П:
О:
Читај ми
Тренд смањења броја изненадних смрти од срчаних болести
Београд,
18. јануар 2011.
Државни секретар Министарства здравља Владе Републике Србије Невена Карановић изјавила је данас да је број изненадних смрти проузрокованих болестима срца и крвних судова у Србији прошле године смањен за 13,6 одсто, док је број уграђених пејсмејкера повећан 12 пута.
Аутор:
Бета
Карановић је на конференцији за новинаре у Медија центру, на којој су представљени резултати Националног програма превенције, лечења и контроле кардиоваскуларних болести у Републици Србији до 2020. године "Србија за здраво срце", навела да су те болести узрок приближно 57 одсто укупног броја смртних исхода и да, због промене стила живота, бележе пораст у последњих 20 година.
Резултати показују да је за 13,6 одсто смањена изненадна смртност од болести срца и крвних судова, поновила је она и додала да се први резултати у области спровођења континуираног програма превенције очекују у наредних пет до десет година.
Болести срца и крвних судова су водећи узрок смртности и улажу се максимални напори да се то промени, подсетила је она и истакла да су смањене листе чекања на операције срца, да је отворено ново кардиохирушко одељење у Клиничком центру у Нишу, као и да је усвојен Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму.
Председник Удружења кардиоваскуларних хирурга Србије Душан Велимировић прецизирао је да се у Србији тренутно на листама чекања за операцију срца налази приближно 2.300 пацијената, уз напомену да се њихов број и време чекања на интервенцију разликују од установе до установе.
У некима се, како је навео, на операцију чека од једне до две године, док тај период у Клиничком центру Србије и Институту у Сремској Каменици износи од четири до шест месеци.
Велимировић је саопштио и да је током прошле године урађено 5.120 операција срца.
Председник Удружења кардиолога Србије Зорана Васиљевић указала је на то да је кључно да се човек чим осети тегобе јави лекару, с обзиром на то да је најважније реаговати у прва три сата.
У 54 коронарне јединице у Србији годишње се, како је додала, прегледа око 13.000 пацијената.
Председник Радне групе за интервентну кардиологију Удружења кардиолога Србије Миодраг Остојић рекао је да пацијенти са боловима у грудима треба увек да се обрате Хитној помоћи и да не долазе приватним превозом у здравствене центре јер су први минути најважнији, а Хитна помоћ има адекватну опрему за ту реакцију.
У поређењу са развијеним земљама, достигнућа кардиолога из Србије су велика у погледу обављених интервенција и прегледа, закључио је Остојић.
Резултати показују да је за 13,6 одсто смањена изненадна смртност од болести срца и крвних судова, поновила је она и додала да се први резултати у области спровођења континуираног програма превенције очекују у наредних пет до десет година.
Болести срца и крвних судова су водећи узрок смртности и улажу се максимални напори да се то промени, подсетила је она и истакла да су смањене листе чекања на операције срца, да је отворено ново кардиохирушко одељење у Клиничком центру у Нишу, као и да је усвојен Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму.
Председник Удружења кардиоваскуларних хирурга Србије Душан Велимировић прецизирао је да се у Србији тренутно на листама чекања за операцију срца налази приближно 2.300 пацијената, уз напомену да се њихов број и време чекања на интервенцију разликују од установе до установе.
У некима се, како је навео, на операцију чека од једне до две године, док тај период у Клиничком центру Србије и Институту у Сремској Каменици износи од четири до шест месеци.
Велимировић је саопштио и да је током прошле године урађено 5.120 операција срца.
Председник Удружења кардиолога Србије Зорана Васиљевић указала је на то да је кључно да се човек чим осети тегобе јави лекару, с обзиром на то да је најважније реаговати у прва три сата.
У 54 коронарне јединице у Србији годишње се, како је додала, прегледа око 13.000 пацијената.
Председник Радне групе за интервентну кардиологију Удружења кардиолога Србије Миодраг Остојић рекао је да пацијенти са боловима у грудима треба увек да се обрате Хитној помоћи и да не долазе приватним превозом у здравствене центре јер су први минути најважнији, а Хитна помоћ има адекватну опрему за ту реакцију.
У поређењу са развијеним земљама, достигнућа кардиолога из Србије су велика у погледу обављених интервенција и прегледа, закључио је Остојић.
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја
-
Београд, 4. април 2024.Трагичан завршетак потраге за девојчицом Данком Илић
-
Београд, 28. фебруар 2024.У међународној полицијској акцији ухапшене особе повезане са...
-
Београд, 26. децембар 2023.Наставак рада на јачању веза између матице и дијаспоре
-
Београд, 25. децембар 2023.Припадници МУП-а процесуирали 38 лица због насилничког понашања