П:
О:
Читај ми
Потребно линеарно повећање претприступне помоћи ЕУ
Београд,
23. јун 2011.
Потпредседник Владе Републике Србије за европске интеграције Божидар Ђелић изјавио је данас да је потребно обавити линеаризацију претприступне помоћи Европске уније коју добијају земље на путу ка ЕУ.
Ђелић је, обраћајући се учесницима међународне конференције "Транспарентно коришћење претприступних фондова ЕУ у Србији", навео да то подразумева да земље добијају више средстава у претприступним годинама, а мање по уласку у ЕУ.
Постоји могућност, како је истакао, да због кризе на северу Африке западни Балкан буде губитник европског буџета у периоду од 2014. до 2020. године и зато је веома важно тражити линеарно повећање, што је он учинио недавно у Бриселу.
Он је најавио да ће 29. јуна бити објављен први нацрт европског буџета за поменути период и додао да је добро то што је Балкан први пут поднео конкретне предлоге који подразумевају линеарно повећање помоћи, али и гаранције ЕУ за задуживање на европском тржишту.
Потпредседник Владе је нагласио да земље које су на путу да постану чланице ЕУ сада годишње добијају приближно 200 милиона евра помоћи, док ће, на пример Хрватска, чим уђе у ЕУ, добијати десетоструко више средстава. Ђелић, који је и национални ИПА координатор, упозорио је на то да би било какво повећање ове помоћи било укинуто уколико би се десио било какав скандал или случај корупције у вези са коришћењем претприступних фондова у Србији. Такође, он је саопштио да за 11 година, колико Србија користи претприступна средства ЕУ у вредности 2,5 милијарде евра, није било ниједног случаја корупције.
Ђелић је оценио да је неопходно више радити на транспарентности спровођења пројеката које финансира ЕУ, при чему је навео да је Србија од средстава који је за њу наменила ЕУ искористила 99,6 одсто, што је висок проценат.
Србија ће и убудуће поштовати правила која подразумевају да се не сме прекорачити буџет за пројекте које финансира ЕУ и да сав новац мора да се искористи, саопштио је потпредседник Владе.
Он је у паузи поменутог скупа новинарима истакао да Немачка од Србије ни на који начин не тражи признавање једнострано проглашене независности Косова као услов за чланство у ЕУ. Потпредседник Владе је напоменуо да на састанку са групом посланика немачког парламента није изнет став да је признање Косова услов за чланство Србије у ЕУ.
Ђелић је објаснио да званични Берлин жели решење за питање Косова, али да је познат став Србије да неће признати једнострано проглашену независност своје јужне покрајине. Према његовим речима, Србија зна да питање Косова мора да реши пре уласка у ЕУ, али то решење не може бити признање једнострано проглашене независности Косова.
Постоји могућност, како је истакао, да због кризе на северу Африке западни Балкан буде губитник европског буџета у периоду од 2014. до 2020. године и зато је веома важно тражити линеарно повећање, што је он учинио недавно у Бриселу.
Он је најавио да ће 29. јуна бити објављен први нацрт европског буџета за поменути период и додао да је добро то што је Балкан први пут поднео конкретне предлоге који подразумевају линеарно повећање помоћи, али и гаранције ЕУ за задуживање на европском тржишту.
Потпредседник Владе је нагласио да земље које су на путу да постану чланице ЕУ сада годишње добијају приближно 200 милиона евра помоћи, док ће, на пример Хрватска, чим уђе у ЕУ, добијати десетоструко више средстава. Ђелић, који је и национални ИПА координатор, упозорио је на то да би било какво повећање ове помоћи било укинуто уколико би се десио било какав скандал или случај корупције у вези са коришћењем претприступних фондова у Србији. Такође, он је саопштио да за 11 година, колико Србија користи претприступна средства ЕУ у вредности 2,5 милијарде евра, није било ниједног случаја корупције.
Ђелић је оценио да је неопходно више радити на транспарентности спровођења пројеката које финансира ЕУ, при чему је навео да је Србија од средстава који је за њу наменила ЕУ искористила 99,6 одсто, што је висок проценат.
Србија ће и убудуће поштовати правила која подразумевају да се не сме прекорачити буџет за пројекте које финансира ЕУ и да сав новац мора да се искористи, саопштио је потпредседник Владе.
Он је у паузи поменутог скупа новинарима истакао да Немачка од Србије ни на који начин не тражи признавање једнострано проглашене независности Косова као услов за чланство у ЕУ. Потпредседник Владе је напоменуо да на састанку са групом посланика немачког парламента није изнет став да је признање Косова услов за чланство Србије у ЕУ.
Ђелић је објаснио да званични Берлин жели решење за питање Косова, али да је познат став Србије да неће признати једнострано проглашену независност своје јужне покрајине. Према његовим речима, Србија зна да питање Косова мора да реши пре уласка у ЕУ, али то решење не може бити признање једнострано проглашене независности Косова.
-
Београд, 6. септембар 2024.Безбедност деце и ученика у школама приоритет МУП-а
-
Београд, 5. септембар 2024.Србија предала Досије за признање специјализоване изложбе ЕКСПО...
-
Београд, 5. септембар 2024.Унапређење економских односа и сарадње Србије и Северне...
-
Београд, 5. септембар 2024.Ширење трговинских, економских и инвестиционих веза са...
-
Београд, 5. септембар 2024.Значајан простор за унапређење сарадње са Казахстаном
-
Београд, 5. септембар 2024.Ухапшени осумњичени за кријумчарење припадника криминалних...
-
Београд, 4. септембар 2024.Дачић честитао Ристићу освајање злата на Параолимпијским играма
-
Београд, 4. септембар 2024.Саучешће Дачића поводом смрти Раде Ђуричин
-
Београд/Владивосток, 4. септембар 2024.Јачање српско-руског свеобухватног стратешког пријатељства
-
Београд, 4. септембар 2024.Добра сарадња са ИОМ-ом у области миграција и борбе против...