П:
О:
Читај ми
Циљ Србије да до краја године постане придружени члан ЦЕРН-а
Београд/Женева,
19. јул 2011.
Потпредседник Владе Републике Србије за европске интеграције Божидар Ђелић и генерални директор Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) Ролф Дитер-Хојер сагласили су се данас да би Србија до краја године требало да постане придружени члан ове организације.
Ђелић, који борави у радној посети Женеви, истакао је у изјави за агенцију Тањуг да је то заједнички циљ преговора који су почели у Женеви и подсетио на то да је Србија 2008. године поднела захтев за улазак у ЦЕРН, а да је управни одбор ове организације прошле године одобрио почетак преговора.
Потпредседник Владе је указао на то да је чланство у ЦЕРН-у значајно не само за будућност науке наше земље већ и за технологије, јер би Србији било омогућено да буде једна од приближно 20 земаља које учествују у најнапреднијим научним истраживањима у домену физике.
Србија ће, поручио је он, у наредним месецима начинити додатне кораке у тим преговорима с обзиром на то да је наш циљ да Србија добије до краја године позитивну одлуку ЦЕРН-а.
Према његовим речима, Србија би на тај начин крај ове године дочекала с две важне европске вести – једном која се тиче нашег напретка ка статусу кандидата за приступање ЕУ и другом да се Србија врати на велика врата у ЦЕРН.
Ђелић је подсетио на то да је Србија, у то време као Југославија, била један од оснивача ове организације 1954. године, али је из ње иступила 1961. године.
Чланство Србије у Европској организацији за нуклеарна истраживања, како је навео, омогућиће нашим физичарима да као равноправни партнери учествују у свим њеним активностима.
Веома је значајно да препознамо и шансу за инжењере и нашу привреду јер сваке године ЦЕРН купује производе и услуге у вредности од приближно 260 милиона евра, рекао је Ђелић, уз напомену да би уласком земље у ову организацију њени тендери били отворени за наше инжењере, институте и привреду.
Потпредседник Владе је објаснио да то значи да, поред научних могућности, постоји шанса да и наша привреда искористи чланство у ЦЕРН-у.
Ђелић је указао и на предности у области едукације с обзиром на то да је ЦЕРН истовремено једна велика школа за науку и технологију из које су потекле иновације попут Интернета и многе друге.
Он је закључио да ће приступањем овој организацији Србија поново бити пуноправна чланица научне заједнице у Европи.
Ђелић ће током дводневне радне посете Женеви учествовати на конференцији Међувладине групе експерата о политици конкуренције Уједињених нација и презентацији “Peer review” извештаја - експертске анализе политике заштите конкуренције у Србији.
Потпредседник Владе ће одржати и низ билатералних састанака са представницима UNCTAD-a и представницима Уједињених нација и Савета за економију Европске уније.
Он ће, такође, обићи Универзитет техничких наука у Лозани, где ће са челницима универзитета разговарати о сарадњи на пројекту изградње Центра за нанонауке у Београду у оквиру пројекта „Истраживање и развој у јавном сектору“ Европске инвестиционе банке.
Потпредседник Владе је указао на то да је чланство у ЦЕРН-у значајно не само за будућност науке наше земље већ и за технологије, јер би Србији било омогућено да буде једна од приближно 20 земаља које учествују у најнапреднијим научним истраживањима у домену физике.
Србија ће, поручио је он, у наредним месецима начинити додатне кораке у тим преговорима с обзиром на то да је наш циљ да Србија добије до краја године позитивну одлуку ЦЕРН-а.
Према његовим речима, Србија би на тај начин крај ове године дочекала с две важне европске вести – једном која се тиче нашег напретка ка статусу кандидата за приступање ЕУ и другом да се Србија врати на велика врата у ЦЕРН.
Ђелић је подсетио на то да је Србија, у то време као Југославија, била један од оснивача ове организације 1954. године, али је из ње иступила 1961. године.
Чланство Србије у Европској организацији за нуклеарна истраживања, како је навео, омогућиће нашим физичарима да као равноправни партнери учествују у свим њеним активностима.
Веома је значајно да препознамо и шансу за инжењере и нашу привреду јер сваке године ЦЕРН купује производе и услуге у вредности од приближно 260 милиона евра, рекао је Ђелић, уз напомену да би уласком земље у ову организацију њени тендери били отворени за наше инжењере, институте и привреду.
Потпредседник Владе је објаснио да то значи да, поред научних могућности, постоји шанса да и наша привреда искористи чланство у ЦЕРН-у.
Ђелић је указао и на предности у области едукације с обзиром на то да је ЦЕРН истовремено једна велика школа за науку и технологију из које су потекле иновације попут Интернета и многе друге.
Он је закључио да ће приступањем овој организацији Србија поново бити пуноправна чланица научне заједнице у Европи.
Ђелић ће током дводневне радне посете Женеви учествовати на конференцији Међувладине групе експерата о политици конкуренције Уједињених нација и презентацији “Peer review” извештаја - експертске анализе политике заштите конкуренције у Србији.
Потпредседник Владе ће одржати и низ билатералних састанака са представницима UNCTAD-a и представницима Уједињених нација и Савета за економију Европске уније.
Он ће, такође, обићи Универзитет техничких наука у Лозани, где ће са челницима универзитета разговарати о сарадњи на пројекту изградње Центра за нанонауке у Београду у оквиру пројекта „Истраживање и развој у јавном сектору“ Европске инвестиционе банке.
-
Београд, 7. септембар 2024.Дачић у званичној посети Народној Републици Кини
-
Београд, 6. септембар 2024.Безбедност деце и ученика у школама приоритет МУП-а
-
Београд, 5. септембар 2024.Србија предала Досије за признање специјализоване изложбе ЕКСПО...
-
Београд, 5. септембар 2024.Унапређење економских односа и сарадње Србије и Северне...
-
Београд, 5. септембар 2024.Ширење трговинских, економских и инвестиционих веза са...
-
Београд, 5. септембар 2024.Значајан простор за унапређење сарадње са Казахстаном
-
Београд, 5. септембар 2024.Ухапшени осумњичени за кријумчарење припадника криминалних...
-
Београд, 4. септембар 2024.Дачић честитао Ристићу освајање злата на Параолимпијским играма
-
Београд, 4. септембар 2024.Саучешће Дачића поводом смрти Раде Ђуричин
-
Београд/Владивосток, 4. септембар 2024.Јачање српско-руског свеобухватног стратешког пријатељства