Љиљана Чолић
Наставак реформе школства коју је започело претходно Министарство просвете и спорта:
- Школство ће бити реформисано, али не на онај начин на који је то започео да ради мој претходник. Министарство на чијем сам челу тежиће ка томе да основне школе буду деветогодишње, али ће се у гимназијама у сваком случају учити четири године. Остале средње школе, у зависности од струке за коју припремају ученике, трајаће две, три или четири године. При томе, користићемо искуства европских земаља, посебно оних које су, као на пример Словенија, недавно реформисале школе.
Да ли ће садашњи ђаци првог разреда следеће године ипак похађати реформисани други разред, а садашњи „шестаци” кренути у иновирани седми разред:
- Хоће, а и деца која у септембру пођу у први разред учиће, такође, у реформисаним разредима. Бар ћемо настојати да тако буде. Одлучили смо, ипак, да реформске процесе не зауставимо ни за тренутак, без обзира на то што немамо много времена и што нам је претходно Министарство оставило гомилу проблема. Али та реформа неће бити идентична оној коју је планирао или замислио претходни тим. Нама ће приоритети у реформи бити преиспитивање и измена школских програма, дакле тога шта се учи, а не како се учи, што је изгледа било кључно за претходно Министарство. Једно без другог не
иде, али предност има градиво. Основни циљ реформе јесте да се образовни систем у Србији, уз поштовање европских стандарда, прилагоди нашим друштвеним потребама.
Стање у коме се налазе школе у Србији:
- Постоји значајна разлика између школа у великим градовима и оних у унутрашњости. Рецимо, гимназије у Пчињском округу немају ниједну интернет линију, неке школе у Србији немају чак ни телефонске линије, а један број школа кубури чак и са тоалетима.
Законодавна активност која би требало да подржи започете реформе у пракси:
- Биће извршене измене законске регулативе како би на законит начин био отворен пут за усмеравање реформе у правцу за који се залажемо. У складу с тим, у припреми је кључни закон за реформу основног и средњег образовања, тачније измена постојећег закона о систему образовања и васпитања. По нашој концепцији, постојаће потпуно другачије институције од, рецимо, актуелног Просветног савета који је, као и још неке затечене савете, именовала ондашња републичка влада. Такође, залагаћемо се за формирање Националног просветног савета који ће се бирати на демократски начин, у Скупштини Србије, и у коме ће наставници и учитељи бити у већини. Истовремено, залагаћу се и за формирање Центра за стратешки развој образовања који би на себе преузео осмишљавање реформе, али би при томе сарађивао и координирао са поменутим Националним просветним саветом. Наравно, радио би заједно и с центрима које је формирала бивша влада, с тим што би ти центри претходно морали да се реорганизују”.
Да ли то што је започету реформу финансијски подржала и међународна заједница кроз донације и кредите на неки начин „везује руке” новом Министарству:
- Наравно да то ствара одређене проблеме, јер је реч о дугорочним аранжманима који се не могу тек тако раскинути. У питању су пројекти за које смо добили кредите које једног дана морамо да вратимо, као и пројекти за чију реализацију делимо трошкове са иностраним донаторима и тако оптерећујемо и наш буџет. Заправо, реч је о заједничком улагању, при чему нам део тих пројеката није баш био неопходан. Међу њима су и такозвани комуникацијски семинари, рецимо обука за "доносиоце одлука у равни школе". Наравно, има пројеката који се у потпуности реализују из иностраних донација и они нису спорни.
Да ли су и у којој мери у досадашњој реформи поштовани узори европских држава?
- Нису, и то у неким веома битним елементима. Код нас је реформа основног образовања почела на целој територији Републике, а искуства других држава нас уче да је много боље узети огледно подручје и ту испробати замишљену реформу, и на тај начин видети шта је добро, а шта треба мењати. Кренуло се у реформу свих сегмената образовног процеса за шта немамо ни средстава, ни опрему, нити довољно кадрова. Увођење описног оцењивања у првом разреду је пример непотребне журбе. Затим, фонд часова најважнијих предмета, матерњег језика и математике, знатно је смањен, а градиво је остало исто. У европским узорима укупан годишњи фонд часова матерњег језика је између 30 и 40 одсто, а у нашем реформисаном првом разреду – 18 одсто. Одељење за стратешки развој бившег Министарства просвете је у анализи европских узора и модела указало на то да у већини европских земаља деца страни језик почињу да уче са десет година, а код нас се учи од првог разреда основне школе.
Став Владе Републике Србије и министра просвете о томе да се Београдском универзитету врати одузета и национализована имовина:
- Радићемо на томе да свима буде враћена одузета имовина. Денационализација је наш задатак и услов придруживања Европској унији. Овом приликом желим да разјасним да су издвајања за материјалне трошкове универзитета и дохоци две различите ставке у буџету. Наравно, проблем не умањује то што су смањена давања за материјалне трошкове. Ја сам се лавовски борила да образовање добије што више.
Новине у упису у средње школе:
- Систем уписа у први разред средњих школа у Србији у принципу ће остати исти као што је био и прошле године, али ће ђаци моћи да уместо 15, у листи наведу 20 школа или профила које би евентуално желели да похађају. Они треба да буду исписани по редоследу, од најпожељније до најмање жељене школе. Новина ће бити и то што ће се више него до сада ценити и бодовати успеси на такмичењима. За упис у специјализоване школе, попут математичке, филолошке, дизајнерске или балетске, полагаће са само специјализовани пријемни испити које осмишљавају и припремају те школе.