П:
О:
Читај ми
Пореско растерећење привреде и грађана у следећој години
Београд,
10. новембар 2004.
Министар финансија у Влади Републике Србије Млађан Динкић најавио је данас измене неколико пореских закона, које би требало да подстакну привредни развој и запошљавање.
Динкић је на конференцији за новинаре указао на то да су се, с обзиром на то да је буџетска потрошња смањена, створили услови за значајно пореско растерећење привреде и грађана у наредној години.
Према његовим речима, Одбор за привреду Скупштине Србије прихватио је јуче предлог Министарства финансија о новом пакету пореских закона, односно о изменама и допунама постојећих закона, који ће сутра бити разматран на седници Владе.
Министар је објаснио да ће се, у оквиру измена и допуна закона о порезу на доходак, од 1. јануара следеће године укинути порез од 14 одсто на зараде за све новозапослене раднике у привреди у року од годину дана.
Циљ ових измена јесте стимулисање запошљавања у привреди, рекао је Динкић и додао да ће послодавци уместо 100 динара издвајати 52 динара за дажбине и да се на тај начин порези и доприноси који су на почетку године износили 77 одсто смањују на 52 одсто.
Динкић је, говорећи о запошљавању људи старијих од 50 година, а имајући у виду погодности у новом Закону о доприносима, навео да ће послодавци бити ослобођени плаћања пореза и доприноса.
Уколико је лице старије од 45 година и ако је пријављено на биро за запошљавање, растерећење износи 80 одсто од укупних доприноса, прецизирао је министар, уз напомену да ова мера има за циљ стимулисање запошљавања незапослених и пријављивање оних лица која су сада само фиктивно пријављена на бироу за запошљавање.
Министар финансија истакао је да се ова погодност не односи на новозапослене раднике у државним органима и јавним предузећима, већ само у оним делатностима које стварају нову вредност - привреди, пољопривреди, услугама.
Према његовим речима, погодност за паушалце представља смањење порез на приход са садашњих 14 на 10 одсто, са циљем да им се омогући да буду конкурентни у односу на велике хипермаркете.
У пакету пореских измена предложено је и укидање пореза на приход од пољопривредне делатности, као и акциза на дизел гориво за тракторе, грађевинске машине и бродове, навео је Динкић.
Министар је објаснио да ће гориво које се буде употребљавало за обављање пољопривредних радова бити 30 одсто јефтиније и додао да се овим законским пакетом уводи право на повраћај акцизе на дизел гориво за погон трактора, који користе регистровани пољопривредници, под условом да се ово гориво продаје преко овлашћеног дистрибутера.
Он је указао на то да се за оне пољопривреднике који су регистровани тачно зна колико земље и трактора имају и која им је количина горива потребна за обраду земљу. За ту количину, како је нагласио, они неће плаћати акцизу на гориво, односно дистрибутер ће уплатити држави акцизу, а онда ће му то бити рефундирано.
Ово све важи и за грађевинске машине и бродове за превоз терета јер је циљ да се поспеши изградња путева и објеката, као и да се унапреди речни саобраћај, навео је министар.
Такође, планирано је и смањење пореза на пренос власништва над пољопривредним земљиштем и половним моторним возилима са пет на 2,5 одсто, рекао је Динкић.
Према његовим речима, овај пакет закона предвиђа укидање свих пореза који оптерећују трговину хартија од вредности и акција, како би се поспешио развој тржишта новца и капитала.
Најављујући да банке следеће године неће плаћати ни порез на финансијске трансакције ни порез на промет и разне услуге, Динкић је проценио да ће доћи до смањења камата јер ће те пореске олакшице банкама обезбедити уштеду од око 10 милијарди динара.
Говорећи о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана, министар је навео да ће се укинути коефицијенти који се данас примењују на наше раднике који раде у иностранству, пре свега грађевинаре. Према важећем закону, они плаћају од два до пет пута већи порез него они који раде у земљи, рекао је Динкић и најавио да ће се ови порези изједначити.
Он је додао да ће се изменама пореза на приход од непокретности умањити основица пореза за легално туристичко изнајмљивање објеката за 30 одсто.
Када је реч о порезу на имовину, Динкић је нагласио да ће се пооштрити казнена политика, као и да ће висина казне за неплаћање пореза бити од два до двадесет пута већа од износа пореза.
Министар је истакао да сви они који пријаве порез до 31. јануара 2005. године, неће плаћати казну због непоштовања Закона о порезу на имовину. Он је, наводећи да ће бити спроведене ригорозне контроле, апеловао на грађане да пријаве порез како би избегли казне. Динкић је, представљајући први број билтена јавних финансија Србије, рекао да ће Министарство финансија по угледу на друге земље успоставити редовно месечно извештавање о стању јавних прихода и јавних расхода у Републици.
Он је истакао да ће јавности по први пут бити доступни подаци о извршавању јавних расхода и додао да ће билтен бити штампан у 1.000 примерака, а добијаће га стручна јавност и сви они који буду заинтересовани. Министар је, такође, изнео податак да је за првих десет месеци ове године буџетски дефицит износио 21 милијарду динара, што је десет милијарди мање него у истом периоду прошле године, уз напомену да је у октобру он износио 1,7 милијарди динара, што је ниво који је планиран и за следећу годину.
Динкић је истакао да су укупни приходи већи за 20 одсто у односу на исти период прошле године и додао да је раст прихода од 22,3 одсто од пореза на промет директна последица увођења фискалних каса. Према његовим речима, посебно је повећана наплата пореза код самосталних делатности које су од октобра увеле фискалне касе.
Говорећи о расходима у првих десет месеци, министар је навео да је највише издвајано за донације и трансфере организацијама обавезног осигурања, којима је исплаћено око 24 одсто средстава из буџета.
Он је прецизирао да су највећи трансфери били намењени Републичком фонду за ПИО запослених и указао на то да се они сваког месеца постепено смањују јер се Пензиони фонд од 1. септембра све боље пуни.
Министар је навео да је за трансфере другим нивоима власти издвојено приближно 17 одсто средстава из буџета, за субвенције јавним нефинансијским организацијама и предузећима око 10 одсто, од чега највише за пољопривреду - близу 9,5 милијарди динара, а за накнаде за социјалну заштиту 9,3 одсто, од чега највише за дечје додатке - око 10 милијарди динара.
Динкић је додао да је за стару девизну штедњу издвојено приближно 300 милиона долара, а за дугорочне и краткорочне кредите пољопривредницима три милијарде динара.
Он је нагласио да је јавна потрошња прилагођена буџетским приходима и да се редовно измирују све обавезе према буџетским корисницима.
Према његовим речима, Одбор за привреду Скупштине Србије прихватио је јуче предлог Министарства финансија о новом пакету пореских закона, односно о изменама и допунама постојећих закона, који ће сутра бити разматран на седници Владе.
Министар је објаснио да ће се, у оквиру измена и допуна закона о порезу на доходак, од 1. јануара следеће године укинути порез од 14 одсто на зараде за све новозапослене раднике у привреди у року од годину дана.
Циљ ових измена јесте стимулисање запошљавања у привреди, рекао је Динкић и додао да ће послодавци уместо 100 динара издвајати 52 динара за дажбине и да се на тај начин порези и доприноси који су на почетку године износили 77 одсто смањују на 52 одсто.
Динкић је, говорећи о запошљавању људи старијих од 50 година, а имајући у виду погодности у новом Закону о доприносима, навео да ће послодавци бити ослобођени плаћања пореза и доприноса.
Уколико је лице старије од 45 година и ако је пријављено на биро за запошљавање, растерећење износи 80 одсто од укупних доприноса, прецизирао је министар, уз напомену да ова мера има за циљ стимулисање запошљавања незапослених и пријављивање оних лица која су сада само фиктивно пријављена на бироу за запошљавање.
Министар финансија истакао је да се ова погодност не односи на новозапослене раднике у државним органима и јавним предузећима, већ само у оним делатностима које стварају нову вредност - привреди, пољопривреди, услугама.
Према његовим речима, погодност за паушалце представља смањење порез на приход са садашњих 14 на 10 одсто, са циљем да им се омогући да буду конкурентни у односу на велике хипермаркете.
У пакету пореских измена предложено је и укидање пореза на приход од пољопривредне делатности, као и акциза на дизел гориво за тракторе, грађевинске машине и бродове, навео је Динкић.
Министар је објаснио да ће гориво које се буде употребљавало за обављање пољопривредних радова бити 30 одсто јефтиније и додао да се овим законским пакетом уводи право на повраћај акцизе на дизел гориво за погон трактора, који користе регистровани пољопривредници, под условом да се ово гориво продаје преко овлашћеног дистрибутера.
Он је указао на то да се за оне пољопривреднике који су регистровани тачно зна колико земље и трактора имају и која им је количина горива потребна за обраду земљу. За ту количину, како је нагласио, они неће плаћати акцизу на гориво, односно дистрибутер ће уплатити држави акцизу, а онда ће му то бити рефундирано.
Ово све важи и за грађевинске машине и бродове за превоз терета јер је циљ да се поспеши изградња путева и објеката, као и да се унапреди речни саобраћај, навео је министар.
Такође, планирано је и смањење пореза на пренос власништва над пољопривредним земљиштем и половним моторним возилима са пет на 2,5 одсто, рекао је Динкић.
Према његовим речима, овај пакет закона предвиђа укидање свих пореза који оптерећују трговину хартија од вредности и акција, како би се поспешио развој тржишта новца и капитала.
Најављујући да банке следеће године неће плаћати ни порез на финансијске трансакције ни порез на промет и разне услуге, Динкић је проценио да ће доћи до смањења камата јер ће те пореске олакшице банкама обезбедити уштеду од око 10 милијарди динара.
Говорећи о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана, министар је навео да ће се укинути коефицијенти који се данас примењују на наше раднике који раде у иностранству, пре свега грађевинаре. Према важећем закону, они плаћају од два до пет пута већи порез него они који раде у земљи, рекао је Динкић и најавио да ће се ови порези изједначити.
Он је додао да ће се изменама пореза на приход од непокретности умањити основица пореза за легално туристичко изнајмљивање објеката за 30 одсто.
Када је реч о порезу на имовину, Динкић је нагласио да ће се пооштрити казнена политика, као и да ће висина казне за неплаћање пореза бити од два до двадесет пута већа од износа пореза.
Министар је истакао да сви они који пријаве порез до 31. јануара 2005. године, неће плаћати казну због непоштовања Закона о порезу на имовину. Он је, наводећи да ће бити спроведене ригорозне контроле, апеловао на грађане да пријаве порез како би избегли казне. Динкић је, представљајући први број билтена јавних финансија Србије, рекао да ће Министарство финансија по угледу на друге земље успоставити редовно месечно извештавање о стању јавних прихода и јавних расхода у Републици.
Он је истакао да ће јавности по први пут бити доступни подаци о извршавању јавних расхода и додао да ће билтен бити штампан у 1.000 примерака, а добијаће га стручна јавност и сви они који буду заинтересовани. Министар је, такође, изнео податак да је за првих десет месеци ове године буџетски дефицит износио 21 милијарду динара, што је десет милијарди мање него у истом периоду прошле године, уз напомену да је у октобру он износио 1,7 милијарди динара, што је ниво који је планиран и за следећу годину.
Динкић је истакао да су укупни приходи већи за 20 одсто у односу на исти период прошле године и додао да је раст прихода од 22,3 одсто од пореза на промет директна последица увођења фискалних каса. Према његовим речима, посебно је повећана наплата пореза код самосталних делатности које су од октобра увеле фискалне касе.
Говорећи о расходима у првих десет месеци, министар је навео да је највише издвајано за донације и трансфере организацијама обавезног осигурања, којима је исплаћено око 24 одсто средстава из буџета.
Он је прецизирао да су највећи трансфери били намењени Републичком фонду за ПИО запослених и указао на то да се они сваког месеца постепено смањују јер се Пензиони фонд од 1. септембра све боље пуни.
Министар је навео да је за трансфере другим нивоима власти издвојено приближно 17 одсто средстава из буџета, за субвенције јавним нефинансијским организацијама и предузећима око 10 одсто, од чега највише за пољопривреду - близу 9,5 милијарди динара, а за накнаде за социјалну заштиту 9,3 одсто, од чега највише за дечје додатке - око 10 милијарди динара.
Динкић је додао да је за стару девизну штедњу издвојено приближно 300 милиона долара, а за дугорочне и краткорочне кредите пољопривредницима три милијарде динара.
Он је нагласио да је јавна потрошња прилагођена буџетским приходима и да се редовно измирују све обавезе према буџетским корисницима.
-
Београд, 20. децембар 2024.Нове цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 18. децембар 2024.Девизни прилив од туризма за десет месеци премашио 2,3 милијарде...
-
Београд, 18. децембар 2024.Држава испуњава све своје обавезе према пољопривредницима
-
Београд, 18. децембар 2024.Наставак рекордног раста извоза ИКТ услуга
-
Београд, 17. децембар 2024.Ускоро меморандум о сарадњи са Азербејџаном на изградњи гасне...
-
Костолац, 13. децембар 2024.Термоелектрана Костолац Б3 постала део система ЕПС-а
-
Београд, 10. децембар 2024.Један од стратешких циљева привлачење инвестиција у домаћу...
-
Београд, 9. децембар 2024.Одбор директора ММФ-а потврдио нови нефинансијски аранжман са...
-
Београд, 6. децембар 2024.У наредних седам дана јефтиније гориво у Србији
-
Београд, 5. децембар 2024.Значајна промоција локалних производа и гастрономског...