраживачки рад и заустављање "одлива мозгова" треба да буде приоритет влада свих земаља у региону, како би се поспешио раст националних економија.
Он је подсетио на то да је Србија у периоду до 2000. године изгубила 67 одсто бруто домаћег производа (БДП) и да ће јој бити потребно скоро 30 година да достигне ниво на којем се сада налази Европска унија (ЕУ).
Србија је путем кредита већ обезбедила приближно 400 милиона евра ванбуџетских средстава за улагање у науку у наредне четири године, навео је потпредседник Владе.
Већ сада се показало да има 50 одсто више пријављених пројеката од планираних, тако да ће за следећу годину Влада Србије морати да обезбеди додатних 50 милиона евра, указао је он.
Ђелић је најавио да ће "Дунавска иницијатива" бити представљена крајем ове, а усвојена наредне године, за време председавања Мађарске Европској унији (ЕУ).
Ту иницијативу, подсетио је он, чини 14 земаља чланица од којих неке нису приобалне земље на тој реци, као што је случај са Словенијом.
Циљ "Дунавске иницијативе" јесте да ЕУ пружи подршку развоју земаља око те европске реке, при чему је Србија добила задатак да координира питања инфраструктуре, с обзиром на то да наша земља са 588 километара тока Дунава захвата четвртину пловног пута, објаснио је Ђелић.
Према његовим речима, Србија планира да на Дунаву, на потезу од Новог Сада до Београда, лоцира интермодални пункт за речни, железнички, авио и друмски саобраћај, који би требало да постане јак логистички центар за југоисточну Европу.
Потпредседник Владе подсетио је и на то да Србија има веома стару популацију, што је одлика и других земаља у региону, због чега се мора зауставити одлив младих и образованих кадрова.
Он је као пример навео познатог српског научника и врхунског стручњака за генетски инжењеринг и матичне ћелије Миодрага Стојковића, уз напомену да се након његовог повратка у Лесковац лично ангажовао на томе да се у Крагујевцу оформи Катедра за молекуларну биологију, како би му се омогућили услови за нормалан рад.
Држава мора понудити добре услове за научне раднике и иноваторе, а ако они раде у некој успешној страној компанији, треба јој понудити да отвори своје одељење у Србији, уз задржавање тих кадрова, истакао је Ђелић.
То је својевремено, како је подсетио, понуђено"Мајкрософту", па је та компанија у Београду отворила један од пет развојних центара у свету и запослила домаће стручњаке.
На дводневном Менаџмент форуму на Бледу који се завршава данас учествовало је приближно 300 представника из области привреде, академских кругова и владиних и невладиних организација земаља југоисточне Европе, који су покушали да нађу заједнички одговор на питања везана за економску будућност нашег региона.
Међу њима су и стратегија развоја региона, како изаћи из кризе на одржив начин, где пронаћи изворе раста и напретка предузећа из региона, коју би улогу требало да имају креатори политике у побеђивању кризе, улога банака у том процесу и слично.
На форуму су учествовали привредници и економисти из Србије, Хрватске, Италије, Немачке, Босне и Херцеговине (БиХ), Аустрије, Словеније, Мађарске, Македоније и Црне Горе.
Он је подсетио на то да је Србија у периоду до 2000. године изгубила 67 одсто бруто домаћег производа (БДП) и да ће јој бити потребно скоро 30 година да достигне ниво на којем се сада налази Европска унија (ЕУ).
Србија је путем кредита већ обезбедила приближно 400 милиона евра ванбуџетских средстава за улагање у науку у наредне четири године, навео је потпредседник Владе.
Већ сада се показало да има 50 одсто више пријављених пројеката од планираних, тако да ће за следећу годину Влада Србије морати да обезбеди додатних 50 милиона евра, указао је он.
Ђелић је најавио да ће "Дунавска иницијатива" бити представљена крајем ове, а усвојена наредне године, за време председавања Мађарске Европској унији (ЕУ).
Ту иницијативу, подсетио је он, чини 14 земаља чланица од којих неке нису приобалне земље на тој реци, као што је случај са Словенијом.
Циљ "Дунавске иницијативе" јесте да ЕУ пружи подршку развоју земаља око те европске реке, при чему је Србија добила задатак да координира питања инфраструктуре, с обзиром на то да наша земља са 588 километара тока Дунава захвата четвртину пловног пута, објаснио је Ђелић.
Према његовим речима, Србија планира да на Дунаву, на потезу од Новог Сада до Београда, лоцира интермодални пункт за речни, железнички, авио и друмски саобраћај, који би требало да постане јак логистички центар за југоисточну Европу.
Потпредседник Владе подсетио је и на то да Србија има веома стару популацију, што је одлика и других земаља у региону, због чега се мора зауставити одлив младих и образованих кадрова.
Он је као пример навео познатог српског научника и врхунског стручњака за генетски инжењеринг и матичне ћелије Миодрага Стојковића, уз напомену да се након његовог повратка у Лесковац лично ангажовао на томе да се у Крагујевцу оформи Катедра за молекуларну биологију, како би му се омогућили услови за нормалан рад.
Држава мора понудити добре услове за научне раднике и иноваторе, а ако они раде у некој успешној страној компанији, треба јој понудити да отвори своје одељење у Србији, уз задржавање тих кадрова, истакао је Ђелић.
То је својевремено, како је подсетио, понуђено"Мајкрософту", па је та компанија у Београду отворила један од пет развојних центара у свету и запослила домаће стручњаке.
На дводневном Менаџмент форуму на Бледу који се завршава данас учествовало је приближно 300 представника из области привреде, академских кругова и владиних и невладиних организација земаља југоисточне Европе, који су покушали да нађу заједнички одговор на питања везана за економску будућност нашег региона.
Међу њима су и стратегија развоја региона, како изаћи из кризе на одржив начин, где пронаћи изворе раста и напретка предузећа из региона, коју би улогу требало да имају креатори политике у побеђивању кризе, улога банака у том процесу и слично.
На форуму су учествовали привредници и економисти из Србије, Хрватске, Италије, Немачке, Босне и Херцеговине (БиХ), Аустрије, Словеније, Мађарске, Македоније и Црне Горе.
-
Београд, 4. септембар 2024.Дачић честитао Ристићу освајање злата на Параолимпијским играма
-
Београд, 4. септембар 2024.Саучешће Дачића поводом смрти Раде Ђуричин
-
Београд/Владивосток, 4. септембар 2024.Јачање српско-руског свеобухватног стратешког пријатељства
-
Београд, 4. септембар 2024.Добра сарадња са ИОМ-ом у области миграција и борбе против...
-
Београд, 4. септембар 2024.Дачић упутио саучешће поводом смрти Боре Ђорђевића
-
Београд, 2. септембар 2024.Пожар на путу ка Винчи под контролом
-
Београд, 2. септембар 2024.Посебна пажња полиције на безбедности у школама
-
Београд, 1. септембар 2024.Кључна улога наше дијаспоре у заступању српских интереса у свету
-
Београд, 31. август 2024.Дачић честитао српским парастонотенисеркама освајање сребрне...
-
Београд, 30. август 2024.Продужен рок важења Посебног колективног уговора за полицијске...