П:
О:
Читај ми
Увођење европских стандарда у установе за извршење заводских санкција
Београд,
2. новембар 2004.
Директор Управе за извршење заводских санкција Милош Јанковић изјавио је данас да су приоритети поменуте управе решавање питања лица под посебним третманом, здравствена заштита, као и афирмација положаја малолетника.
Јанковић је на данашњој конференцији за новинаре навео да су основне вредности новог затворског система транспарентност и законитост, имплементација европских стандарда, безбедност система и афирмација положаја осуђених и додао да новину у третману осуђеника представља став да осуђеници и притвореници нису лица која су лишена слободе, већ лица којима је слобода ограничена.
Он је истакао да је и данашња конференција за новинаре једна од активности Управе чији је циљ да јавност буде упозната с оним што се дешава у затворима.
Јанковић је, говорећи о стању пре почетка спровођења реформи у марту ове године, истакао да су установе биле пренасељене, а архитектура ових зграда изузетно лоша, што је за последицу имало смањену безбедност осуђених лица.
Он је додао да је и архитектура смештајних капацитета такође била лоша, при чему је у појединим спаваоницама било смештено и до 80 људи, а у многе од њих није допирала природна светлост.
Такође, није било специјализоване установе за смештај лица са посебним третманом, односно лица која издржавају казну због организованог криминала, ратних злочина или трафикинга, као и за лица која издржавају дуге казне. Он је потврдио да је у припреми пројекат првог оваквог затвора у Србији и најавио да ће Управа на сутрашњој међународној донаторској конференцији, која ће бити одржана у згради Окружног суда у Београду, затражити и међународну финансијску помоћ.
Према његовим речима, пројекат, који се тренутно разрађује у Управи, предвиђа изградњу затвора који би имао врло висок степен обезбеђења, искључиво индивидуални смештај затвореника и налазио би се поред Ибарске магистрале и аутопута у околини Београда.
Јанковић је, уз напомену да су лош медицински третман осуђеника и необученост особља запосленог у затворима такође представљали проблеме са којима се сусрела Управа, као један од од најзначајнијих подухвата Управе навео да је при КПЗ-у Ниш, уз велику помоћ ОЕБС-а, формиран центар за образовање запослених у овим установама.
Директор Управе је истакао да је изузетан проблем представљао осуђенички, неформални систем власти унутар затвора и изразио задовољство тиме што је Управа успела да елиминише појаву "привилегованих" осуђеника.
Говорећи о активностима које је Управа спровела, он је нагласио да је Министарство правде припремило текст новог закона о извршењу кривичних санкција, који садржи низ новина које се тичу права затвореника, и указао на то да је у текст овог документа уведено и нешто што раније није постојало - право на судску заштиту права лица лишених слободе.
Поменути текст садржи и право жалбе, као и потпуније одређено питање здравстене заштите осуђеника, навео је Јанковић и истакао да су у изради поменутог документа, поред представника Управе за извршење заводских санкција, учествовали и представници невладиних организација. Он је додао да је циљ био да се створи закон који је остварив у постојећим условима и који ће, у складу са европским стандардима, поштовати права лица лишених слободе.
Јанковић је напоменуо да је у марту формирана двострана интерна контрола надзора над радом затворских установа, да је инвестирано у топловоде, котларнице и адаптацију смештаја затвореника, као и да су набављена специјална возила. Он је најавио да ће у циљу јачања појединих служби у овим установама бити повећан број запослених, уз напомену да тренутно у затворском систему у Србији има приближно осам хиљада лица лишених слободе и око четири хиљаде запослених.
Директор Управе је нагласио да постоји интензивна сарадња Управе са међународним организацијама: ОЕБС-ом, Саветом Европе, Уједињеним нацијама, ДФИД-ом, Хелсиншким одбором и УНИЦЕФ-ом.
Према његовим речима, Комитет за борбу против тортуре Савета Европе, ОЕБС и невладине организације спровели су и цивилну контролу ових установа, а у сарадњи са енглеском организацијом ДФИД формиран је интерни информациони систем.
Представник ОЕБС-а Ливио Сарандреа рекао је да ће та организација и у наредном периоду пружати подршку обуци запослених у затворима, доношењу нових законских прописа, као и подршку посебном затворском режиму осуђених с посебним третманом.
Сарандреа је истакао је да је циљ мисије ОЕБС-а да подржи Србију у борби против криминала у свим аспектима, и то не само полицију и судство, већ и Управу за извршење санкција. Према његовим речима, реформа затворског система заузима приоритетно место и улогу у извршењу кривичних санкција и у целокупном кривично-правном систему.
Он је истакао да је и данашња конференција за новинаре једна од активности Управе чији је циљ да јавност буде упозната с оним што се дешава у затворима.
Јанковић је, говорећи о стању пре почетка спровођења реформи у марту ове године, истакао да су установе биле пренасељене, а архитектура ових зграда изузетно лоша, што је за последицу имало смањену безбедност осуђених лица.
Он је додао да је и архитектура смештајних капацитета такође била лоша, при чему је у појединим спаваоницама било смештено и до 80 људи, а у многе од њих није допирала природна светлост.
Такође, није било специјализоване установе за смештај лица са посебним третманом, односно лица која издржавају казну због организованог криминала, ратних злочина или трафикинга, као и за лица која издржавају дуге казне. Он је потврдио да је у припреми пројекат првог оваквог затвора у Србији и најавио да ће Управа на сутрашњој међународној донаторској конференцији, која ће бити одржана у згради Окружног суда у Београду, затражити и међународну финансијску помоћ.
Према његовим речима, пројекат, који се тренутно разрађује у Управи, предвиђа изградњу затвора који би имао врло висок степен обезбеђења, искључиво индивидуални смештај затвореника и налазио би се поред Ибарске магистрале и аутопута у околини Београда.
Јанковић је, уз напомену да су лош медицински третман осуђеника и необученост особља запосленог у затворима такође представљали проблеме са којима се сусрела Управа, као један од од најзначајнијих подухвата Управе навео да је при КПЗ-у Ниш, уз велику помоћ ОЕБС-а, формиран центар за образовање запослених у овим установама.
Директор Управе је истакао да је изузетан проблем представљао осуђенички, неформални систем власти унутар затвора и изразио задовољство тиме што је Управа успела да елиминише појаву "привилегованих" осуђеника.
Говорећи о активностима које је Управа спровела, он је нагласио да је Министарство правде припремило текст новог закона о извршењу кривичних санкција, који садржи низ новина које се тичу права затвореника, и указао на то да је у текст овог документа уведено и нешто што раније није постојало - право на судску заштиту права лица лишених слободе.
Поменути текст садржи и право жалбе, као и потпуније одређено питање здравстене заштите осуђеника, навео је Јанковић и истакао да су у изради поменутог документа, поред представника Управе за извршење заводских санкција, учествовали и представници невладиних организација. Он је додао да је циљ био да се створи закон који је остварив у постојећим условима и који ће, у складу са европским стандардима, поштовати права лица лишених слободе.
Јанковић је напоменуо да је у марту формирана двострана интерна контрола надзора над радом затворских установа, да је инвестирано у топловоде, котларнице и адаптацију смештаја затвореника, као и да су набављена специјална возила. Он је најавио да ће у циљу јачања појединих служби у овим установама бити повећан број запослених, уз напомену да тренутно у затворском систему у Србији има приближно осам хиљада лица лишених слободе и око четири хиљаде запослених.
Директор Управе је нагласио да постоји интензивна сарадња Управе са међународним организацијама: ОЕБС-ом, Саветом Европе, Уједињеним нацијама, ДФИД-ом, Хелсиншким одбором и УНИЦЕФ-ом.
Према његовим речима, Комитет за борбу против тортуре Савета Европе, ОЕБС и невладине организације спровели су и цивилну контролу ових установа, а у сарадњи са енглеском организацијом ДФИД формиран је интерни информациони систем.
Представник ОЕБС-а Ливио Сарандреа рекао је да ће та организација и у наредном периоду пружати подршку обуци запослених у затворима, доношењу нових законских прописа, као и подршку посебном затворском режиму осуђених с посебним третманом.
Сарандреа је истакао је да је циљ мисије ОЕБС-а да подржи Србију у борби против криминала у свим аспектима, и то не само полицију и судство, већ и Управу за извршење санкција. Према његовим речима, реформа затворског система заузима приоритетно место и улогу у извршењу кривичних санкција и у целокупном кривично-правном систему.
-
Београд, 8. новембар 2024.Рекордан аграрни буџет за 2025. годину
-
Београд, 20. август 2024.Сарадња са ЈП „Србијашуме“ за добробит свих грађана Србије
-
Београд, 6. август 2024.Смањење илегалних миграција на западнобалканској рути
-
Београд/Рим, 24. јул 2024.Добре основе за даљи развој стратешког партнерства Србије и...
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја