Предраг Ковачевић
Интернационална рејтинг агенција "Standard & Poor's" (S&P) доделила је Србији први кредитни рејтинг за страну и домаћу валуту "Б+", што је дугорочни рејтинг, као и краткорочни рејтинг "Б".
Ковачевић је објаснио да би кредитни рејтинг у будућности требало да омогући лакши и повољнији приступ светском тржишту капитала за Србију и српске банке и навео да ће ревизија кредитног рејтинга Србије бити обављана на годишњем нивоу, што ће бити и прилика да се види колико је наша земља напредовала за годину дана.
Према његовим речима, с обзиром на то да је ризик улагања у нашу земљу коначно рејтингован, отвара се могућност за наше банке и предузећа да се задужују у иностранству јер је ризик кредитирања у Србију смањен.
Он је, наводећи да се очекује да ће домаће банке под повољнијим условима моћи да се задужују у Европи, прецизирао да би само смањење камата под којима ће се банке задуживати требало директно да се пренесе и на крајње кориснике, односно грађане који од тих банака добијају кредите.
Специјални саветник министра финансија Никола Ђивановић објаснио је да је кредитни рејтинг описна оцена кредитне способности и да представља неку врсту сведочанства на основу којег инвеститори на међународном тржишту капитала упоређују ризик за кредитирање у нашој земљи у односу на друге државе.
Ђивановић је додао да добијање кредитног рејтинга значи и да обвезнице које се издају по основу репрограма дуга Лондонском клубу поверилаца такође носе рејтинг "Б+".
Према његовим речима, пре Србије кредитни рејтинг добило је 105 земаља у свету, при чему су Црна Гора и Албанија једине земље у нашем окружењу којима није додељен кредитни рејтинг.
Он је рекао да, имајући у виду то да је Србија преузела све обавезе према Лондонском клубу, само она добија кредитни рејтинг од S&P, док ће Црна Гора бити рејтингована посебно.
Никола Ђивановић
Ђивановић је закључио да добијање кредитног рејтинга није било могуће пре потписивања споразума са Лондонским клубом јер се подразумева да се претходно измире обавезе које држава има према овој институцији, уз подсећање на то да је Србија регулисала своју прву обавезу према Лондонском клубу уплатом 40 милиона долара која је извршена у понедељак, 1. новембра.
Он је објаснио да је кредитни рејтинг који се додељује некој држави разврстан у две категорије: у инвестициони ниво кредитне способности и шпекулативни ниво кредитне способности.
Када је реч о инвестиционом кредитном рејтингу, оцене у тој категорији крећу се од "ААА" што је кредитни рејтинг који је додељен Великој Британији, Немачкој, Француској и другим развијеним земљама, до "БББ-" што је ознака за кредитни рејтинг који је додељен Пољској, Словачкој, Хрватској и Бугарској.
Испод тог нивоа је шпекулативни ниво кредитне способности, у оквиру којег се кредитни рејтинг креће од "ББ+", преко "Б", до "ЦЦЦ" и ниже. С обзиром на то да је Србији додељен кредитни рејтинг "Б+", она се налази у истој равни са Украјином и Босном и Херцеговином, објаснио је Ђивановић.
Према његовим речима, Србија се налази три степена испод инвестиционог нивоа кредитне способности Бугарске, која је наш кредитни рејтинг "Б+" имала 1998. године, што значи да смо, према оценама S&P, шест година иза ове земље.
Говорећи о начину на који су аналитичари интернационалне рејтинг агенције S&P одредили кредитни рејтинг Србије, Ђивановић је објаснио да се у његовом утврђивању у обзир узима више параметара, као што су политички ризик у некој земљи, приходи и привредна структура, изгледи за будући раст економије, генерална задуженост државе и слично.
Он је, наводећи да је политички ризик кључна отежавајућа околност за кредитни рејтинг Србије, цитирао део анализе S&P-а, у коме се наводи да српска политика остаје веома поларизована са политичким партијама антиреформистичког и екстремно националистичког профила које настављају да добијају више од једне трећине гласова бирача.
Ђивановић је закључио да то јасно говори о цени политичке нестабилности у нашој земљи.
Преузмите документ: