П:
О:
Читај ми
Мањи губици привреде у 2010. години
Београд,
8. јун 2011.
Регистратор Регистра финансијских извештаја и података о бонитету Агенције за привредне регистре (АПР) Ружица Стаменковић изјавила је данас да је укупни губитак привреде Србије у 2010. години био приближно 90 милијарди динара, што је за 12,2 одсто мање него у 2009. години када је износио 102 милијарде динара.
Аутор:
Фонет
Стаменковић је на конференцији за новинаре истакла да су, на основу обрађених нешто више од 91.000 финансијских извештаја које су предузећа доставила АПР-у, резултати указали на оживљавање привреде и заустављање пада профитабилности предузећа у Србији.
Она је навела да је, према тим подацима, у 2010. години привреда остварила раст извоза од 24,3 одсто, раст индустријске производње од 2,9 одсто, бруто домаћи производ је порастао за 1,8 одсто, а укупан приход предузећа већи је за 12,5 одсто.
Више од 51.000 предузећа пословало је позитивно, са губицима њих 31.000, а око 7.000 компанија је "на нули", нагласила је Стаменковић.
Према њеним речима, највећи губиташи су велика предузећа јер је 831 имало укупне губитке од 42 милијарде динара, што је готово двоструко мање у односу на 2009. годину, када су губици били 78 милијарди динара.
Такође, Стаменковић је истакла да су средња предузећа губитак из 2009. године успела да смање за трећину, и он је у 2010. години износио десет милијарди динара.
Најлошије пословање су у 2010. години имала мала предузећа која су исказала губитак од 38 милијарди динара, што је за 65 одсто више него у 2009. години, а разлог томе су, како је навела, кредити које су подигли како би та предузећа опстала.
Гледајући по гранама привреде, рударство, које је у 2009. години пословало негативно, у 2010. години је забележило добитак од 13 милијарди динара, и то захваљујући Нафтној индустрији Србије која је носилац тог сектора, саопштила је Стаменковић.
Она је напоменула да је сектор информисања и телекомуникација у 2010. години задржао позитивно пословање са добитком од четири милијарде динара, а носилац у тој грани је “Телеком Србија”.
Погоршани резултати пословања су забележени у области трговине, где је губитак десет милијарди динара, и у сектору грађевине са 12 милијарди динара. Највећи губиташ у трговини је “Велефарм”, а у грађевини “Путеви Србије”, нагласила је Стаменковић.
Она је као позитиван резултат навела и заустављање даљег пада профитабилности привреде.
Стаменковић је указала на високу стопу задужености привреде јер она из године у годину расте, поготово кад су у питању краткорочни кредити, чије је повећање у 2010. години износило 15 одсто, док је код дугорочних кредита повећање износило 10 одсто.
То је изузетно скуп начин финансирања привреде, а 2010. година је завршена тако да је сваки динар позајмљеног капитала подржан са 55 пара, док је 2009. године то било 65 пара, напоменула је она.
Кумулирани губици привреде Србије, како је истакла, износе скоро две хиљаде милијарди динара, док је стопа изгубљеног капитала 36,5 одсто.
Она је навела да је, према тим подацима, у 2010. години привреда остварила раст извоза од 24,3 одсто, раст индустријске производње од 2,9 одсто, бруто домаћи производ је порастао за 1,8 одсто, а укупан приход предузећа већи је за 12,5 одсто.
Више од 51.000 предузећа пословало је позитивно, са губицима њих 31.000, а око 7.000 компанија је "на нули", нагласила је Стаменковић.
Према њеним речима, највећи губиташи су велика предузећа јер је 831 имало укупне губитке од 42 милијарде динара, што је готово двоструко мање у односу на 2009. годину, када су губици били 78 милијарди динара.
Такође, Стаменковић је истакла да су средња предузећа губитак из 2009. године успела да смање за трећину, и он је у 2010. години износио десет милијарди динара.
Најлошије пословање су у 2010. години имала мала предузећа која су исказала губитак од 38 милијарди динара, што је за 65 одсто више него у 2009. години, а разлог томе су, како је навела, кредити које су подигли како би та предузећа опстала.
Гледајући по гранама привреде, рударство, које је у 2009. години пословало негативно, у 2010. години је забележило добитак од 13 милијарди динара, и то захваљујући Нафтној индустрији Србије која је носилац тог сектора, саопштила је Стаменковић.
Она је напоменула да је сектор информисања и телекомуникација у 2010. години задржао позитивно пословање са добитком од четири милијарде динара, а носилац у тој грани је “Телеком Србија”.
Погоршани резултати пословања су забележени у области трговине, где је губитак десет милијарди динара, и у сектору грађевине са 12 милијарди динара. Највећи губиташ у трговини је “Велефарм”, а у грађевини “Путеви Србије”, нагласила је Стаменковић.
Она је као позитиван резултат навела и заустављање даљег пада профитабилности привреде.
Стаменковић је указала на високу стопу задужености привреде јер она из године у годину расте, поготово кад су у питању краткорочни кредити, чије је повећање у 2010. години износило 15 одсто, док је код дугорочних кредита повећање износило 10 одсто.
То је изузетно скуп начин финансирања привреде, а 2010. година је завршена тако да је сваки динар позајмљеног капитала подржан са 55 пара, док је 2009. године то било 65 пара, напоменула је она.
Кумулирани губици привреде Србије, како је истакла, износе скоро две хиљаде милијарди динара, док је стопа изгубљеног капитала 36,5 одсто.
-
Београд, 11. септембар 2024.Огроман потенцијал за економску сарадњу Србије и Израела
-
Београд, 11. септембар 2024.Велики трговински ланци шанса за пласирање домаћих производа
-
Београд, 10. септембар 2024.Стабилност јавних финансија и наставак реформи приоритет
-
Београд/Сјамен, 10. септембар 2024.Огромно интересовање за српске производе у Кини
-
Београд/Сјамен, 8. септембар 2024.Месаровић отворила Национални павиљон Србије на ЦИФИТ-у
-
Београд/Сјамен, 7. септембар 2024.Месаровић на Кинеском међународном сајму инвестиција и трговине
-
Београд, 6. септембар 2024.Предузети кораци за повећање трговинске сарадње са Русијом
-
Београд, 6. септембар 2024.Потребна системска решења за домаћу кланичну индустрију
-
Београд, 6. септембар 2024.Нижа цена бензина у наредних седам дана
-
Крагујевац, 5. септембар 2024.Аграр и пољопривредна струка на „Шумадијском сајму...