Светски дан цивилне заштите установљен је 1990. године одлуком Генералне скупштине Међународне организације цивилне заштите (ИЦДО).
Према међународним стандардима, цивилна заштита представља организован одговор државе на опасности које угрожавају становништво, материјална добра и животну средину.
Она представља целовит систем и најшири облик организовања, припремања и учешћа становништва у хуманитарним активностима и задацима заштите и спасавања.
Цивилна заштита у Србији, након више од две деценије, поново добија на значају и интензивно се ради на њеном јачању.
Услед честих појава ванредних ситуација, држава препознаје значај и улогу цивилне заштите за успостављање правовременог и ефикасног одговора на све изазове и опасности, при чему се у Сектору за ванредне ситуације цивилној заштити поклања велика пажња.
Овај сектор је носилац израде Националне процене угрожености и Националног плана заштите и спасавања у ванредним ситуацијама у оквиру којег се реализују све мере и задаци цивилне заштите као што су евакуација, склањање, збрињавање, прва помоћ и медицинска помоћ, РХБ заштита, заштита од пожара, спасавање од поплава, на води и под водом, асанација и послови уништавања неексплодираних убојних средстава.
У току је формирање специјализованих јединица цивилне заштите, које ће бити добро опремљене и обучене за најсложеније послове заштите и спасавања.
С обзиром на то да се цивилна заштита поред органа државне управе и привредних друштава организује и планира и на нивоу јединица локалне самоуправе, формирају се и јединице цивилне заштите опште намене и повереника цивилне заштите по насељеним местима у свим градовима и општинама, а све у циљу пружања адекватног одговора на све нове изазове, ризике и претње које доносе ванредне ситуације у будућности.