П:
О:
Читај ми
Модернизација привреде и интеграција Србије у ЕУ најважнији циљеви Владе
Београд/Берлин,
17. новембар 2004.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница навео је, у обраћању учесницима Четврте економске конференције о југоисточној Европи, која се одржава у Берлину, да је најважнији циљ Владе Србије и нашег друштва у целини да модернизује привреду, побољша животни стандард својих грађана и интегрише Србију у Европску унију.
Званични сајт Владе Републике Србије преноси говор премијера Коштунице у целини.
Даме и господо,
Велико ми је задовољство што сам у прилици да се обратим представницима немачке пословне и политичке заједнице, као и гостима из југоисточне Европе. Користим је и да Вас упознам са напретком који је начинила Србија, а нарочито да саслушам Ваше предлоге о неопходним побољшањима.
Важно је рећи да је Немачка наш најзначајнији привредни и трговински партнер. У Србији тренутно ради више од 140 немачких предузећа. Финансијска помоћ коју Немачка пружа Србији изузетно је значајна за успех наше транзиције. Ове чињенице, које речито говоре о значају економске сарадње, дају и снажан печат развоју укупних односа између две државе.
Ипак, верујем у то да у Немачку можемо извозити више, као и у то да Србија може привући више инвестиција, укључујући и немачке. Немачка предузећа могу учествовати у процесу приватизације у Србији, чији се темпо видно убрзава. Успех «Хенкела» одличан је пример. Исто тако, такозване greenfield инвестиције могуће су у различитим гранама привреде.
И поред тога што је присуство немачких предузетника у региону већ традиција, мислим да свакако заслужујете да о нама сазнате више и да су Вам такве информације потребне, а скупови попут овог представљају одличну прилику за то.
Уверен сам у то да ће наш билатерални Пословни савет, чија је следећа седница заказана за почетак децембра, такође ојачати наше трговинске односе. Сада, када имамо кредитни рејтинг агенције Standard and Poor’s, и HERMES би могао да ревидира своју кредитну и политику осигурања према Србији.
Дозволите ми да Вам скренем пажњу и на један нов извор широких пословних могућности. Сигуран сам у то да сте упознати са стварањем Зоне слободне трговине у југоисточној Европи. Ваш сународник Бодо Хомбах један је од креатора овог важног достигнућа Пакта стабилности за југоисточну Европу. Сви споразуми о слободној трговини потписани су и ратификовани, а пред нашим очима ниче огромно тржиште које има више од 50 милиона потрошача. Не заборавите то да је Србија и Црна Гора и са Руском Федерацијом потписала уговор о слободној трговини. Смештена на два важна европска коридора, Србија је разуман избор за свакога ко жели регионални центар у некој привредној грани. Они који још нису сигурни у то да ли вреди инвестирати у тржиште од неколико милиона потрошача, свакако ће још једном размислити о томе када схвате да пред собом имају тржиште које обухвата популацију од 50 милиона људи.
Политички односи у региону свакога дана су све бољи. Без политичког напретка, тешко би било и замислити Зону слободне трговине. Доба сукоба уступа место ери сарадње и пријатељства. Пре само неколико дана, на пример, водио сам садржајне и продуктивне разговоре са председником Владе Републике Хрватске. Зона слободне трговине унапредиће привреде појединих земаља региона, али ће, исто тако, припремити и регион у целини за интеграцију у Европску унију.
Када је реч о економској политици Владе на чијем сам челу, желео бих да нагласим и лично Вас уверим у то да је наш превасходни циљ да створимо пословно окружење које ће бити поуздано и Вама блиско – либерално, политички стабилно и безбедно за пословање.
Изазови пред нама врло су озбиљни. Ипак, процес транзиције већ је отпочео и увелико је у току, а ми се снажно залажемо за то да он буде настављен и убрзан. Доносимо нове законе чији је циљ темељна модернизација правног система, а истовремено консолидујемо институције које су у стању да га ојачају. Обезбедили смо, такође, и пореске, царинске и друге подстицаје за инвестирање у Србију.
Моја порука за Вас јесте да је најважнији циљ Владе Републике Србије и друштва у целини да модернизује привреду, побољша животни стандард својих грађана и интегрише Србију у Европску унију. Читавој генерацији политичара југоисточне Европе историја ће судити на основу успеха или неуспеха наших напора да зближимо наша друштва, да их приближимо демократији, савременим токовима и хуманизму, тачније, Европској унији, поручио је председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница. Пре обраћања учесницима Четврте економске конференције лидера југоисточне Европе и средње Азије, Коштуница се одмах по доласку у Берлин састао с портпаролом и послаником опозиционе Хришћанско-демократске уније у Бундестагу Фрајдебергом Флегером, који је истовремено и потпредседник парламентарне групе Бундестага за сарадњу са Србијом и Црном Гором. Коштуница је разговарао и са немачком министарком за економске односе и развој Хајдемари Вичорек-Цојл, и том приликом изнео проблеме везане за транзицију у српској економији и указао на значај помоћи коју је Немачка пружила Србији у транзиционом периоду. У разговору је учествовао и министар за економске односе са иностранством у Влади Републике Србије Милан Париводић, који је у изјави за агенцију Танјуг изразио очекивање да ће немачко-српско-црногорски Пословни савет, који треба да се састане 2. децембра у Берлину, значајно допринети унапређењу привредних односа са Немачком. Поред председника Владе Републике Србије, на конференцији у Берлину, коју је сазвао немачки канцелар Герхард Шредер, учествују и председници влада Црне Горе Мило Ђукановић, Босне и Херцеговине Аднан Терзић, Хрватске Иво Санадер и Албаније Фатос Нано, као и председници Јерменије и Киргистана, Роберт Кочарјан и Аскар Акајев. Током одржавања овог скупа, немачки канцелар имаће одвојене сусрете с лидерима свих седам држава, а састанак са Коштуницом предвиђен је за четвртак. Осим политичких разговора на највишем нивоу, конференција је веома значајна за Србију и Црну Гору, с обзиром на то да се очекује и договор о пословној сарадњи с Немачком комором за индустрију и трговину.
Даме и господо,
Велико ми је задовољство што сам у прилици да се обратим представницима немачке пословне и политичке заједнице, као и гостима из југоисточне Европе. Користим је и да Вас упознам са напретком који је начинила Србија, а нарочито да саслушам Ваше предлоге о неопходним побољшањима.
Важно је рећи да је Немачка наш најзначајнији привредни и трговински партнер. У Србији тренутно ради више од 140 немачких предузећа. Финансијска помоћ коју Немачка пружа Србији изузетно је значајна за успех наше транзиције. Ове чињенице, које речито говоре о значају економске сарадње, дају и снажан печат развоју укупних односа између две државе.
Ипак, верујем у то да у Немачку можемо извозити више, као и у то да Србија може привући више инвестиција, укључујући и немачке. Немачка предузећа могу учествовати у процесу приватизације у Србији, чији се темпо видно убрзава. Успех «Хенкела» одличан је пример. Исто тако, такозване greenfield инвестиције могуће су у различитим гранама привреде.
И поред тога што је присуство немачких предузетника у региону већ традиција, мислим да свакако заслужујете да о нама сазнате више и да су Вам такве информације потребне, а скупови попут овог представљају одличну прилику за то.
Уверен сам у то да ће наш билатерални Пословни савет, чија је следећа седница заказана за почетак децембра, такође ојачати наше трговинске односе. Сада, када имамо кредитни рејтинг агенције Standard and Poor’s, и HERMES би могао да ревидира своју кредитну и политику осигурања према Србији.
Дозволите ми да Вам скренем пажњу и на један нов извор широких пословних могућности. Сигуран сам у то да сте упознати са стварањем Зоне слободне трговине у југоисточној Европи. Ваш сународник Бодо Хомбах један је од креатора овог важног достигнућа Пакта стабилности за југоисточну Европу. Сви споразуми о слободној трговини потписани су и ратификовани, а пред нашим очима ниче огромно тржиште које има више од 50 милиона потрошача. Не заборавите то да је Србија и Црна Гора и са Руском Федерацијом потписала уговор о слободној трговини. Смештена на два важна европска коридора, Србија је разуман избор за свакога ко жели регионални центар у некој привредној грани. Они који још нису сигурни у то да ли вреди инвестирати у тржиште од неколико милиона потрошача, свакако ће још једном размислити о томе када схвате да пред собом имају тржиште које обухвата популацију од 50 милиона људи.
Политички односи у региону свакога дана су све бољи. Без политичког напретка, тешко би било и замислити Зону слободне трговине. Доба сукоба уступа место ери сарадње и пријатељства. Пре само неколико дана, на пример, водио сам садржајне и продуктивне разговоре са председником Владе Републике Хрватске. Зона слободне трговине унапредиће привреде појединих земаља региона, али ће, исто тако, припремити и регион у целини за интеграцију у Европску унију.
Када је реч о економској политици Владе на чијем сам челу, желео бих да нагласим и лично Вас уверим у то да је наш превасходни циљ да створимо пословно окружење које ће бити поуздано и Вама блиско – либерално, политички стабилно и безбедно за пословање.
Изазови пред нама врло су озбиљни. Ипак, процес транзиције већ је отпочео и увелико је у току, а ми се снажно залажемо за то да он буде настављен и убрзан. Доносимо нове законе чији је циљ темељна модернизација правног система, а истовремено консолидујемо институције које су у стању да га ојачају. Обезбедили смо, такође, и пореске, царинске и друге подстицаје за инвестирање у Србију.
Моја порука за Вас јесте да је најважнији циљ Владе Републике Србије и друштва у целини да модернизује привреду, побољша животни стандард својих грађана и интегрише Србију у Европску унију. Читавој генерацији политичара југоисточне Европе историја ће судити на основу успеха или неуспеха наших напора да зближимо наша друштва, да их приближимо демократији, савременим токовима и хуманизму, тачније, Европској унији, поручио је председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница. Пре обраћања учесницима Четврте економске конференције лидера југоисточне Европе и средње Азије, Коштуница се одмах по доласку у Берлин састао с портпаролом и послаником опозиционе Хришћанско-демократске уније у Бундестагу Фрајдебергом Флегером, који је истовремено и потпредседник парламентарне групе Бундестага за сарадњу са Србијом и Црном Гором. Коштуница је разговарао и са немачком министарком за економске односе и развој Хајдемари Вичорек-Цојл, и том приликом изнео проблеме везане за транзицију у српској економији и указао на значај помоћи коју је Немачка пружила Србији у транзиционом периоду. У разговору је учествовао и министар за економске односе са иностранством у Влади Републике Србије Милан Париводић, који је у изјави за агенцију Танјуг изразио очекивање да ће немачко-српско-црногорски Пословни савет, који треба да се састане 2. децембра у Берлину, значајно допринети унапређењу привредних односа са Немачком. Поред председника Владе Републике Србије, на конференцији у Берлину, коју је сазвао немачки канцелар Герхард Шредер, учествују и председници влада Црне Горе Мило Ђукановић, Босне и Херцеговине Аднан Терзић, Хрватске Иво Санадер и Албаније Фатос Нано, као и председници Јерменије и Киргистана, Роберт Кочарјан и Аскар Акајев. Током одржавања овог скупа, немачки канцелар имаће одвојене сусрете с лидерима свих седам држава, а састанак са Коштуницом предвиђен је за четвртак. Осим политичких разговора на највишем нивоу, конференција је веома значајна за Србију и Црну Гору, с обзиром на то да се очекује и договор о пословној сарадњи с Немачком комором за индустрију и трговину.
-
Београд, 13. јануар 2025.Србија и САД имају много заједничких ствари које их повезују
-
Београд, 13. јануар 2025.Подршка Савезу извиђача Србије у креирању омладинских политика
-
Београд, 11. јануар 2025.Санкције НИС-у неће угрозити снабдевање грађана и привреде...
-
Београд, 10. јануар 2025.Снабдевање Србије нафтним дериватима функционише несметано
-
Београд, 10. јануар 2025.Историјски успех Србије увођење трећег директног лета за Кину
-
Београд, 10. јануар 2025.Србија у потпуности посвећена унапређењу положаја Рома
-
Београд, 9. јануар 2025.Влада предложила запосленима у просвети два повећања плата у...
-
Београд, 9. јануар 2025.Србија очекује стратешки дијалог са САД у многим областима
-
Београд/Бањалука, 8. јануар 2025.Србија верује у будућност Балкана који повезују економија и...
-
Београд/Бањалука, 8. јануар 2025.Заједнички пројекти Србије и Републике Српске од користи за цео...