Војислав Коштуница и Герхард Шредер
Аутор:
Фонет
По завршетку разговора са Шредером, Коштуница је обавестио новинаре да је немачки канцелар још једном подржао очување државне заједнице Србије и Црне Горе и европску оријентацију наше земље.
Када је реч о Косову и Метохији, премијер Србије детаљно је обавестио Шредера о приликама у покрајини, о функционисању привремених институција власти, као и о ситуацији после избора одржаних 23. октобра.
Потврђена је неопходност дијалога о децентрализацији и ваљана места у плану Владе Србије кад је реч о децентрализацији, нагласио је Коштуница и додао да је било речи и о томе да у разговоре о децентрализацији морају бити укључени сви релевантни фактори - косовски Срби и Албанци, мисија Уједињених нација на Косову и Метохији и представници Београда.
Коштуница је Шредера детаљно упознао са оним што је досад учињено на плану сарадње са Хашким трибуналом и навео да постоји свест да се пут Србије ка евро-атлантским интеграцијама успорава, а у неким случајевима можда чак и блокира.
Он је изнео које су све врсте кредибилних провера обављене када је реч о неким хашким оптуженицима и поновио да ће оно што до сада није постигнуто на плану сарадње бити постигнуто у "времену које је пред нама".
Током сусрета, председници влада разговарали су о привредној сарадњи Немачке и СЦГ, имајући у виду, како је навео српски премијер, и наше држављане у Немачкој, као и чињеницу да је реч о две земље које су деценијама остваривале добру привредну и економску сарадњу.
Председник Владе Србије упозорио је данас да у наставку разговора о децентрализацији Косова и Метохије мора бити укључен представник Владе Србије.
Свако искључивање Београда из тих разговора, или настојање да се умањи његов значај свођењем на експертску, саветодавну улогу, било би противно Резолуцији 1244, представљало би дискриминацију и водило неуспеху разговора, напоменуо је Коштуница у обраћању новинарима после бројних сусрета са угледним политичким личностима и пословним људима окупљеним на Четвртој економској конференцији лидера југоисточне Европе "Преко стабилности до напретка".
Сви саговорници могли су да се увере у ваљаност основних идеја плана Владе Србије о децентрализацији Косова и Метохије, истакао је српски премијер и изнова потврдио привреженост Београда дијалогу и спремност за тражење решења заједно са Цивилном мисијом Уједињених нација на Косову и Метохији (УНМИК).
Сада очекујемо да се УНМИК ангажује на дијалогу са албанском страном јер ми се чини да су ту препреке, изјавио је Коштуница.
На питање новинара да ли је било речи о статусу покрајине премијер је навео да је уверен да је тај разговор преурањен, будући да још нису имплементирани ни стандарди, и изразио је уверење да у околностима дефицита у заштити људских права није тренутак за отварање питања статуса Косова и Метохије, као и да разговоре о децентрализацији не ваља отпочињати само да би се доказало да се прилике на Косову, самим тим што се разговара, побољшавају.
Свако решење које би допринело даљој дезинтеграцији Балкана не би допринело стабилности, нагласио је председник Владе Србије.
Он је потврдио да је у разговорима у Берлину било речи и о сарадњи Београда са Хагом. Обавестио сам своје саговорнике о свему што је на том плану до сада учињено, имајући у виду људе који су већ у Хагу, одлуке о ослобађању сведока од чувања државне тајне, до стављања на увид архиве и документације, казао је Коштуница.
Премијер Србије је напоменуо да ништа не може да доведе у питање вољу и свест Београда о неопходности сарадње са Трибуналом уз, како је рекао, вођење рачуна о стабилности земље.
На питање да ли је Влада спремна на уступке да би начинила даљи корак ка Европи, он је подсетио да су многи уступци већ учињени. Видели сте са колико такта се Влада Србије односи према приликама у Црној Гори, видели сте како се односила према неистинама о положају мађарске мањине у Војводини, указао је Коштуница.
Он је такође данас разговарао и са политичким директором Министарства спољних послова Немачке Михаелом Шефером и посланицима Спољнополитичког одбора Бундестага, као и са Бодом Хомбахом, председником Одбора за исток немачке привреде, о питањима која се тичу државне заједнице, а посебно је било речи о унапређењу економске сарадње између две земље, имајући у виду значај сарадње са снажним привредним партнером, као што је Немачка.