П:
О:
Читај ми
Куповна моћ у Србији непромењена, цене стабилне
Београд,
29. октобар 2004.
Министар трговине, туризма и услуга у Влади Републике Србије Бојан Димитријевић изјавио је данас да је куповна моћ запослених у Србији у септембру ове године била иста као у августу, тако да није дошло до погоршања куповне моћи становништва.
Аутор:
ФоНет
Димитријевић је на конференцији за новинаре одржаној у згради Владе Србије на тему "Кретање куповне моћи у Србији у периоду септембар 2000 - 2004. године" оценио да је тржиште уредно снабдевено, као и да су цене релативно стабилне.
Он је навео да су цене у октобру порасле за 0,5 одсто, што кумулативно од децембра прошле године износи 9,7 одсто, и истакао да приликом рачунања октобарског раста цена није узето у обзир последње повећање цене нафтних деривата, јер није могло да буде статистички регистровано.
Министар је оценио да ће се кумулативни годишњи раст цена кретати у распону од 12 до 12,5 одсто, с обзиром на то да осим притиска да се повећају цене лекова, не постоје други значајнији притисци.
Димитријевић је објаснио да је кретање цене нафте на светском тржишту непредвидиво и нагласио да се улажу напори како би корекције нафтних деривата биле у границама животног стандарда. Он је додао да, у односу на земље у окружењу, ми и даље имамо најповољније цене нафте, бензина и других нафтних деривата.
Према његовим речима, у септембру је једна просечна нето зарада била довољна за минималну потрошачку корпу, док је 1,37 зараде било неопходно за просечну потрошачку корпу, што је приближно исти однос који је забележен у августу.
Димитријевић је навео да је минимална потрашацка корпа у септембру коштала 12.370 динара, а просеча потрошачка корпа 19.850 динара.
Министар је рекао да је просечна месечна нето зарада по запосленом у Републици Србији исплаћена у септембру износила 14.444 динара и додао да је минимална потрошачка корпа у овом месецу била скупља у односу на август за 302 динара, док је просечна потрошачка корпа поскупела за 404 динара.
Натпросечну зараду статистика је регистровала у Новом Саду, Београду и Панчеву, навео је Димитријевић и напоменуо да су најмање зараде забележене у Крагујевцу, Краљеву, Ваљеву и Лесковцу.
Највише зараде у погледу делатности остварене су у ваздушном саобраћају, финансијском посредовању и пословању некретнинама, док су најниже биле у прерађивачкој индустрији.
Димитријевић је саопштио да је девизни приход у области туризма у првих девет месеци износио 160 милиона долара и додао да се очекује да ће до краја године приходи износити између 210 и 215 милиона долара, а то је за приближно 20 одсто више у поређењу са претходном годином.
Према његовим речима, статистика је забележила да је укупан број ноћења страних туриста у односу на септембар 2003. године порастао за осам одсто.
Министар је истакао да је реални раст промета у трговини већи од реалног раста индустријске производње и друштвеног производа и објаснио да поред значајног раста индустријске производње од више од шест одсто, који се очекује до краја године, номинални раст промета у трговини у првих девет месеци износи 24,3 одсто, а реални 14,8 одсто.
Димитријевић је на конференцији саопштио и податке из извештаја о анкети сто најпродаванијих производа, који су од великог значаја за кампању "Купујмо домаће-обновимо Србију".
Током септембра у "Меркатору" је од 100 најпродаванијх производа 90 било домаћег, а 10 страног порекла, што представља побољшање у односу на август када је овај однос био 86:14 у корист производа домаћег порекла. У "Пекабети", од 100 најпродаванијих производа 94 је домаћег, а шест страног порекла, у "Макси дисконту" овај однос је 93:7, у "Си маркету" 89:11, у "Веропулосу" 80:20, а у трговинском предузећу "Јабука" од 100 најпродавањих производа 96 је домаћег, а четири су страног порекла.
Министар је нагласио да је учешће основних животних намирница у првих сто најпродаванијих производа изузетно високо, што, како је објаснио, најбоље говори о томе какав је ниво животног стандарда становништва.
Он је потврдио да је завршена радна верзија општег закона о трговини, у оквиру којег је предвиђено постојање Агенције за робну марку, и напоменуо да сада предстоји јавна расправа и усаглашавање предлога закона са другим министарствима.
Димитријевић је најавио да је за 22. децембар заказана додела годишње награде за најбоље робне марке у Србији и навео да је формиран жири који ће изабрати најбоље робне марке, у складу са јасно задатим критеријумима и системом бодовања.
Министар је додао да би следеће недеље требало да крену каравани по градовима Србије у оквиру кампање "Купујмо домаће", а планирано је да на градским трговима већих градова буду представљани локални произвођачи као и већ реномиране фирме, при чему би грађани могли да купују робу по дисконтним ценама.
Овакво окупљање већ је заказано у Крагујевцу, а требало би да уследи и у Шапцу, Нишу и другим градовима, рекао је Димитријевић.
Он је подсетио на то да је на предлог Министарства трговине, туризма и услуга и Дирекције за робне резерве на јучерашњој седници Владе усвојен закључак да се за народне кухиње у Србији, за период од шест месеци, обезбеди 37 милиона динара у роби из робних резерви за социјално најугроженије категорије становништва. Реч је о 16.000 корисника у више од 100 градова у Републици, прецизирао је министар.
Он је навео да су цене у октобру порасле за 0,5 одсто, што кумулативно од децембра прошле године износи 9,7 одсто, и истакао да приликом рачунања октобарског раста цена није узето у обзир последње повећање цене нафтних деривата, јер није могло да буде статистички регистровано.
Министар је оценио да ће се кумулативни годишњи раст цена кретати у распону од 12 до 12,5 одсто, с обзиром на то да осим притиска да се повећају цене лекова, не постоје други значајнији притисци.
Димитријевић је објаснио да је кретање цене нафте на светском тржишту непредвидиво и нагласио да се улажу напори како би корекције нафтних деривата биле у границама животног стандарда. Он је додао да, у односу на земље у окружењу, ми и даље имамо најповољније цене нафте, бензина и других нафтних деривата.
Према његовим речима, у септембру је једна просечна нето зарада била довољна за минималну потрошачку корпу, док је 1,37 зараде било неопходно за просечну потрошачку корпу, што је приближно исти однос који је забележен у августу.
Димитријевић је навео да је минимална потрашацка корпа у септембру коштала 12.370 динара, а просеча потрошачка корпа 19.850 динара.
Министар је рекао да је просечна месечна нето зарада по запосленом у Републици Србији исплаћена у септембру износила 14.444 динара и додао да је минимална потрошачка корпа у овом месецу била скупља у односу на август за 302 динара, док је просечна потрошачка корпа поскупела за 404 динара.
Натпросечну зараду статистика је регистровала у Новом Саду, Београду и Панчеву, навео је Димитријевић и напоменуо да су најмање зараде забележене у Крагујевцу, Краљеву, Ваљеву и Лесковцу.
Највише зараде у погледу делатности остварене су у ваздушном саобраћају, финансијском посредовању и пословању некретнинама, док су најниже биле у прерађивачкој индустрији.
Димитријевић је саопштио да је девизни приход у области туризма у првих девет месеци износио 160 милиона долара и додао да се очекује да ће до краја године приходи износити између 210 и 215 милиона долара, а то је за приближно 20 одсто више у поређењу са претходном годином.
Према његовим речима, статистика је забележила да је укупан број ноћења страних туриста у односу на септембар 2003. године порастао за осам одсто.
Министар је истакао да је реални раст промета у трговини већи од реалног раста индустријске производње и друштвеног производа и објаснио да поред значајног раста индустријске производње од више од шест одсто, који се очекује до краја године, номинални раст промета у трговини у првих девет месеци износи 24,3 одсто, а реални 14,8 одсто.
Димитријевић је на конференцији саопштио и податке из извештаја о анкети сто најпродаванијих производа, који су од великог значаја за кампању "Купујмо домаће-обновимо Србију".
Током септембра у "Меркатору" је од 100 најпродаванијх производа 90 било домаћег, а 10 страног порекла, што представља побољшање у односу на август када је овај однос био 86:14 у корист производа домаћег порекла. У "Пекабети", од 100 најпродаванијих производа 94 је домаћег, а шест страног порекла, у "Макси дисконту" овај однос је 93:7, у "Си маркету" 89:11, у "Веропулосу" 80:20, а у трговинском предузећу "Јабука" од 100 најпродавањих производа 96 је домаћег, а четири су страног порекла.
Министар је нагласио да је учешће основних животних намирница у првих сто најпродаванијих производа изузетно високо, што, како је објаснио, најбоље говори о томе какав је ниво животног стандарда становништва.
Он је потврдио да је завршена радна верзија општег закона о трговини, у оквиру којег је предвиђено постојање Агенције за робну марку, и напоменуо да сада предстоји јавна расправа и усаглашавање предлога закона са другим министарствима.
Димитријевић је најавио да је за 22. децембар заказана додела годишње награде за најбоље робне марке у Србији и навео да је формиран жири који ће изабрати најбоље робне марке, у складу са јасно задатим критеријумима и системом бодовања.
Министар је додао да би следеће недеље требало да крену каравани по градовима Србије у оквиру кампање "Купујмо домаће", а планирано је да на градским трговима већих градова буду представљани локални произвођачи као и већ реномиране фирме, при чему би грађани могли да купују робу по дисконтним ценама.
Овакво окупљање већ је заказано у Крагујевцу, а требало би да уследи и у Шапцу, Нишу и другим градовима, рекао је Димитријевић.
Он је подсетио на то да је на предлог Министарства трговине, туризма и услуга и Дирекције за робне резерве на јучерашњој седници Владе усвојен закључак да се за народне кухиње у Србији, за период од шест месеци, обезбеди 37 милиона динара у роби из робних резерви за социјално најугроженије категорије становништва. Реч је о 16.000 корисника у више од 100 градова у Републици, прецизирао је министар.
-
Београд, 8. новембар 2024.Рекордан аграрни буџет за 2025. годину
-
Београд, 20. август 2024.Сарадња са ЈП „Србијашуме“ за добробит свих грађана Србије
-
Београд, 6. август 2024.Смањење илегалних миграција на западнобалканској рути
-
Београд/Рим, 24. јул 2024.Добре основе за даљи развој стратешког партнерства Србије и...
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја