Човић је на седници Савета безбедности Уједињених нација посвећеној ситуацији у јужној српској покрајини рекао да, с обзиром на то да се на Косову и Метохији безобзирно крше елементарна права Срба и осталих неалбанаца, само додатна и боља институционализација положаја српске заједнице може да гарантује опстанак мултиетничког карактера Косова и Метохије.
Ако би Срби аутономно одлучивали о једном броју својих виталних интереса, њихов улазак у све друге институције самоуправе био би много лакши и извеснији, навео је Човић.
Он је нагласио да децентрализација није никакво локално питање па због тога директно учешће представника Београда у овим разговорима представља најбољу гаранцију за успех, "који видимо у усаглашеном решењу на основу два постојећа плана", Владе Србије и УНМИК-а.
Председник Координационог центра је такође напоменуо да велику забринутост изазива оно што се чује у последње време - да је одбројавање већ почело и да процес иде даље, са Београдом или без њега, са Србима или без њих.
У том смислу, Човић је истакао да препоруке Генералног секретара УН Кофија Анана Савету безбедности о Косову и Метохији, у којима се истиче приврженост Резолуцији 1244 СБ УН и став да је почетак разговора о статусу покрајине неприхватљив док у потпуности не буду достигнути задати стандарди, буде наду, али се умногоме разликују од оног што се дешава на терену.
Председник Координационог центра је зато упозорио да свођење улоге власти Србије на саветодавну, или чак само посматрачку улогу, не представља конструктиван приступ тим више што је званични Београд небројено пута показао да искрено подржава идеју о успостављању модерног мултиетничког друштва на Косову и Метохији и да је спреман за сарадњу са међународном заједницом, као и са привременим институцијама самоуправе у покрајини.
Решење донето без активног учешћа Београда неће бити одрживо јер ће проблеми безбедности и стабилности у региону само на кратко бити гурнути под тепих, закључио је Човић.