П:
О:
Читај ми
Ставове косовских Срба може да заступа једино Београд
Београд,
19. новембар 2004.
Саветник председника Владе Републике Србије Александар Симић изјавио је да је неизлазак Срба на октобарске парламентарне изборе на Косову и Метохији показао домаћој јавности, а поготово међународној заједници, да њихове ставове легитимно једино може да заступа Београд.
Александар Симић
Аутор:
Танјуг
Он је у интервјуу за агенцију Танјуг навео да Влада тренутно тражи минимум сагласности међу политичким представницима косметских Срба, па су прошле седмице одржани одвојени састанци с представницима "Српске листе", оба српска национална већа и Српске православне цркве.
На тим сусретима јасно је саопштено да ће они заједно морати да учествују у разговорима о институционалним гаранцијама за опстанак, живот и повратак Срба на просторе Косова и Метохије.
У јавности се у последње време појављује став да треба "побећи" од проблема Косова и Метохије, а та идеја се крије иза тешко проверљиве претпоставке да су Срби народ који ће пре ући у Европу, а да Албанци неће никад, или врло тешко, постати чланови европске породице, изјавио је Симић.
Он је упозорио да је то погрешно зато што ту ствар треба гледати у ширем смислу - хоће ли цео регион ући у Европску унију, јер је погрешна калкулација да ће Србија и Црна Гора ући у институционалну европску кућу независно од суседних држава.
Саветник председника Владе Србије је навео да паралела између судбине Срба из Крајине и Срба с Косова и Метохије једноставно није могућа јер су ови други држављани Србије и, самим тим, Београд мора да буде укључен када буде решавана њихова судбина. Очигледно је да се та судбина није решавала на октобарским парламентарним изборима за привремене косметске институције, истакао је Симић.
Он је објаснио да нерешен косовски проблем геостратешки одговара свима који желе несигурну Европу и указао на велику поделу која постоји и у Албанији - југ те земље Косово пре види као велико оптерећење, а север јужну српску покрајину сматра својим залеђем, што Албанију чини суштински веома нестабилном државом.
Симић сматра да идеја о европском протекторату на Косову и Метохији није реална зато што ЕУ нема механизме спољне и безбедоносне политике који би такав мандат у покрајини остварили.Осим тога, такву идеју не подржавају кључни европски чиниоци, с обзиром на то да се ЕУ налази пред процесом широких институционалних и уставних реформи, а и Унија тек што је примила десет нових чланица.
Стога, не може се очекивати да Европа преузме мандат и одговорност за у свему комплексну, безбедоносну, друштвену и економску ситуацију покрајине, казао је Симић.
Саветник премијера Србије нагласио је да је договор о престанку рата 1999. године постигнут под окриљем УН и да је правно гледано српски интерес да сва кључна статусна питања за Косово и Метохију буду везана за светску организацију.
Уједињене нације, по природи ствари много више од ЕУ, имају изграђену политику поштовања међународних правних норми и онога што је суверенитет и територијални интегритет држава, што уосталом и садржи Резолуција 1244 Савета безбедности, тако да политичко-безбедоносни оквир Косова и Метохије мора остати под окриљем УН, напоменуо је Симић.
Он је додао да су велика средства УН и целе међународне заједнице на Косову и Метохији узалуд потрошена, а то се поготово видело после погрома Албанаца над Србима 17. и 18. марта, и навео да је то људе из УН натерало да се запитају у чему греше.
Оно што се у извештајима УН о Космету представља као најважније, узмимо на пример извештај амбасадора Каи Еидеа, јесте да се прво мора обезбедити безбедност и гарантовати основна људска права за мањине, пре свега за Србе. На томе ће, по мом суду, све више инсистирати и САД, истакао је саветник председника Владе Србије.
Оцењујући да је најважније питање где се сада Косово и Метохија налази у примени стандарда, он је рекао да се сигурно није далеко одмакло, ако се уопште и "закорачило на тај пут".
Симић је подсетио да је изузетно битно вратити се оном шта пише у Резолуцији 1244 и анексима I и II уз њу и указао на то да највише што покрајина може да добије према њима јесте суштинска аутономија у оквиру СРЈ, односно СЦГ, као и да је УНМИК добио мандат да омогући да то буде спроведено.
С друге стране, постојала је интенција да, после рата 1999. године, Србија буде кажњена и да њена јужна покрајина не буде више под њеним суверенитетом, изјавио је саветник премијера Србије.
Прецизирајући да у будућности не мисли на директну управу Београда покрајином јер нико, иоле реалан у Србији, не мисли да ће Београд управљати Косовом, он је изразио уверење да ће моћи да се задржи државни суверенитет уз нетипичне облике аутономија. Срби, који у покрајини још живе, као и они који су принудно расељени, виде Косово и Метохију у склопу Србије и СЦГ, док Албанци не желе да живе у таквој држави, казао је Симић.
Он је навео да постоји видљива тежња неких међународних чинилаца, додуше на нижим нивоима креирања политике, да коначни статус Косова и Метохије буде што пре решен, можда већ следеће године, али је тешко разграничити да ли се ту ради "на своју руку", или на њих утичу неки доминантни политички фактори како би ту опцију испробали.
Саветник председника Владе је нагласио да пре свега мисли на неке невладине организације и друге групе у САД, као и у неким европским државама, али не и на ЕУ као целину јер она не жели додатне проблеме. Он је подсетио да ствари на Косову и Метохији није лако исправити у кратком року јер је за албанско становништво независност испуњење државног сна, што није у складу са европским тенденцијама.
Објашњавајући да План Владе Србије за политичко решење ситуације на Косову и Метохији није план који хоће да утиче на статус и поделу покрајине, Симић је навео да се овим планом желе решити постојећи проблеми тако што се дају конструктивни и оствариви модели.
Он је истакао да је поменути план предвидео могућност да у компактним српским областима буду припремљени услови за стварање целина које би имале полу-урбани или урбани карактер, где би људи који су живели у градовима могли да се врате и раде оно што су радили пре четири или пет година. Међународна заједница и УНМИК имају проблем како да објасне Албанцима да Београд има легитимне интересе, не само поводом разговора о коначном статусу, већ да има интересе и у уређивању стања на Косову и Метохији.
Симић је поводом идеје о децентрализацији Косова и Метохије рекао да укључивање суседних држава у решавање тог питања не би могло да помогне, али да би, када се појави проблем статуса, њихов глас свакако требало да се чује.
Прво ћемо видети како ће функционисати модел у Македонији јер су прогнозе крајње различите, зато што се у тој држави, па и у њеном главном граду, појављује мањина способна за ширење, и у самом центру македонске државе, као да има неке посебне интересе, нагласио је саветник премијера Србије.
На тим сусретима јасно је саопштено да ће они заједно морати да учествују у разговорима о институционалним гаранцијама за опстанак, живот и повратак Срба на просторе Косова и Метохије.
У јавности се у последње време појављује став да треба "побећи" од проблема Косова и Метохије, а та идеја се крије иза тешко проверљиве претпоставке да су Срби народ који ће пре ући у Европу, а да Албанци неће никад, или врло тешко, постати чланови европске породице, изјавио је Симић.
Он је упозорио да је то погрешно зато што ту ствар треба гледати у ширем смислу - хоће ли цео регион ући у Европску унију, јер је погрешна калкулација да ће Србија и Црна Гора ући у институционалну европску кућу независно од суседних држава.
Саветник председника Владе Србије је навео да паралела између судбине Срба из Крајине и Срба с Косова и Метохије једноставно није могућа јер су ови други држављани Србије и, самим тим, Београд мора да буде укључен када буде решавана њихова судбина. Очигледно је да се та судбина није решавала на октобарским парламентарним изборима за привремене косметске институције, истакао је Симић.
Он је објаснио да нерешен косовски проблем геостратешки одговара свима који желе несигурну Европу и указао на велику поделу која постоји и у Албанији - југ те земље Косово пре види као велико оптерећење, а север јужну српску покрајину сматра својим залеђем, што Албанију чини суштински веома нестабилном државом.
Симић сматра да идеја о европском протекторату на Косову и Метохији није реална зато што ЕУ нема механизме спољне и безбедоносне политике који би такав мандат у покрајини остварили.Осим тога, такву идеју не подржавају кључни европски чиниоци, с обзиром на то да се ЕУ налази пред процесом широких институционалних и уставних реформи, а и Унија тек што је примила десет нових чланица.
Стога, не може се очекивати да Европа преузме мандат и одговорност за у свему комплексну, безбедоносну, друштвену и економску ситуацију покрајине, казао је Симић.
Саветник премијера Србије нагласио је да је договор о престанку рата 1999. године постигнут под окриљем УН и да је правно гледано српски интерес да сва кључна статусна питања за Косово и Метохију буду везана за светску организацију.
Уједињене нације, по природи ствари много више од ЕУ, имају изграђену политику поштовања међународних правних норми и онога што је суверенитет и територијални интегритет држава, што уосталом и садржи Резолуција 1244 Савета безбедности, тако да политичко-безбедоносни оквир Косова и Метохије мора остати под окриљем УН, напоменуо је Симић.
Он је додао да су велика средства УН и целе међународне заједнице на Косову и Метохији узалуд потрошена, а то се поготово видело после погрома Албанаца над Србима 17. и 18. марта, и навео да је то људе из УН натерало да се запитају у чему греше.
Оно што се у извештајима УН о Космету представља као најважније, узмимо на пример извештај амбасадора Каи Еидеа, јесте да се прво мора обезбедити безбедност и гарантовати основна људска права за мањине, пре свега за Србе. На томе ће, по мом суду, све више инсистирати и САД, истакао је саветник председника Владе Србије.
Оцењујући да је најважније питање где се сада Косово и Метохија налази у примени стандарда, он је рекао да се сигурно није далеко одмакло, ако се уопште и "закорачило на тај пут".
Симић је подсетио да је изузетно битно вратити се оном шта пише у Резолуцији 1244 и анексима I и II уз њу и указао на то да највише што покрајина може да добије према њима јесте суштинска аутономија у оквиру СРЈ, односно СЦГ, као и да је УНМИК добио мандат да омогући да то буде спроведено.
С друге стране, постојала је интенција да, после рата 1999. године, Србија буде кажњена и да њена јужна покрајина не буде више под њеним суверенитетом, изјавио је саветник премијера Србије.
Прецизирајући да у будућности не мисли на директну управу Београда покрајином јер нико, иоле реалан у Србији, не мисли да ће Београд управљати Косовом, он је изразио уверење да ће моћи да се задржи државни суверенитет уз нетипичне облике аутономија. Срби, који у покрајини још живе, као и они који су принудно расељени, виде Косово и Метохију у склопу Србије и СЦГ, док Албанци не желе да живе у таквој држави, казао је Симић.
Он је навео да постоји видљива тежња неких међународних чинилаца, додуше на нижим нивоима креирања политике, да коначни статус Косова и Метохије буде што пре решен, можда већ следеће године, али је тешко разграничити да ли се ту ради "на своју руку", или на њих утичу неки доминантни политички фактори како би ту опцију испробали.
Саветник председника Владе је нагласио да пре свега мисли на неке невладине организације и друге групе у САД, као и у неким европским државама, али не и на ЕУ као целину јер она не жели додатне проблеме. Он је подсетио да ствари на Косову и Метохији није лако исправити у кратком року јер је за албанско становништво независност испуњење државног сна, што није у складу са европским тенденцијама.
Објашњавајући да План Владе Србије за политичко решење ситуације на Косову и Метохији није план који хоће да утиче на статус и поделу покрајине, Симић је навео да се овим планом желе решити постојећи проблеми тако што се дају конструктивни и оствариви модели.
Он је истакао да је поменути план предвидео могућност да у компактним српским областима буду припремљени услови за стварање целина које би имале полу-урбани или урбани карактер, где би људи који су живели у градовима могли да се врате и раде оно што су радили пре четири или пет година. Међународна заједница и УНМИК имају проблем како да објасне Албанцима да Београд има легитимне интересе, не само поводом разговора о коначном статусу, већ да има интересе и у уређивању стања на Косову и Метохији.
Симић је поводом идеје о децентрализацији Косова и Метохије рекао да укључивање суседних држава у решавање тог питања не би могло да помогне, али да би, када се појави проблем статуса, њихов глас свакако требало да се чује.
Прво ћемо видети како ће функционисати модел у Македонији јер су прогнозе крајње различите, зато што се у тој држави, па и у њеном главном граду, појављује мањина способна за ширење, и у самом центру македонске државе, као да има неке посебне интересе, нагласио је саветник премијера Србије.
-
Београд, 12. јануар 2025.Организовано зимовање на Тари за 200 ученика са Космета
-
Београд, 10. јануар 2025.Најоштрија осуда скрнављења спомен-обележја у Гораждевцу
-
Београд, 8. јануар 2025.Незаконито затварање српске Пореске управе у Косовској...
-
Београд, 6. јануар 2025.Божићна честитка директора Канцеларије за Косово и Метохију
-
Београд, 6. јануар 2025.Наставак покушаја застрашивања Срба на Космету на велике верске...
-
Београд, 2. јануар 2025.Породици Ђокић из Радева код Липљана запаљени помоћни објекти
-
Београд, 26. децембар 2024.У две српске институције у Косовској Митровици упала такозвана...
-
Београд, 24. децембар 2024.Подршка Канцеларије за Косово и Метохију за децу оболелу од...
-
Београд, 23. децембар 2024.Нови противправни потези Приштине
-
Београд, 20. децембар 2024.„Панорама – Јединство“ чувар културног идентитета српског...