У саопштењу се наводи да се овај курс одржава у сарадњи са Институтом за онкологију и радиологију Србије, Градским заводом за геронтологију, кућно лечење и негу Београд, Удружењем медицинских сестара и здравствених техничара Србије, удружењима “Белхоспис” и “Онколог” и Црвеним крстом Србије.
Едукацији присуствују лекари и медицинске сестре службе опште медицине, кућног лечења и неге и патронажне службе из домова здравља Нови Сад, Нови Бечеј, Рума, Бачка Топола, Инђија, Апатин, Сечањ, Пландиште, Ада, Суботица, Зрењанин, Панчево и Сремска Митровица.
Основни циљ едукације о палијативном збрињавању пацијената је да директори домова здравља, начелници службе кућног лечења (службе за здравствену заштиту одраслих), лекари и медицинске сестре службе опште медицине, кућног лечења, и патронажне службе, социјални радници, психолози и волонтери, кроз акредитован програм о палијативном збрињавању од стране Здравственог савета Србије, побољшају постојећа и стекну нова знања и вештине у овој области.
Теме едукације намењене лекарима и сестрама су сагледавање суштине палијативног збрињавања и њена организациона структура, препознавање и излажење у сусрет потребама оболелог и породице, вештине у комуникацији, доношење одлуке на основу етичких принципа, процена симптома и овладавање симптомима болести, о којима су говорили релевантни представници републичких институција и удружења.
Светска здравствена организација (СЗО) јесте 2002. године дефинисала палијативно збрињавање као приступ који побољшава квалитет живота пацијената и породице, суочавајући се са проблемима који прате болести које угрожавају живот, кроз превенцију и отклањање патње путем раног откривања и непогрешиве процене и лечења бола и других проблема – физичких, психосоцијалних и духовних.
Због растуће потребе за овим видом здравствене заштите, настале као последица старења становништва Србије и све већег броја оболелих од болести које имају прогресиван ток, Влада Србије је на предлог Министарства здравља 2009. године усвојила Стратегију за палијативно збрињавање која има за циљ побољшање живота пацијената који болују од болести које угрожавају живот.
Палијативно збрињавање односи се на пацијенте са активном, прогресивном, узнапредовалом болешћу за које је прогноза ограничена (кардиоваскуларне болести, малигне болести, део неуролошких болести, ХИВ/АИДС, саобраћајне повреде које доводе до непокретности и друго).
Едукација здравствених радника и сарадника, као и свих осталих учесника у палијативном збрињавању, која је овим документом предвиђена, од великог је значаја за развој палијативног збрињавања.
Едукацијом у Новом Саду завршава се серија обука о палијативном збрињавању које су реализоване у периоду фебруар–октобар 2010. године, а којима је присуствовало приближно 426 здравствених радника и сарадника из 61 дома здравља/општине из Србије.
У оквиру пројекта ресорног министарства „Пружање унапређених услуга на локалном нивоу“ ДИЛС, у складу са основним циљем овог програма, неопходно је да се пружи додатна помоћ започетој реформи примарне здравствене заштите.
Такође је потребно да се оснаже капацитети установа и крајњих корисника ради побољшања ефикасности, правичности и квалитета пружања услуга, кроз повећање доступности осетљивим популационим групама, чиме је подржана и Стратегија за палијативно збрињавање, додаје се у саопштењу.