П:
О:
Читај ми
Србија поштује Уставну повељу и своје европско опредељење
Београд,
5. новембар 2004.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница изјавио је данас после седнице Владе да је сачињен Предлог закона о избору посланика Скупштине Србије и Црне Горе којим је предвиђено одржавање непосредних избора за ову скупштину у фебруару 2005. године.
Коштуница је објаснио да је правни основ предлога наведеног закона садржан у Уставној повељи државне заједнице СЦГ, која је потписана у марту 2002. године.
Он је истакао да је реч о предлогу који омогућава спровођење избора за Скупштину СЦГ у фебруару наредне године, што произилази из Уставне повеље којом је предвиђено да први избори за скупштину државне заједнице имају делегатски карактер, док две године касније морају бити одржани непосредни избори.
Председник Владе је указао на то да је, да би избори за Скупштину СЦГ могли да буду одржани у фебруару следеће године, неопходно да се закони донесу у обе државе чланице државне заједнице.
Према његовим речима, закон о избору народних посланика за Скупштину СЦГ који буде усвојен у Србији, и онај који буде донет у Црној Гори, могу садржати различита законска решења, али морају бити сагласни када је реч о томе да се посланици за скупштину државне заједнице бирају на непосредним изборима.
Коштуница је подсетио на то да тек пошто поменути документи буду донети у Скупштини Србије и у Скупштини Црне Горе, председник државне заједнице Србија и Црна Гора Светозар Маровић може да распише изборе.
Он је навео да је Предлогом закона о избору посланика Скупштине СЦГ предвиђено да је Србија једна изборна јединица, задржан је исти изборни цензус од пет одсто, који постоји и у Закону о избору народних посланика за Скупштину Републике Србије, а у документ је уграђено и одступање од правила које се тиче цензуса за представнике националних мањина.
Председник Владе Србије оценио је да се доношењем наведеног предлога закона доприноси јачању државне заједнице СЦГ и навео да је о томе јуче разговарао и са високим представником Европске уније за спољну политику и безбедност Хавијером Соланом у Бриселу.
Коштуница је објаснио да Европска унија и Србија на различит начин дају допринос јачању државне заједнице: ЕУ то чини својом формулом о двоструком колосеку, која омогућава да се одблокирају разлике у решењима када је реч о царинском систему између Србије и Црне Горе и да се убрза израда студије о изводљивости и споразума о стабилности и придруживању, док Србија, с друге стране, делује у сфери јачања политичких институција доношењем Предлога закона који је данас усвојила Влада Србије.
Србија овим предлогом закона још једном доказује да поштује Уставну повељу и своје европско опредељење, закључио је председник Владе Србије.
Он је истакао да је реч о предлогу који омогућава спровођење избора за Скупштину СЦГ у фебруару наредне године, што произилази из Уставне повеље којом је предвиђено да први избори за скупштину државне заједнице имају делегатски карактер, док две године касније морају бити одржани непосредни избори.
Председник Владе је указао на то да је, да би избори за Скупштину СЦГ могли да буду одржани у фебруару следеће године, неопходно да се закони донесу у обе државе чланице државне заједнице.
Према његовим речима, закон о избору народних посланика за Скупштину СЦГ који буде усвојен у Србији, и онај који буде донет у Црној Гори, могу садржати различита законска решења, али морају бити сагласни када је реч о томе да се посланици за скупштину државне заједнице бирају на непосредним изборима.
Коштуница је подсетио на то да тек пошто поменути документи буду донети у Скупштини Србије и у Скупштини Црне Горе, председник државне заједнице Србија и Црна Гора Светозар Маровић може да распише изборе.
Он је навео да је Предлогом закона о избору посланика Скупштине СЦГ предвиђено да је Србија једна изборна јединица, задржан је исти изборни цензус од пет одсто, који постоји и у Закону о избору народних посланика за Скупштину Републике Србије, а у документ је уграђено и одступање од правила које се тиче цензуса за представнике националних мањина.
Председник Владе Србије оценио је да се доношењем наведеног предлога закона доприноси јачању државне заједнице СЦГ и навео да је о томе јуче разговарао и са високим представником Европске уније за спољну политику и безбедност Хавијером Соланом у Бриселу.
Коштуница је објаснио да Европска унија и Србија на различит начин дају допринос јачању државне заједнице: ЕУ то чини својом формулом о двоструком колосеку, која омогућава да се одблокирају разлике у решењима када је реч о царинском систему између Србије и Црне Горе и да се убрза израда студије о изводљивости и споразума о стабилности и придруживању, док Србија, с друге стране, делује у сфери јачања политичких институција доношењем Предлога закона који је данас усвојила Влада Србије.
Србија овим предлогом закона још једном доказује да поштује Уставну повељу и своје европско опредељење, закључио је председник Владе Србије.
Министар за државну управу и локалну самоуправу у Влади Републике Србије Зоран Лончар рекао је да је Влада на данашњој седници усвојила и Стратегију реформе државне управе која обухвата период од 2004. до 2008. године и која би требало да грађанима обезбеди висок степен квалитета услуга државне управе.
Према његовим речима, само усвајање ове стратегије представља испуњавање програмског обећања које је Влада дала приликом формирања, а њен циљ је ефикаснија и динамичнија државна управа, односно стварање државне управе оспособљене да буде носилац целокупних економских и социјалних реформи у нашој земљи.
Стратегија реформе државне управе заснована је на принципима европског административног оквира, објаснио је министар и напоменуо да она садржи пет кључних принципа, а то су: деполитизација, децентрализација, професионализација, рационализација и модернизација државне управе.
Лончар је нагласио да је принцип децентрализације власти заправо стратешко опредељење ове Владе када је у питању демократизација политичког живота и додао да би овај принцип морао да буде разрађен кроз нови устав, док је за сада у оним оквирима које допушта важећи Устав.
Објашњавајући принцип деполитизације државне управе, Лончар је истакао да он подразумева да знање и стручност добију приоритет над принципом партијске лојалности који је до сада био присутан приликом избора државних службеника.
Наведени принцип биће веома брзо конкретно разрађен кроз нови закон о државној управи који ће до краја сузити ниво политичких функционера у државној управи, навео је Лончар и подсетио да ће министри и заменици министара, који ће у будућности бити државни секретари, заправо бити једини политички функционери у државној управи.
Министар је, говорећи о принципу професионализације, нагласио да је неопходно непрестано радити на оспособљавању државних службеника, како се не би дешавало да се процес усавршавања службеника заврши оног тренутка када се службеник запосли у државној управи.
Према његовим речима, рационализација је такође један од принципа на којима почива реформа државне управе и она обухвата смањење одређеног броја запослених у целокупном државном апарату, а то ће у наредних пет година бити остваривано кроз организационе структуре и промену досадашњег начина управљања.
Лончар је навео да је принцип модернизације државне управе до сада био у потпуности запостављен и најавио да ће бити покренут кроз примену информационих и комуникационих технологија у раду државне управе.
Другим речима, увешћемо електронски начин комуникације грађана са органима државне управе Републике Србије, као што грађани данас могу да послују са банкама или предузећима, објаснио је Лончар.
Он је напоменуо да је, када је реч о последњој, али никако и најмање битној ставки реформе државне управе, неопходно да се Влада Србије изјасни о Националној стратегији развоја информатичког друштва и изразио очекивање да ће се то догодити на некој од наредних седница.
Према његовим речима, само усвајање ове стратегије представља испуњавање програмског обећања које је Влада дала приликом формирања, а њен циљ је ефикаснија и динамичнија државна управа, односно стварање државне управе оспособљене да буде носилац целокупних економских и социјалних реформи у нашој земљи.
Стратегија реформе државне управе заснована је на принципима европског административног оквира, објаснио је министар и напоменуо да она садржи пет кључних принципа, а то су: деполитизација, децентрализација, професионализација, рационализација и модернизација државне управе.
Лончар је нагласио да је принцип децентрализације власти заправо стратешко опредељење ове Владе када је у питању демократизација политичког живота и додао да би овај принцип морао да буде разрађен кроз нови устав, док је за сада у оним оквирима које допушта важећи Устав.
Објашњавајући принцип деполитизације државне управе, Лончар је истакао да он подразумева да знање и стручност добију приоритет над принципом партијске лојалности који је до сада био присутан приликом избора државних службеника.
Наведени принцип биће веома брзо конкретно разрађен кроз нови закон о државној управи који ће до краја сузити ниво политичких функционера у државној управи, навео је Лончар и подсетио да ће министри и заменици министара, који ће у будућности бити државни секретари, заправо бити једини политички функционери у државној управи.
Министар је, говорећи о принципу професионализације, нагласио да је неопходно непрестано радити на оспособљавању државних службеника, како се не би дешавало да се процес усавршавања службеника заврши оног тренутка када се службеник запосли у државној управи.
Према његовим речима, рационализација је такође један од принципа на којима почива реформа државне управе и она обухвата смањење одређеног броја запослених у целокупном државном апарату, а то ће у наредних пет година бити остваривано кроз организационе структуре и промену досадашњег начина управљања.
Лончар је навео да је принцип модернизације државне управе до сада био у потпуности запостављен и најавио да ће бити покренут кроз примену информационих и комуникационих технологија у раду државне управе.
Другим речима, увешћемо електронски начин комуникације грађана са органима државне управе Републике Србије, као што грађани данас могу да послују са банкама или предузећима, објаснио је Лончар.
Он је напоменуо да је, када је реч о последњој, али никако и најмање битној ставки реформе државне управе, неопходно да се Влада Србије изјасни о Националној стратегији развоја информатичког друштва и изразио очекивање да ће се то догодити на некој од наредних седница.
-
Београд, 8. новембар 2024.Рекордан аграрни буџет за 2025. годину
-
Београд, 20. август 2024.Сарадња са ЈП „Србијашуме“ за добробит свих грађана Србије
-
Београд, 6. август 2024.Смањење илегалних миграција на западнобалканској рути
-
Београд/Рим, 24. јул 2024.Добре основе за даљи развој стратешког партнерства Србије и...
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја