П:
О:
Читај ми
СЦГ и Хрватску зближава европска перспектива
Београд,
13. новембар 2004.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница изјавио је јуче у интервјуу за новинску агенцију ХИНА и Хрватску радио-телевизију да је европска перспектива јасан циљ који, заједно с развојем добросуседства и партнерства на свим пољима, зближава Хрватску и Србију и Црну Гору.
Војислав Коштуница
Коштуница је истакао да за Србију, у односима са Хрватском, најважније отворено питање представља статус избеглица, њихов повратак и враћање имовине и навео да је значајно и питање решавања проблема станарских права, као и доследна примена закона о амнестији.
Он је оценио да је нарочито позитивно то што Влада Хрватске има политички споразум са Самосталном демократском српском странком и што је остварена добра сарадња с том партијом.
Председник Владе Републике Србије нагласио је да је предстојећа посета Иве Санадера, првог хрватског премијера који долази у посету Београду након толико година, од изузетне важности и додао да је са Санадером имао низ политичких сусрета широм Европе, током којих су успоставили и добре личне односе.
Коштуница је, наглашавајући да је основ односа две земље добросуседство и партнерство на сваком пољу, било да је реч о политичком, привредном или културном, оценио да су две земље на путу успостављања добросуседских односа и да сва отворена питања треба да се решавају у ходу, тако да не оптерећују већ започету сарадњу у свим областима.
Он је најавио да ће са Санадером разговарати о конкретним питањима, нарочито о онима која се односе на могућност унапређења привредне сарадње.
У интересу две државе је да се кретање ка Европи убрза и сваки корак напред који учини једна од њих у интересу је обе земље, изјавио је Коштуница и истакао да СЦГ и Хрватска имају важну улогу у јачању стабилности и мира у региону, као и у унапређењу демократских институција, владавини права и борби против корупције.
Од задатака који стоје пред свим земљама које настоје да уђу у ЕУ, Коштуница је истакао потребу усаглашавања с правним оквиром и стандардима ЕУ. Према његовим речима, Србија последњих месеци чини озбиљне кораке у променама у економско-финансијском и законодавном систему, нарочито у ресору државне управе, а државна заједница у пролеће очекује студију изводљивости, а потом и почетак преговора о споразуму о стабилизацији и придруживању ЕУ.
Он је указао и на специфичности државне заједнице СЦГ, што чини пут ка Европи сложенијим, додавши да охрабрује то што ЕУ и даље подржава поштовање Београдског споразума и спровођење Уставне повеље СЦГ.
Коштуница је подсетио на то да Уставна повеља предвиђа могућност да нека од чланица заједнице на референдуму одлучи о свом статусу, али тек након што се испуне одређене обавезе. Он је рекао да је Београд свестан својих међународних обавеза кад је реч о сарадњи с Хашким судом и истакао да сарадња с Трибуналом није доведена у питање.
У неким сегментима, као што су достављање документације и ослобађање сведока чувања државне или војне тајне учињено је скоро све, а кад је реч о одласку оптужених у Хаг, постоје две могућности - хапшење или добровољна предаја, што је повољније због стабилности у региону, навео је Коштуница и подсетио на то да се и у Хрватској у скоро свим случајевима радило о добровољној предаји.
Председник Владе Републике Србије рекао је да постоје случајеви који нису решени, али да то не значи да се на њима не ради и додао да постоје објективне и физичке тешкоће које не доводе у питање спремност Владе Србије на сарадњу са Хашким судом.
Проблем несталих, једно од најважнијих отворених питања у хрватско-српским односима, болно је и тешко питање за сваку владу, али се и све владе у региону морају ангажовати на утврђивању судбине несталих, рекао је Коштуница, уз напомену да су Влада Србије и Савет министара посвећени решавању тог питања, не само из политичких и правних, него и из моралних разлога.
Коштуница је навео да у Србији постоји добар закон о заштити права мањина и подсетио на то да је основан Савет националних мањина, у коме су представници националних већа свих мањина, као и министри правде, унутрашњих послова, просвете, културе и државне управе и локалне самоуправе.
Он је указао на прва позитивна искуства тог саветодавног тела и нагласио да је властима у Србији стало да се националне мањине у Србији, као и у Хрватској, осећају као у својој кући, при чему кроз рад државних тела и кроз законе треба да се обезбеде сви елементи који чувају идентитет националних мањина.
Коштуница је рекао да је почео процес демилитаризације граница, у складу с европским стандардима, али није прецизирао време кад ће се Војска СЦГ повући с границе према Хрватској, изражавајући жељу да то буде што пре.
Потребне државне одлуке су донете и процес је почео, рекао је Коштуница и додао да је намера да се олакша малогранични промет и постигне да границе две државе личе на оне у Европи.
Говорећи о границама на Дунаву, Коштуница је рекао да је битно да се не погреши и да се с добром вољом и у конструктивном духу дође до решења, уз напомену да у том послу треба да се поштују међународна правила и убрза рад међудржавне комисије, преноси агенција Танјуг.
Председник Владе Републике Србије нагласио је да је предстојећа посета Иве Санадера, првог хрватског премијера који долази у посету Београду након толико година, од изузетне важности и додао да је са Санадером имао низ политичких сусрета широм Европе, током којих су успоставили и добре личне односе.
Коштуница је, наглашавајући да је основ односа две земље добросуседство и партнерство на сваком пољу, било да је реч о политичком, привредном или културном, оценио да су две земље на путу успостављања добросуседских односа и да сва отворена питања треба да се решавају у ходу, тако да не оптерећују већ започету сарадњу у свим областима.
Он је најавио да ће са Санадером разговарати о конкретним питањима, нарочито о онима која се односе на могућност унапређења привредне сарадње.
У интересу две државе је да се кретање ка Европи убрза и сваки корак напред који учини једна од њих у интересу је обе земље, изјавио је Коштуница и истакао да СЦГ и Хрватска имају важну улогу у јачању стабилности и мира у региону, као и у унапређењу демократских институција, владавини права и борби против корупције.
Од задатака који стоје пред свим земљама које настоје да уђу у ЕУ, Коштуница је истакао потребу усаглашавања с правним оквиром и стандардима ЕУ. Према његовим речима, Србија последњих месеци чини озбиљне кораке у променама у економско-финансијском и законодавном систему, нарочито у ресору државне управе, а државна заједница у пролеће очекује студију изводљивости, а потом и почетак преговора о споразуму о стабилизацији и придруживању ЕУ.
Он је указао и на специфичности државне заједнице СЦГ, што чини пут ка Европи сложенијим, додавши да охрабрује то што ЕУ и даље подржава поштовање Београдског споразума и спровођење Уставне повеље СЦГ.
Коштуница је подсетио на то да Уставна повеља предвиђа могућност да нека од чланица заједнице на референдуму одлучи о свом статусу, али тек након што се испуне одређене обавезе. Он је рекао да је Београд свестан својих међународних обавеза кад је реч о сарадњи с Хашким судом и истакао да сарадња с Трибуналом није доведена у питање.
У неким сегментима, као што су достављање документације и ослобађање сведока чувања државне или војне тајне учињено је скоро све, а кад је реч о одласку оптужених у Хаг, постоје две могућности - хапшење или добровољна предаја, што је повољније због стабилности у региону, навео је Коштуница и подсетио на то да се и у Хрватској у скоро свим случајевима радило о добровољној предаји.
Председник Владе Републике Србије рекао је да постоје случајеви који нису решени, али да то не значи да се на њима не ради и додао да постоје објективне и физичке тешкоће које не доводе у питање спремност Владе Србије на сарадњу са Хашким судом.
Проблем несталих, једно од најважнијих отворених питања у хрватско-српским односима, болно је и тешко питање за сваку владу, али се и све владе у региону морају ангажовати на утврђивању судбине несталих, рекао је Коштуница, уз напомену да су Влада Србије и Савет министара посвећени решавању тог питања, не само из политичких и правних, него и из моралних разлога.
Коштуница је навео да у Србији постоји добар закон о заштити права мањина и подсетио на то да је основан Савет националних мањина, у коме су представници националних већа свих мањина, као и министри правде, унутрашњих послова, просвете, културе и државне управе и локалне самоуправе.
Он је указао на прва позитивна искуства тог саветодавног тела и нагласио да је властима у Србији стало да се националне мањине у Србији, као и у Хрватској, осећају као у својој кући, при чему кроз рад државних тела и кроз законе треба да се обезбеде сви елементи који чувају идентитет националних мањина.
Коштуница је рекао да је почео процес демилитаризације граница, у складу с европским стандардима, али није прецизирао време кад ће се Војска СЦГ повући с границе према Хрватској, изражавајући жељу да то буде што пре.
Потребне државне одлуке су донете и процес је почео, рекао је Коштуница и додао да је намера да се олакша малогранични промет и постигне да границе две државе личе на оне у Европи.
Говорећи о границама на Дунаву, Коштуница је рекао да је битно да се не погреши и да се с добром вољом и у конструктивном духу дође до решења, уз напомену да у том послу треба да се поштују међународна правила и убрза рад међудржавне комисије, преноси агенција Танјуг.
-
Београд, 18. децембар 2024.Убрзани развој сарадње Србије и Турске у многим областима
-
Београд, 2. децембар 2024.Нови производни капацитети од кључног значаја за енергетски...
-
Београд, 17. новембар 2024.Убрзани раст и развој ИКТ сектора један од приоритета Владе
-
Београд, 14. новембар 2024.Континуираним дијалогом до унапређења области јавног...
-
Београд, 29. октобар 2024.Држава рекламирање кладионица своди на минимум
-
Београд, 27. септембар 2024.Активности на промоцији праве слике Србије у иностранству
-
Београд, 29. август 2024.Значајна искуства Француске у дугорочном обезбеђивању...
-
Београд, 9. август 2024.Отвореним и конструктивним дијалогом против подела у друштву
-
Београд, 7. август 2024.У првих шест месеци забележен пораст броја страних туриста за 10...
-
Београд, 3. август 2024.Неопходни разговори у сфери јавног информисања