П:
О:
Читај ми
Привредни раст Србије у овој години 1,5 одсто
Београд,
6. октобар 2010.
Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић изјавио је данас да ће Србија у овој години сигурно остварити привредни раст од 1,5 одсто и да Влада приликом планирања буџета за наредну годину неће бити рестриктивнија од онога што је договорено са Међународним монетарним фондом (ММФ).
Мирко Цветковић
Аутор:
Фонет
Цветковић је на пословном округлом столу, који је организовала “Економист медија група”, истакао да ће наша земља у овој години сигурно остварити планирани привредни раст од 1,5 одсто, а могуће је и да ће стопа раста бити нешто виша.
Мере које је Влада предузимала током прошле године имале су позитивне ефекте на кретање бруто домаћег производа, рекао је он и оценио да је опоравак Србије најснажнији у односу на земље у окружењу.
Председник Владе је навео да је пре економске кризе раст бруто друштвеног производа (БДП) био заснован на повећаној домаћој тражњи, која је била неодржива у дужем периоду.
С обзиром на то да је криза показала да је досадашњи модел раста неодржив, потребно је прећи на нови модел који подразумева повећање производње и извоза, објаснио је Цветковић.
Почетком године извоз је растао у просеку 20 одсто месечно, рекао је он и додао да је у другој половини године нешто смањен и у просеку износи приближно 16 одсто.
Такође, председник Владе је напоменуо да је важно задржати инфлацију у задатим оквирима – на шест одсто плус-минус два, и да у том смислу мора да постоји рестриктивна монетарна политика.
Када је у питању планирање буџета у средњем року, оријентација треба да буде ка капиталним инвестицијама, а у мањој мери ка текућој потрошњи, нагласио је Цветковић и оценио да се та два циља преплићу јер је потребно обезбедити да боље живе они који су у периоду кризе због замрзавања примања поднели део терета.
Он је подсетио на то да је са ММФ-ом постигнут договор о томе да буџетски дефицит буде смањен са 4,8 одсто у укупном БДП-у у овој години на четири одсто у наредној години.
Министар рударства и енергетике Петар Шкундрић на овом скупу је саопштио да највећи проблем у енергетском сектору Србије представља ниска цена електричне енергије.
Шкундрић је указао на то да би цена електричне енергије требало да буде приближно на нивоу прве најниже цене у земљама у региону, односно на нивоу цене струје у Бугарској.
Он је оценио да има простора за повећање цене струје, али због платежне моћи грађана и конкурентности српске привреде та цена не би требало да се радикално повећа.
У наредне четири до пет година, како је истакао, у гасни сектор ће бити уложено две милијарде евра, од чега 1,4 милијарде за пројекат “Јужни ток” и подземно складиште гаса, а остало у програм националне гасификације и гасне интерконекције Србије са суседним земљама.
Говорећи о нафтном сектору, министар је изразио очекивање да Нафтна индустрија Србије у овој години неће пословати са губитком, и додао да то предузеће у наредне две године треба да уложи 560 милиона евра у осавремењивање производње у рафинерији Панчево.
Државни секретар Министарства економије и регионалног развоја Небојша Ћирић навео је да је од почетка године грађанима одобрено 145.000 потрошачких кредита, укупне вредности 220 милиона евра.
Он је оценио да је кредитирање под повољнијим условима олакшало грађанима да преброде економску кризу.
Ћирић је за наредну годину најавио могућност укидања неких програма који се односе на субвенционисано кредитирање, имајући у виду да ће од 1. јануара 2011. године бити одмрзнуте плате у јавном сектору и пензије.
Према његовим речима, наставиће се са подршком ауто и грађевинској индустрији и остаће кредити којима ће се кредитирати предузећа.
Охрабрује чињеница да је ове године повећан пласман инвестиционих кредита и да је у више од 1.000 предузећа пласирано 126 милиона евра, што је много више у односу на 2009. годину, када је пласирано свега два милиона евра, оценио је Ћирић.
Мере које је Влада предузимала током прошле године имале су позитивне ефекте на кретање бруто домаћег производа, рекао је он и оценио да је опоравак Србије најснажнији у односу на земље у окружењу.
Председник Владе је навео да је пре економске кризе раст бруто друштвеног производа (БДП) био заснован на повећаној домаћој тражњи, која је била неодржива у дужем периоду.
С обзиром на то да је криза показала да је досадашњи модел раста неодржив, потребно је прећи на нови модел који подразумева повећање производње и извоза, објаснио је Цветковић.
Почетком године извоз је растао у просеку 20 одсто месечно, рекао је он и додао да је у другој половини године нешто смањен и у просеку износи приближно 16 одсто.
Такође, председник Владе је напоменуо да је важно задржати инфлацију у задатим оквирима – на шест одсто плус-минус два, и да у том смислу мора да постоји рестриктивна монетарна политика.
Када је у питању планирање буџета у средњем року, оријентација треба да буде ка капиталним инвестицијама, а у мањој мери ка текућој потрошњи, нагласио је Цветковић и оценио да се та два циља преплићу јер је потребно обезбедити да боље живе они који су у периоду кризе због замрзавања примања поднели део терета.
Он је подсетио на то да је са ММФ-ом постигнут договор о томе да буџетски дефицит буде смањен са 4,8 одсто у укупном БДП-у у овој години на четири одсто у наредној години.
Министар рударства и енергетике Петар Шкундрић на овом скупу је саопштио да највећи проблем у енергетском сектору Србије представља ниска цена електричне енергије.
Шкундрић је указао на то да би цена електричне енергије требало да буде приближно на нивоу прве најниже цене у земљама у региону, односно на нивоу цене струје у Бугарској.
Он је оценио да има простора за повећање цене струје, али због платежне моћи грађана и конкурентности српске привреде та цена не би требало да се радикално повећа.
У наредне четири до пет година, како је истакао, у гасни сектор ће бити уложено две милијарде евра, од чега 1,4 милијарде за пројекат “Јужни ток” и подземно складиште гаса, а остало у програм националне гасификације и гасне интерконекције Србије са суседним земљама.
Говорећи о нафтном сектору, министар је изразио очекивање да Нафтна индустрија Србије у овој години неће пословати са губитком, и додао да то предузеће у наредне две године треба да уложи 560 милиона евра у осавремењивање производње у рафинерији Панчево.
Државни секретар Министарства економије и регионалног развоја Небојша Ћирић навео је да је од почетка године грађанима одобрено 145.000 потрошачких кредита, укупне вредности 220 милиона евра.
Он је оценио да је кредитирање под повољнијим условима олакшало грађанима да преброде економску кризу.
Ћирић је за наредну годину најавио могућност укидања неких програма који се односе на субвенционисано кредитирање, имајући у виду да ће од 1. јануара 2011. године бити одмрзнуте плате у јавном сектору и пензије.
Према његовим речима, наставиће се са подршком ауто и грађевинској индустрији и остаће кредити којима ће се кредитирати предузећа.
Охрабрује чињеница да је ове године повећан пласман инвестиционих кредита и да је у више од 1.000 предузећа пласирано 126 милиона евра, што је много више у односу на 2009. годину, када је пласирано свега два милиона евра, оценио је Ћирић.
-
Београд, 10. септембар 2024.Стабилност јавних финансија и наставак реформи приоритет
-
Београд/Сјамен, 10. септембар 2024.Огромно интересовање за српске производе у Кини
-
Београд/Сјамен, 8. септембар 2024.Месаровић отворила Национални павиљон Србије на ЦИФИТ-у
-
Београд/Сјамен, 7. септембар 2024.Месаровић на Кинеском међународном сајму инвестиција и трговине
-
Београд, 6. септембар 2024.Предузети кораци за повећање трговинске сарадње са Русијом
-
Београд, 6. септембар 2024.Потребна системска решења за домаћу кланичну индустрију
-
Београд, 6. септембар 2024.Нижа цена бензина у наредних седам дана
-
Крагујевац, 5. септембар 2024.Аграр и пољопривредна струка на „Шумадијском сајму...
-
Београд, 4. септембар 2024.Хладњачари готово у потпуности исплатили обавезе према...
-
Београд, 4. септембар 2024.Унапређење пољопривредне сарадње Србије и Русије