П:
О:
Читај ми
У октобру забележен пораст индустријске производње
Београд,
26. новембар 2004.
Представници Републичког завода за статистику саопштили су данас да је индустријска производња у Републици Србији у октобру 2004. године већа за 16,3 одсто у односу на просек из 2003. године, а за 3,1 одсто у поређењу са октобром прошле године.
Помоћник директора Републичког завода за статистику Ема Јовановић објаснила је на конференцији за новинаре да је највећи утицај на кретање индустријске производње по секторима имала прерађивачка индустрија, која је у октобру у односу на прошлогодишњи просек остварила раст за 20,2 одсто.
Она је додала да је у првих десет месеци ове године, индустријска производња већа за 6,4 одсто у односу на исти период прошле године.
На кретање индустријске производње уопште гледано, највећи утицај имао је раст у производњи шећера, биљних и животињских уља и масти, основних хемикалија, фармацеутских производа, сировог гвожђа, челика и високоугљеничних легура, неметалних минерала и електричних машина и апарата.
Јовановић је истакла да је индустријска производња од маја до октобра успорила темпо раста у односу на први квартал ове године када је бележила нагли раст и додала да је исти тренд забележен и код прерађивачке индустрије.
На раст октобарске производње секторски је утицао и пораст у вађењу руда и камена од 7 одсто, као и раст у сектору производња и дистрибуција електричне енергије, гаса и воде за 4,3 одсто.
Наменски посматрано, у октобру је остварен раст у производњи интермедијарних производа, осим енергије за 26,8 одсто, производњи трајних производа за широку потрошњу за 22,8 одсто, нетрајних производа за широку потрошњу за 17,6 одсто, капиталних производа за 10,8 одсто и производњи енергије за 6 одсто.
Од јануара 2004. године уведено је неколико промена у праћењу месечне индустријске производње, као што је нова номенклатура индустријских производа која је усклађена са стандардима Европске уније, нов пондерациони систем и повећан обухват економских субјеката, навела је помоћник директора Републичког завода за статистику.
Најновија Анкета о потрошњи домаћинстава у другом кварталу ове године, коју су представници Републичког завода за статистику представили на данашњој конференцији, показује да становници Србије потроше највећи део својих примања на храну и безалкохолна пића, а потом на становање, воду, струју и гас.
Просечна средства којима су располагала домаћинства у Србији износила су 20.503 динара месечно, с тим да је у централној Србији износ био 20.399 динара, у Војводини 20.777 динара, а у Београду 28.437 динара.
Највећи део примања потиче од зарада и надница 56,3 одсто и од трансфера из буџета 29,3 одсто. Домаћинства у Србији имала су расходе од 20.730 динара, при чему су највећи расходи забележени у Београду и они износе 25.893 динара.
Како су навели представници Завода, у Београду су домаћинства највећи део од 35,8 одсто примања издвајали за храну и безалкохолна пића, а затим 18,7 одсто на становање и комуналије.
После хране и стана, највећи издаци били су за алкохолна пића и дуван 5,2 одсто, одећу и обућу 6,2 одсто, намештај и опремање домаћинства 4,7 одсто, здравство 4,3 одсто, транспорт 8,8 одсто, комуникације 3,1 одсто, културу 3,2 одсто, образовање два одсто и тек 1,5 одсто на хотеле и ресторане.
Према листи трајних потрошних добара којима располажу домаћинства у Србији, регистровано је да 95 одсто домаћинстава поседује фрижидер, 94 одсто телевизор, 90 одсто пеглу, 82 одсто бојлер, 81 одсто замрзивач и усисивач, 80 одсто радио-апарате и остале музичке уређаје, 80 одсто електрични шпорет, 79 одсто машину за прање веша, 78 одсто фен и 73 одсто телефон.
Мобилни телефон има 49 одсто домаћинстава, а путнички аутомобил 43 одсто домаћинстава у Србији.
Свега 15 одсто домаћинстава има компјутер, пет одсто клима уређај, 10 одсто сателитску антену и тек један одсто клавир, навели су представници Завода.
Подаци о индустријској производњи у 2004. години објављиваће се на крају месеца за претходни месец, а могу се погледати на сајту Републичког завода за статистику.
Конференцији за новинаре, која је одржана у Влади Републике Србије, присуствовали су помоћници директора Републичког завода за статистику Ема Јовановић, Славко Капуран и Зоран Давидовић, затим начелник Одељења индустрије Љубица Живадиновић, начелник Одељења за формирање база за израду националних рачуна Милан Бурзановић и руководилац Групе за анкету о потрошњи домаћинстава Лејла Гарибовић.
Она је додала да је у првих десет месеци ове године, индустријска производња већа за 6,4 одсто у односу на исти период прошле године.
На кретање индустријске производње уопште гледано, највећи утицај имао је раст у производњи шећера, биљних и животињских уља и масти, основних хемикалија, фармацеутских производа, сировог гвожђа, челика и високоугљеничних легура, неметалних минерала и електричних машина и апарата.
Јовановић је истакла да је индустријска производња од маја до октобра успорила темпо раста у односу на први квартал ове године када је бележила нагли раст и додала да је исти тренд забележен и код прерађивачке индустрије.
На раст октобарске производње секторски је утицао и пораст у вађењу руда и камена од 7 одсто, као и раст у сектору производња и дистрибуција електричне енергије, гаса и воде за 4,3 одсто.
Наменски посматрано, у октобру је остварен раст у производњи интермедијарних производа, осим енергије за 26,8 одсто, производњи трајних производа за широку потрошњу за 22,8 одсто, нетрајних производа за широку потрошњу за 17,6 одсто, капиталних производа за 10,8 одсто и производњи енергије за 6 одсто.
Од јануара 2004. године уведено је неколико промена у праћењу месечне индустријске производње, као што је нова номенклатура индустријских производа која је усклађена са стандардима Европске уније, нов пондерациони систем и повећан обухват економских субјеката, навела је помоћник директора Републичког завода за статистику.
Најновија Анкета о потрошњи домаћинстава у другом кварталу ове године, коју су представници Републичког завода за статистику представили на данашњој конференцији, показује да становници Србије потроше највећи део својих примања на храну и безалкохолна пића, а потом на становање, воду, струју и гас.
Просечна средства којима су располагала домаћинства у Србији износила су 20.503 динара месечно, с тим да је у централној Србији износ био 20.399 динара, у Војводини 20.777 динара, а у Београду 28.437 динара.
Највећи део примања потиче од зарада и надница 56,3 одсто и од трансфера из буџета 29,3 одсто. Домаћинства у Србији имала су расходе од 20.730 динара, при чему су највећи расходи забележени у Београду и они износе 25.893 динара.
Како су навели представници Завода, у Београду су домаћинства највећи део од 35,8 одсто примања издвајали за храну и безалкохолна пића, а затим 18,7 одсто на становање и комуналије.
После хране и стана, највећи издаци били су за алкохолна пића и дуван 5,2 одсто, одећу и обућу 6,2 одсто, намештај и опремање домаћинства 4,7 одсто, здравство 4,3 одсто, транспорт 8,8 одсто, комуникације 3,1 одсто, културу 3,2 одсто, образовање два одсто и тек 1,5 одсто на хотеле и ресторане.
Према листи трајних потрошних добара којима располажу домаћинства у Србији, регистровано је да 95 одсто домаћинстава поседује фрижидер, 94 одсто телевизор, 90 одсто пеглу, 82 одсто бојлер, 81 одсто замрзивач и усисивач, 80 одсто радио-апарате и остале музичке уређаје, 80 одсто електрични шпорет, 79 одсто машину за прање веша, 78 одсто фен и 73 одсто телефон.
Мобилни телефон има 49 одсто домаћинстава, а путнички аутомобил 43 одсто домаћинстава у Србији.
Свега 15 одсто домаћинстава има компјутер, пет одсто клима уређај, 10 одсто сателитску антену и тек један одсто клавир, навели су представници Завода.
Подаци о индустријској производњи у 2004. години објављиваће се на крају месеца за претходни месец, а могу се погледати на сајту Републичког завода за статистику.
Конференцији за новинаре, која је одржана у Влади Републике Србије, присуствовали су помоћници директора Републичког завода за статистику Ема Јовановић, Славко Капуран и Зоран Давидовић, затим начелник Одељења индустрије Љубица Живадиновић, начелник Одељења за формирање база за израду националних рачуна Милан Бурзановић и руководилац Групе за анкету о потрошњи домаћинстава Лејла Гарибовић.
-
Београд, 8. новембар 2024.Рекордан аграрни буџет за 2025. годину
-
Београд, 20. август 2024.Сарадња са ЈП „Србијашуме“ за добробит свих грађана Србије
-
Београд, 6. август 2024.Смањење илегалних миграција на западнобалканској рути
-
Београд/Рим, 24. јул 2024.Добре основе за даљи развој стратешког партнерства Србије и...
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја