П:
О:
Читај ми
Убрзати приватизацију и реструктурирање привреде
Београд,
8. новембар 2004.
Министар финансија у Влади Републике Србије Млађан Динкић рекао је у интервјуу за лист "Економист" да окосницу економске политике Владе Србије за 2005. годину чини наставак рестриктивне монетарне политике и чврстог буџетског ограничења у фискалној политици, стриктна контрола масе плата у јавном сектору, као и убрзање реструктурирања привреде и приватизације, укључујући и јавна предузећа.
Млађан Динкић
Динкић је истакао да наставак рестриктивне монетарне политике подразумева и смањење буџетског дефицита на 1,4 одсто и јавне потрошње на 45,5 одсто БДП (бруто друштвеног производа), а велики изазов биће и политика плата, која у последњих неколико година није коришћена као инструмент економске политике.
Он је нагласио да су плате у јавним предузећима претходних година значајно расле и то не на бази веће продуктивности већ подизања цена услуга, а такав пробој на сектору зарада утиче значајно на продубљивање спољнотрговинског дефицита и, истовремено, врши притисак и на раст цена.
Мора се одлучније кренути у реструктурирање јавних предузећа, у одвајање споредних од основних делатности, као и оних којe ће се приватизовати, подсетио је министар финансија. Према његовим речима, Законом о енергетици створени су услови за декомпоновање ЕПС-а, а споредне ће од основних делатности бити одвојене и у другим кључним јавним предузећима, НИС-у, ЈАТ-у и ЖТП-у, док ће продајом дела њихове имовине бити обезбеђена отпремнина онима који буду желели да нађу други посао.
Динкић је навео да је амбиција Владе да у следећој години максимално убрза приватизацију 30 великих друштвених предузећа, која се сада налазе у процесу реструктурирања, а праве велике губитке. Следеће године, према његовим речима, Транзициони фонд од 5 милијарди динара, биће увећан за 2,5 пута, што ће омогућити и исплату отпремнина онима који добровољно напусте предузеће, а као модел треба да послужи начин на који је то урађено у "Ливници-Кикинда".
Министар је напоменуо да ће следећа година протећи у борби за реално одржив дугорочан привредни раст, док ће у овој години бити остварен привредни раст од 8 одсто, уз инфлацију од 11,8 одсто.
Према његовим речима, јако је важно како ће бити побољшана привредна структура која би требало да омогући раст на дужи рок, а то се може постићи само стриктним спровођењем предвиђеног економског програма који није спроведен још од 1990. године.
Ово је година великог фискалног пролагођавања наниже, док ће следеће бити настављено свођење јавне потрошње у реалне оквире што ће дати замах приватним инвестицијама и растеретити привреду, казао је Динкић и додао да се буџет пуни према предвиђањима, уз могућност да план буде и премашен, а у том случају биће акумулиране неке резерве у буџету за 2005. годину.
Он је навео да је побољшана пословна клима у Србији, да је Влада смањила порезе на добит, да има нових "гринфилд" и малих инвестиција, као и да металски комплекс остварује натпросечне резултате, док је већем обиму послова у грађевинарству допринело и издвајање буџетских средстава за те намене.
Циљ је да убрзањем приватизације у наредне три године стопа привредног раста у Србији буде у просеку око 5 одсто, нагласио је Динкић.
Он је нагласио да су плате у јавним предузећима претходних година значајно расле и то не на бази веће продуктивности већ подизања цена услуга, а такав пробој на сектору зарада утиче значајно на продубљивање спољнотрговинског дефицита и, истовремено, врши притисак и на раст цена.
Мора се одлучније кренути у реструктурирање јавних предузећа, у одвајање споредних од основних делатности, као и оних којe ће се приватизовати, подсетио је министар финансија. Према његовим речима, Законом о енергетици створени су услови за декомпоновање ЕПС-а, а споредне ће од основних делатности бити одвојене и у другим кључним јавним предузећима, НИС-у, ЈАТ-у и ЖТП-у, док ће продајом дела њихове имовине бити обезбеђена отпремнина онима који буду желели да нађу други посао.
Динкић је навео да је амбиција Владе да у следећој години максимално убрза приватизацију 30 великих друштвених предузећа, која се сада налазе у процесу реструктурирања, а праве велике губитке. Следеће године, према његовим речима, Транзициони фонд од 5 милијарди динара, биће увећан за 2,5 пута, што ће омогућити и исплату отпремнина онима који добровољно напусте предузеће, а као модел треба да послужи начин на који је то урађено у "Ливници-Кикинда".
Министар је напоменуо да ће следећа година протећи у борби за реално одржив дугорочан привредни раст, док ће у овој години бити остварен привредни раст од 8 одсто, уз инфлацију од 11,8 одсто.
Према његовим речима, јако је важно како ће бити побољшана привредна структура која би требало да омогући раст на дужи рок, а то се може постићи само стриктним спровођењем предвиђеног економског програма који није спроведен још од 1990. године.
Ово је година великог фискалног пролагођавања наниже, док ће следеће бити настављено свођење јавне потрошње у реалне оквире што ће дати замах приватним инвестицијама и растеретити привреду, казао је Динкић и додао да се буџет пуни према предвиђањима, уз могућност да план буде и премашен, а у том случају биће акумулиране неке резерве у буџету за 2005. годину.
Он је навео да је побољшана пословна клима у Србији, да је Влада смањила порезе на добит, да има нових "гринфилд" и малих инвестиција, као и да металски комплекс остварује натпросечне резултате, док је већем обиму послова у грађевинарству допринело и издвајање буџетских средстава за те намене.
Циљ је да убрзањем приватизације у наредне три године стопа привредног раста у Србији буде у просеку око 5 одсто, нагласио је Динкић.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација