П:
О:
Читај ми
У јулу преднацрт закона о односу државе и верских заједница
Београд,
29. март 2004.
Министар вера у Влади Републике Србије Милан Радуловић изјавио је данас да је приоритет овог министарства доношење закона о односу државе и верских заједница, чији би преднацрт требало да буде завршен до почетка јула, када ће бити упућен представницима верских заједница на разматрање и давање сугестија. У главне задатке Министарства вера у првих сто дана рада улази и израда критеријума за давање финансијске помоћи за културне и образовне програме установа које постоје при верским заједницима, као и помоћ свештенству и монаштву на Косову и Метохији.
Аутор:
ФоНет
Радуловић је на конференцији за новинаре истакао да је доношење закона о односу државе и верских заједница неопходан услов за рад Министарства вера и навео да нови тим Министарства ради на изради овог законског решења од првог дана, јер је Србија једина земља у Европи која нема ниједан закон који прецизно регулише овај однос. Текст преднацрта закона биће по добијању сугестија верских заједница уобличен у предлог закона, који ће бити прослеђен Влади Републике Србије, а потом упућен у скупштинску процедуру.
Министар је рекао да тај закон првенствено мора да садржи попис верских заједница и додао да у Србији тренутно делује осам традиционалних цркава и верских заједница, такозваних историјских цркава. Он је објаснио да су тај статус цркве и верске заједнице добиле на основу дуготрајног историјског деловања на једној територији и на основу тога што међусобно признају једна другу. Уз то, статус традиционалних цркава имају оне верске заједнице о којима је Краљевина Југославија 1929. године донела закон и признала их као верске установе и са сваком појединачно склопила уговор којим је прописала однос између државе и конкретне цркве и верске заједнице.
Радуловић је нагласио да су у изради закона о односу државе и верских заједница као путокази узети текстови закона из неколико земаља који регулишу ову област - Хрватске и Словеније, јер су оне имале сличан однос према верским заједницама као и Србија; Украјине и Русије, с обзиром на то да је у овим државама већинска црква православна, што је исто као у Србији; Румуније, због тога што је та земља најлибералнија и најтемељнија у утврђивању и прецизирању односа између државе и Румунске православне цркве и других цркава и Аустрије и Немачке, као правно сређених држава, које су увек имале добру правну регулативу.
Према његовим речима, осим због цивилизовано регулисаног односа између државе и верских заједница, доношење овог закона важно је и због извршења буџета, јер да би држава могла да сарађује са црквама и верским заједницама, афирмише њихову културу и просвету, поштује аутохтони карактер културе свих верских заједница, она мора да их финансијски помаже, због чега мора прецизно да буде дефинисано коме и колико средстава се даје, за коју намену и који се шири друштвени ефекат постиже тим издвајањем.
Радуловић је рекао да је однос државе и цркве до сада функционисао на потпуно произвољним основама, односно, у надлежности министра вера било је то да верским заједницама одреди и додели одређена средства. Он је оценио да то није добар начин, јер за доделу средстава морају да постоје критеријуми, а најједноставнији је да свака верска заједница добија новац из буџета сразмерно учешћу њених верника у броју становника у Србији, а ти подаци познати су на основу најновијег пописа становништва из 2002. године.
Министар вера рекао је и да је досадашња пракса била да се црквама даје новац за градњу верских објеката, па се тако неколико година уназад највећи део буџета, скоро једна трећина, издвајала за градњу Храма светог Саве на Врачару. Међутим, с обзиром на то да део буџета Министарства вера који је намењен верским заједницама износи око 2.100.000 евра, што је довољно за градњу једног саборног храма и парохијског дома, министар вера је данас замолио све црквене општине и епархије да се овом министарству не обраћају са молбом да се помаже изградња, јер за то нема средстава. Он је истакао да ће Министарство вера средствима из свог буџета помагати богословије, верске школе, факултете, као и реализацију културних програма установа које делују при свакој верској заједници.
Укупан буџет Министарства вера износи 247.796.000 динара, од којих је 239.000.000 динара намењено као дотација невладиним организацијама, што су у овом случају цркве и верске заједнице. Највећа ставка у финансијском плану Министарства, у износу од 69.400.000 динара, предвиђена је као помоћ верским школама и факултетима, културним и издавачким делатностима установа верских заједница. Међутим, како је рекао Радуловић, тај финансијски план пореметили су пожар у Хиландару и дешавања на Косову и Метохији, где је, такође, уништен велики број српских манастира и цркви.
Радуловић је данас нагласио да ће Министарство вера бити задужено да финансира свештенике и монахе на Косову и Метохији. Он је објаснио да су сви свештеници и монаси остали у јужној српској покрајини, док је велики број српског живља напустио ту територију. Међу свештеницима има оних који немају своје парохијане, односно у парохијама у којима служе или уопште нема народа или има веома мало и то углавном сиромашног. Како ти свештеници не могу да обезбеде издржавање својих породица на основу добровољних прилога, Министарство ће од следећег месеца почети да им исплаћује плате у износу од 250 евра.
На Косову и Метохији, додао је Радуловић, живи 21 свештеник коме је потребна оваква помоћ и 150 монаха. Према првом предрачуну, око 7.000 евра потребно је сваког месеца давати монаштву и свештенству у покрајини, како би они могли да задовоље своје елементарне потребе и обезбеде основну егзистенцијалну сигурност.
Радуловић је нагласио и да свештеницима на Косову и Метохији од 1997. године није уплаћен ниједан динар на име пензионог и социјалног осигурања и да дуг по тој основи износи 14 милиона динара, као и да 150 монаха никада није имало пензионо и социјално осигурање, а врло је вероватно да више немају ни здравствено осигурање. Министар је истакао да они који служе вери и заштити националног интереса морају да осете да иза њих стоји држава и да се не сме дозволити да људи у манастирима гладују, поготову не на Косову и Метохији.
Радуловић је најавио и да ће Министарство вера дати стипендију сваком ђаку са Косова и Метохије који се упише у средњу богословску школу, богословски факултет и духовну академију, како би се по завршетку школовања вратили у покрајину.
Министар је рекао да тај закон првенствено мора да садржи попис верских заједница и додао да у Србији тренутно делује осам традиционалних цркава и верских заједница, такозваних историјских цркава. Он је објаснио да су тај статус цркве и верске заједнице добиле на основу дуготрајног историјског деловања на једној територији и на основу тога што међусобно признају једна другу. Уз то, статус традиционалних цркава имају оне верске заједнице о којима је Краљевина Југославија 1929. године донела закон и признала их као верске установе и са сваком појединачно склопила уговор којим је прописала однос између државе и конкретне цркве и верске заједнице.
Радуловић је нагласио да су у изради закона о односу државе и верских заједница као путокази узети текстови закона из неколико земаља који регулишу ову област - Хрватске и Словеније, јер су оне имале сличан однос према верским заједницама као и Србија; Украјине и Русије, с обзиром на то да је у овим државама већинска црква православна, што је исто као у Србији; Румуније, због тога што је та земља најлибералнија и најтемељнија у утврђивању и прецизирању односа између државе и Румунске православне цркве и других цркава и Аустрије и Немачке, као правно сређених држава, које су увек имале добру правну регулативу.
Према његовим речима, осим због цивилизовано регулисаног односа између државе и верских заједница, доношење овог закона важно је и због извршења буџета, јер да би држава могла да сарађује са црквама и верским заједницама, афирмише њихову културу и просвету, поштује аутохтони карактер културе свих верских заједница, она мора да их финансијски помаже, због чега мора прецизно да буде дефинисано коме и колико средстава се даје, за коју намену и који се шири друштвени ефекат постиже тим издвајањем.
Радуловић је рекао да је однос државе и цркве до сада функционисао на потпуно произвољним основама, односно, у надлежности министра вера било је то да верским заједницама одреди и додели одређена средства. Он је оценио да то није добар начин, јер за доделу средстава морају да постоје критеријуми, а најједноставнији је да свака верска заједница добија новац из буџета сразмерно учешћу њених верника у броју становника у Србији, а ти подаци познати су на основу најновијег пописа становништва из 2002. године.
Министар вера рекао је и да је досадашња пракса била да се црквама даје новац за градњу верских објеката, па се тако неколико година уназад највећи део буџета, скоро једна трећина, издвајала за градњу Храма светог Саве на Врачару. Међутим, с обзиром на то да део буџета Министарства вера који је намењен верским заједницама износи око 2.100.000 евра, што је довољно за градњу једног саборног храма и парохијског дома, министар вера је данас замолио све црквене општине и епархије да се овом министарству не обраћају са молбом да се помаже изградња, јер за то нема средстава. Он је истакао да ће Министарство вера средствима из свог буџета помагати богословије, верске школе, факултете, као и реализацију културних програма установа које делују при свакој верској заједници.
Укупан буџет Министарства вера износи 247.796.000 динара, од којих је 239.000.000 динара намењено као дотација невладиним организацијама, што су у овом случају цркве и верске заједнице. Највећа ставка у финансијском плану Министарства, у износу од 69.400.000 динара, предвиђена је као помоћ верским школама и факултетима, културним и издавачким делатностима установа верских заједница. Међутим, како је рекао Радуловић, тај финансијски план пореметили су пожар у Хиландару и дешавања на Косову и Метохији, где је, такође, уништен велики број српских манастира и цркви.
Радуловић је данас нагласио да ће Министарство вера бити задужено да финансира свештенике и монахе на Косову и Метохији. Он је објаснио да су сви свештеници и монаси остали у јужној српској покрајини, док је велики број српског живља напустио ту територију. Међу свештеницима има оних који немају своје парохијане, односно у парохијама у којима служе или уопште нема народа или има веома мало и то углавном сиромашног. Како ти свештеници не могу да обезбеде издржавање својих породица на основу добровољних прилога, Министарство ће од следећег месеца почети да им исплаћује плате у износу од 250 евра.
На Косову и Метохији, додао је Радуловић, живи 21 свештеник коме је потребна оваква помоћ и 150 монаха. Према првом предрачуну, око 7.000 евра потребно је сваког месеца давати монаштву и свештенству у покрајини, како би они могли да задовоље своје елементарне потребе и обезбеде основну егзистенцијалну сигурност.
Радуловић је нагласио и да свештеницима на Косову и Метохији од 1997. године није уплаћен ниједан динар на име пензионог и социјалног осигурања и да дуг по тој основи износи 14 милиона динара, као и да 150 монаха никада није имало пензионо и социјално осигурање, а врло је вероватно да више немају ни здравствено осигурање. Министар је истакао да они који служе вери и заштити националног интереса морају да осете да иза њих стоји држава и да се не сме дозволити да људи у манастирима гладују, поготову не на Косову и Метохији.
Радуловић је најавио и да ће Министарство вера дати стипендију сваком ђаку са Косова и Метохије који се упише у средњу богословску школу, богословски факултет и духовну академију, како би се по завршетку школовања вратили у покрајину.
-
Београд, 8. новембар 2024.Рекордан аграрни буџет за 2025. годину
-
Београд, 20. август 2024.Сарадња са ЈП „Србијашуме“ за добробит свих грађана Србије
-
Београд, 6. август 2024.Смањење илегалних миграција на западнобалканској рути
-
Београд/Рим, 24. јул 2024.Добре основе за даљи развој стратешког партнерства Србије и...
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја