П:
О:
Читај ми
Измене у области обавезног социјалног осигурања
Београд,
24. новембар 2004.
Заменик министра финансија у Влади Републике Србије Весна Арсић оценила је данас приликом представљања Предлога закона о порезу на премије неживотних осигурања и Предлога закона о изменама и допунама Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање да су ови документи изузетно значајни за даље функционисање организације за обавезно социјално осигурање.
Арсић је на конференцији за новинаре објаснила да се Предлог закона о порезу на премије неживотних осигурања уводи, пре свега, као последица увођења пореза на додату вредност (ПДВ), односно, због престанка важења Закона о порезу на промет од 1. јануара следеће године.
Она је, наводећи да је увођењем ПДВ-а прописано пореско ослобођење без права на одбитак претходног пореза за услуге осигурања и реосигурања имовине и лица, указала на то да се Законом о порезу на промет, на ове услуге плаћа порез по стопи од 20 одсто, а основицу чини бруто премија осигурања умањена за износ техничке премије и доприноса за превентиву.
Арсић је рекла да је у већини земаља које примењују ПДВ, као што су Словенија, Република Црна Гора, Велика Британија, Немачка и друге, опорезивање услуга осигурања уређено посебним законима.
Према њеним речима, терминологија коришћена у предлогу овог закона прилагођена је усвојеном Закону о осигурању, који ову област зове "неживотним осигурањем", те је зато овај предлог и именован као закон о порезу на премије неживотних осигурања.
Предмет опорезивања су, како је навела, премије осигурања које се остварују закључивањем и извршавањем уговора о пословима неживотног осигурања у Републици Србији, а порески обвезник је друштво за осигурање које закључује уговоре о пословима неживотног осигурања и наплаћује премије осигурања, директно или индиректно, преко посредника или заступника.
Заменик министра финансија објаснила је да је пореска основица за обрачунавање пореза на премије осигурања износ укупне премије осигурања који друштво за осигурање утврђује правном или физичком лицу при закључењу уговора о осигурању, чиме се избегава могућност манипулације.
Премија осигурања састоји се од функционалне премије и режијског додатка који остварују друштва за осигурање, а у који је укључен и допринос за превентиву ако је урачунат у функционалну премију, навела је Арсић.
Порез на премије осигурања плаћа се по стопи од пет одсто, а не плаћају га дипломатска и конзуларна представништва, под условом да постоји реципроцитет. Такође, порез на премије осигурања не плаћа се код осигурања на последице незгоде, осигурања од повреда на раду и професионалних обољења, добровољног здравственог осигурања и осигурања моторних возила које покрива штете на моторним возилима на сопствени погон, односно губитак тих возила чији су власници лица са утврђеним инвалидитетом.
Обавеза обрачунавања пореза на премије осигурања настаје у тренутку закључења уговора о осигурању са правним или физичким лицима, рекла је Арсић и додала да се порез на премије осигурања плаћа до 10. у месецу за уговоре о осигурању закључене у претходном месецу.
Према њеним речима, да би овај закон у својој примени имао финансијску дисциплину на одговарајућем нивоу, законом су предвиђене новчане казне у висини од 100.000 до 1.000.000 динара. Ове казне предвиђене су у случајевима да порески обвезник - правно лице, не плати порез у прописаном року, не води прописану евиденцију или не чува евиденцију у прописаном року.
Представљајући Предлог закона о изменама и допунама Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, Арсић је истакла да су измене овог закона, поред претходног предлога закона, веома важне за функционисање организација за обавезно социјално осигурање.
Овај закон боље уређује утврђивање најниже основице доприноса, тако да је предложено да се она повећа са 40 на 50 одсто од просечне зараде у Републици, како би најнижа основица била изнад износа минималне зараде.
Такође, предложене су и измене одредаба о основици доприноса за раднике упућене на рад у иностранство и пољопривреднике, па се тако за прве снижава основица доприноса са зараде коју остварују у иностранству на зараду коју би остварили у земљи, с тим да основица не може бити нижа од двоструке најниже месечне основице доприноса.
Када је реч о пољопривредницима, за календарску годину за коју се не утврђује и не плаћа порез на доходак грађана на катастарски приход, основица доприноса је најниза месечна основица за ту категорију обвезника, односно, износи 50 одсто просечне месечне зараде исплаћене у Републици у четвртом кварталу претходне године.
Изменама је предвиђено и то да премија добровољног додатног пензијског осигурања и других видова добровољног осигурања коју плаћа послодавац улази у основицу обавезних доприноса, додала је Арсић.
Она је истакла да премија за добровољно осигурање подлеже плаћању обавезних доприноса, односно, она се изједначава са зарадом.
Зарадом, као основицом обавезних доприноса, сматра се и премија за добровољно додатно пензијско и друге видове добровољног осигурања, које послодавац плаћа за запослене - осигуранике.
Арсић је нагласила да ће предлозима ових закона, који нису обимни, али јесу квалитетни, бити омогућено функционисање организације за обавезно социјално осигурање, уз напомену да ће се Министарство трудити да они по хитном поступку буду усвојени у парламенту.
Она је подсетила на то да је од марта Скупштина Србије на предлог Владе Републике Србије усвојила 60 закона, од којих је више од половине предлога дало управо Министарство финансија, и додала да су у скупштинској процедури још 34 закона.
Према њеним речима, данашњом презентацијом предлога ова два закона, поред четири предлога која су прошле недеље упућена у процедуру, а које је представио министар финансија Млађан Динкић, и још два закона која ће данас ући у процедуру, на разматрању у скупштини следеће недеље наћи ће се укупно осам нових закона.
Арсић је поновила да се увођење ПДВ-а од 1. јануара 2005. године неће одразити на цене основних животних намирница, већ на сиву економију, која би требало да буде сузбијена.
Она је на конференцији представила и други број билтена јавних финансија који је управо изашао из штампе, при чему је истакла да је у њему обухваћен приказ фискалног кретања јавног дуга и макроекономских кретања.
Према њеним речима, у наредним бројевима билтен ће бити допуњен расходима на нивоу локалних самоуправа, чиме ће бити пружена свеобухватна слика неконсолидованих и консолидованих примања и издатака за укупну јавну потрошњу на нивоу Републике.
Данашњој конференцији за новинаре присуствовали су и начелник у Фискалном сектору Верица Минић, члан радне групе за ПДВ Ирина Стевановић-Гавриловић и самостални извршилац у Пореској управи Наташа Ковачевић.
Она је, наводећи да је увођењем ПДВ-а прописано пореско ослобођење без права на одбитак претходног пореза за услуге осигурања и реосигурања имовине и лица, указала на то да се Законом о порезу на промет, на ове услуге плаћа порез по стопи од 20 одсто, а основицу чини бруто премија осигурања умањена за износ техничке премије и доприноса за превентиву.
Арсић је рекла да је у већини земаља које примењују ПДВ, као што су Словенија, Република Црна Гора, Велика Британија, Немачка и друге, опорезивање услуга осигурања уређено посебним законима.
Према њеним речима, терминологија коришћена у предлогу овог закона прилагођена је усвојеном Закону о осигурању, који ову област зове "неживотним осигурањем", те је зато овај предлог и именован као закон о порезу на премије неживотних осигурања.
Предмет опорезивања су, како је навела, премије осигурања које се остварују закључивањем и извршавањем уговора о пословима неживотног осигурања у Републици Србији, а порески обвезник је друштво за осигурање које закључује уговоре о пословима неживотног осигурања и наплаћује премије осигурања, директно или индиректно, преко посредника или заступника.
Заменик министра финансија објаснила је да је пореска основица за обрачунавање пореза на премије осигурања износ укупне премије осигурања који друштво за осигурање утврђује правном или физичком лицу при закључењу уговора о осигурању, чиме се избегава могућност манипулације.
Премија осигурања састоји се од функционалне премије и режијског додатка који остварују друштва за осигурање, а у који је укључен и допринос за превентиву ако је урачунат у функционалну премију, навела је Арсић.
Порез на премије осигурања плаћа се по стопи од пет одсто, а не плаћају га дипломатска и конзуларна представништва, под условом да постоји реципроцитет. Такође, порез на премије осигурања не плаћа се код осигурања на последице незгоде, осигурања од повреда на раду и професионалних обољења, добровољног здравственог осигурања и осигурања моторних возила које покрива штете на моторним возилима на сопствени погон, односно губитак тих возила чији су власници лица са утврђеним инвалидитетом.
Обавеза обрачунавања пореза на премије осигурања настаје у тренутку закључења уговора о осигурању са правним или физичким лицима, рекла је Арсић и додала да се порез на премије осигурања плаћа до 10. у месецу за уговоре о осигурању закључене у претходном месецу.
Према њеним речима, да би овај закон у својој примени имао финансијску дисциплину на одговарајућем нивоу, законом су предвиђене новчане казне у висини од 100.000 до 1.000.000 динара. Ове казне предвиђене су у случајевима да порески обвезник - правно лице, не плати порез у прописаном року, не води прописану евиденцију или не чува евиденцију у прописаном року.
Представљајући Предлог закона о изменама и допунама Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, Арсић је истакла да су измене овог закона, поред претходног предлога закона, веома важне за функционисање организација за обавезно социјално осигурање.
Овај закон боље уређује утврђивање најниже основице доприноса, тако да је предложено да се она повећа са 40 на 50 одсто од просечне зараде у Републици, како би најнижа основица била изнад износа минималне зараде.
Такође, предложене су и измене одредаба о основици доприноса за раднике упућене на рад у иностранство и пољопривреднике, па се тако за прве снижава основица доприноса са зараде коју остварују у иностранству на зараду коју би остварили у земљи, с тим да основица не може бити нижа од двоструке најниже месечне основице доприноса.
Када је реч о пољопривредницима, за календарску годину за коју се не утврђује и не плаћа порез на доходак грађана на катастарски приход, основица доприноса је најниза месечна основица за ту категорију обвезника, односно, износи 50 одсто просечне месечне зараде исплаћене у Републици у четвртом кварталу претходне године.
Изменама је предвиђено и то да премија добровољног додатног пензијског осигурања и других видова добровољног осигурања коју плаћа послодавац улази у основицу обавезних доприноса, додала је Арсић.
Она је истакла да премија за добровољно осигурање подлеже плаћању обавезних доприноса, односно, она се изједначава са зарадом.
Зарадом, као основицом обавезних доприноса, сматра се и премија за добровољно додатно пензијско и друге видове добровољног осигурања, које послодавац плаћа за запослене - осигуранике.
Арсић је нагласила да ће предлозима ових закона, који нису обимни, али јесу квалитетни, бити омогућено функционисање организације за обавезно социјално осигурање, уз напомену да ће се Министарство трудити да они по хитном поступку буду усвојени у парламенту.
Она је подсетила на то да је од марта Скупштина Србије на предлог Владе Републике Србије усвојила 60 закона, од којих је више од половине предлога дало управо Министарство финансија, и додала да су у скупштинској процедури још 34 закона.
Према њеним речима, данашњом презентацијом предлога ова два закона, поред четири предлога која су прошле недеље упућена у процедуру, а које је представио министар финансија Млађан Динкић, и још два закона која ће данас ући у процедуру, на разматрању у скупштини следеће недеље наћи ће се укупно осам нових закона.
Арсић је поновила да се увођење ПДВ-а од 1. јануара 2005. године неће одразити на цене основних животних намирница, већ на сиву економију, која би требало да буде сузбијена.
Она је на конференцији представила и други број билтена јавних финансија који је управо изашао из штампе, при чему је истакла да је у њему обухваћен приказ фискалног кретања јавног дуга и макроекономских кретања.
Према њеним речима, у наредним бројевима билтен ће бити допуњен расходима на нивоу локалних самоуправа, чиме ће бити пружена свеобухватна слика неконсолидованих и консолидованих примања и издатака за укупну јавну потрошњу на нивоу Републике.
Данашњој конференцији за новинаре присуствовали су и начелник у Фискалном сектору Верица Минић, члан радне групе за ПДВ Ирина Стевановић-Гавриловић и самостални извршилац у Пореској управи Наташа Ковачевић.
-
Београд, 8. новембар 2024.Рекордан аграрни буџет за 2025. годину
-
Београд, 20. август 2024.Сарадња са ЈП „Србијашуме“ за добробит свих грађана Србије
-
Београд, 6. август 2024.Смањење илегалних миграција на западнобалканској рути
-
Београд/Рим, 24. јул 2024.Добре основе за даљи развој стратешког партнерства Србије и...
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја