Бојан Димитријевић
Димитријевић је у писаној изјави за јавност навео да се укључивање Србије и Црне Горе у Европску унију не може озбиљно разматрати без прилагођавања комплетног правног система праву ЕУ, при чему је посебно важно што хитније прилагођавање права конкуренције јер оно садржи кључне инструменте за развој и контролу тржишне привреде којој тежи СЦГ и која је један од темељних основа ЕУ.
Министар је истакао да се предложеним законом уређује заштита конкуренције од различитих видова њеног спречавања, ограничавања или нарушавања, а то је делом већ уређено Антимонополским законом СРЈ који и даље важи у Србији. Он је оценио да важећи закон није довољно доречен и јасан због чега је било нужно да се донесе нови, у складу с антомонополским законодавством у ЕУ, а његова примена треба да доведе до изграђивања конкурентног тржишта и развоја домаћих способних
привредника.
Димитријевић је навео да у постојећем Антимонополском закону постоје празнине које омогућавају настајање нових и злоупотребу постојећих монопола и других облика овладавања тржиштем, чиме се спречава тржишна утакмица, што кочи привредни развој земље.
Он је напоменуо да њиме није уређена концентрација привредних субјеката као начин овладавања тржиштем, нити обавезна контрола концентрација на тржишту, као и да важећи закон не садржи јасне критеријуме утврђивања доминантног положаја на тржишту, нити успоставља независну институцију за заштиту тржишне конкуренције.
Нови Нацрт закона предвиђа установљавање комисије за заштиту конкуренције која ће бити независна у односу на државне органе и предузећа, а рад ће финансирати сопственим приходима, осим прве године када ће добити средства из буџета, истиче Димитријевић и додаје да ће комисија имати велика овлашћења у отклањању и санкционисању монополских понашања као што су споразуми којима се спречава, ограничава или нарушава конкуренција.
Законом се прави јасна разлика између "хоризонталних" и "вертикалних" споразума, а материјално-правне одредбе у потпуности су усаглашене с правом ЕУ. Јасно су утврђена правила надзора и санкционисања забрањених понашања, а уведен је нови систем новчаног кажњавања, где се висина казне одређује у проценту од годишњег прихода прекршиоца.