П:
О:
Читај ми
Неопходна активна улога ИЦМП у истрази о трговини органима на Космету
Београд,
17. фебруар 2011.
Председник Комисије за нестала лица Владе Републике Србије Вељко Одаловић изјавио је данас да очекује активну улогу и значајно место Међународне комисије за нестала лица (ИЦМП) у истрагама које ће се водити у вези са трговином људским органима на Косову и Метохији.
Вељко Одаловић и Кетрин Бомбергер
Аутор:
Танјуг
Одаловић је на конференцији за новинаре, одржаној након састанка са директором Међународне комисије за нестала лица Кетрин Бомбергер, истакао да се код ове комисије налазе базе података крвних и коштаних узорака.
Он је указао на то да је потребно пронаћи посмртне остатке, идентификовати их и довести у везу са починиоцима, што ће бити један од кључних елемената истраге која ће се водити.
Више од 14.000 људи у региону, како је нагласио, воде се као нестали и то завређује пажњу свих који учествују у овом процесу и имају мандат да се баве овим проблемом.
Један од кључних проблема је случај више од 400 тела која се десет година налазе у мртвачници у Приштини, а која се не могу идентификовати, рекао је Одаловић.
Према његовим речима, постоје коштани узорци, али нема поклапања са узорцима крви породица несталих, којих је прикупљено више од 98 одсто.
Класичном методом, како је објаснио, више се не може обавити ниједна идентификација, док ДНК анализе и извештаји, којима се бави ИЦМП, неспорно и дефинитивно утврђују идентитет несталог.
Он је оценио да је Србија одговорно приступила проблему несталих лица и изашла у сусрет сваком захтеву, и то у виду достављања документације и информација којима располаже било који државни орган или појединац, као и ексхумацијом и претрагом терена на територији централног дела Србије које је тражила приштинска делегација.
Неопходно је да се успостави пуна сарадња са институцијама које се баве овим процесом на простору Косова и Метохије, указао је он и додао да је, такође, неопходан састанак Еулекса и ИЦМП како би се неспоразуми и нејасноће које постоје у извештајима ове две институције разјаснили на одговарајући начин.
Бомбергер је оценила да је процес идентификације тела несталих лица на Косову и Метохији дошао до застоја и указала на то да је, осим проблема са подударањем остатака тела и узорка крви, од 2005. године драматично опао број масовних гробница које су пронађене на подручју покрајине, а самим тим и број ексхумираних особа.
Према њеним речима, један од могућих разлога су погрешне идентификације које су обављане пре него што је почела да се користи ДНК анализа, а друга могућност јесте да неки од остатака не потичу из тих сукоба.
Он је указао на то да је потребно пронаћи посмртне остатке, идентификовати их и довести у везу са починиоцима, што ће бити један од кључних елемената истраге која ће се водити.
Више од 14.000 људи у региону, како је нагласио, воде се као нестали и то завређује пажњу свих који учествују у овом процесу и имају мандат да се баве овим проблемом.
Један од кључних проблема је случај више од 400 тела која се десет година налазе у мртвачници у Приштини, а која се не могу идентификовати, рекао је Одаловић.
Према његовим речима, постоје коштани узорци, али нема поклапања са узорцима крви породица несталих, којих је прикупљено више од 98 одсто.
Класичном методом, како је објаснио, више се не може обавити ниједна идентификација, док ДНК анализе и извештаји, којима се бави ИЦМП, неспорно и дефинитивно утврђују идентитет несталог.
Он је оценио да је Србија одговорно приступила проблему несталих лица и изашла у сусрет сваком захтеву, и то у виду достављања документације и информација којима располаже било који државни орган или појединац, као и ексхумацијом и претрагом терена на територији централног дела Србије које је тражила приштинска делегација.
Неопходно је да се успостави пуна сарадња са институцијама које се баве овим процесом на простору Косова и Метохије, указао је он и додао да је, такође, неопходан састанак Еулекса и ИЦМП како би се неспоразуми и нејасноће које постоје у извештајима ове две институције разјаснили на одговарајући начин.
Бомбергер је оценила да је процес идентификације тела несталих лица на Косову и Метохији дошао до застоја и указала на то да је, осим проблема са подударањем остатака тела и узорка крви, од 2005. године драматично опао број масовних гробница које су пронађене на подручју покрајине, а самим тим и број ексхумираних особа.
Према њеним речима, један од могућих разлога су погрешне идентификације које су обављане пре него што је почела да се користи ДНК анализа, а друга могућност јесте да неки од остатака не потичу из тих сукоба.
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја
-
Београд, 4. април 2024.Трагичан завршетак потраге за девојчицом Данком Илић
-
Београд, 28. фебруар 2024.У међународној полицијској акцији ухапшене особе повезане са...
-
Београд, 26. децембар 2023.Наставак рада на јачању веза између матице и дијаспоре
-
Београд, 25. децембар 2023.Припадници МУП-а процесуирали 38 лица због насилничког понашања