П:
О:
Читај ми
Министарство културе издвојило 60 милиона динара за обнову Хиландара
Београд,
28. јануар 2011.
Министар културе у Влади Републике Србије Небојша Брадић и директор Задужбине манастира Хиландар Миливој Ранђић потписали су данас уговор о суфинансирању обнове манастира Хиландар за 2011. годину у висини од 60 милиона динара.
Аутор:
kultura.gov.rs
Брадић је тим поводом истакао да се овим актом држава обавезује на то да подржи обнову свете српске царске лавре Хиландара на Светој Гори и нагласио да је изузетно важно да се не прекида континуитет његове обнове после пожара у марту 2004. године.
Он је подсетио на то да је први удар економске кризе 2009. године преполовио буџет ресорног министарства и да је зато готово застала обнова манастира, али да су из буџетских резерви ипак добијена средства за наставак радова.
Према његовим речима, већ прошле године је обезбеђено 50 милиона динара, при чему резултати нису изостали.
Министар је похвалио све учеснике у обнови због тога што су представили шта је урађено и то илустровали снимцима, а посебно током прошле године када је и завршено средишње крило Великог конака, који је највише страдао у пожару.
Ранђић је изразио захвалност Министарству културе и свим осталим институцијама и појединцима који учествују у финансирању обнове.
Он је такође исказао захвалност народу у Србији и дијаспори на томе што су стали иза најважнијег споменика српске баштине из средњег века који је на Унескову листу светске културне баштине уписан заједно са 19 других манастира Свете Горе.
Директор Задужбине манастира Хиландар је навео да манастирско братство броји 40 монаха, више него пре пожара, као и да је оно подмлађено.
Главни архитекта обнове манастира професор Мирко Ковачевић констатовао је да је до сада обновљено готово 30 одсто објеката који су изгорели, уз напомену да то нису једини радови који се изводе у Хиландару јер обнова обухвата и ревитализацију, рестаурацију и конзервацију постојећих објеката.
Према његовим речима, реконструкција Великог конака реализује се у склопу јединственог подухвата Обнова Хиландара као највећи инвестициони програм.
Обнова је започела активностима на изради идејног пројекта у 2006. и 2007. години, припремама и радовима на испуњењу елабората о уређењу градилишта у јесен 2007. године, рекао је Ковачевић.
Он је навео да су у 2008. години започели, а у 2009. години настављени радови на реконструкцији средишњег крила објекта са циљем да оно у што краћем року буде завршено и предато у употребу, а то је реализовано 2010. године.
У 2009. години започели су, а у 2010. години готово довршени груби грађевински радови на западном крилу објекта, додао је Ковачевић.
Директор Републичког завода за заштиту споменика Вера Павловић-Лончарски подсетила је на то да је 2011. година проглашена за годину живог религијског наслеђа у свету и да је рад на обнови Хиландара српски допринос овој години.
Она је рекла да Завод као и до сада организује рад на заштити покретног културног наслеђа у Хиландару, али и рестаурацију зидног сликарства.
Директор Завода за заштиту споменика културе Војводине Зоран Вапа навео је да је та институција радила на рестаурацији икона и иконостаса у Испосници Светога Саве и Хиландарском конаку у Кареји.
Он је подсетио на то да је први удар економске кризе 2009. године преполовио буџет ресорног министарства и да је зато готово застала обнова манастира, али да су из буџетских резерви ипак добијена средства за наставак радова.
Према његовим речима, већ прошле године је обезбеђено 50 милиона динара, при чему резултати нису изостали.
Министар је похвалио све учеснике у обнови због тога што су представили шта је урађено и то илустровали снимцима, а посебно током прошле године када је и завршено средишње крило Великог конака, који је највише страдао у пожару.
Ранђић је изразио захвалност Министарству културе и свим осталим институцијама и појединцима који учествују у финансирању обнове.
Он је такође исказао захвалност народу у Србији и дијаспори на томе што су стали иза најважнијег споменика српске баштине из средњег века који је на Унескову листу светске културне баштине уписан заједно са 19 других манастира Свете Горе.
Директор Задужбине манастира Хиландар је навео да манастирско братство броји 40 монаха, више него пре пожара, као и да је оно подмлађено.
Главни архитекта обнове манастира професор Мирко Ковачевић констатовао је да је до сада обновљено готово 30 одсто објеката који су изгорели, уз напомену да то нису једини радови који се изводе у Хиландару јер обнова обухвата и ревитализацију, рестаурацију и конзервацију постојећих објеката.
Према његовим речима, реконструкција Великог конака реализује се у склопу јединственог подухвата Обнова Хиландара као највећи инвестициони програм.
Обнова је започела активностима на изради идејног пројекта у 2006. и 2007. години, припремама и радовима на испуњењу елабората о уређењу градилишта у јесен 2007. године, рекао је Ковачевић.
Он је навео да су у 2008. години започели, а у 2009. години настављени радови на реконструкцији средишњег крила објекта са циљем да оно у што краћем року буде завршено и предато у употребу, а то је реализовано 2010. године.
У 2009. години започели су, а у 2010. години готово довршени груби грађевински радови на западном крилу објекта, додао је Ковачевић.
Директор Републичког завода за заштиту споменика Вера Павловић-Лончарски подсетила је на то да је 2011. година проглашена за годину живог религијског наслеђа у свету и да је рад на обнови Хиландара српски допринос овој години.
Она је рекла да Завод као и до сада организује рад на заштити покретног културног наслеђа у Хиландару, али и рестаурацију зидног сликарства.
Директор Завода за заштиту споменика културе Војводине Зоран Вапа навео је да је та институција радила на рестаурацији икона и иконостаса у Испосници Светога Саве и Хиландарском конаку у Кареји.
-
Београд, 18. јул 2024.Наставак улагања у културу кроз програм „Градови у фокусу“
-
Београд, 17. јул 2024.Књижевна награда „Новица Тадић“ припала Тамари Радевић
-
Београд, 15. јул 2024.Народни музеј и Музеј РС заједно обележавају 180-годишњицу рођења...
-
Београд, 15. јул 2024.Квалитетније и садржајније функционисање српског културног...
-
Ћупријa, 8. јул 2024.Селаковић примио Повељу за изузетан допринос културном развоју...
-
Београд, 28. јун 2024.Отворен седми међународни „Равно село“ филм фестивал
-
Београд, 25. јун 2024.Реновирање два објекта у Београду од изузетног значаја за...
-
Ужице, 24. јун 2024.Нови парохијски дом место нових културних дешавања у Ужицу
-
Лозница, 16. јун 2024.Селаковић на свечаној академији поводом Дана града Лознице
-
Београд, 16. јун 2024.Рогановић пожелео срећан Курбан-бајрам