П:
О:
Читај ми
Завршена израда новог закона о борби против организованог криминала
Београд,
30. новембар 2004.
Министар правде у Влади Републике Србије Зоран Стојковић у данашњем интервјуу агенцији Бета објашњава које је још законе неопходно донети како би се заокружила законска регулатива везана за организовани криминал. Званични сајт Владе Србије објављује делове овог разговора.
Зоран Стојковић
Које је законе и прописе о борби против организованог криминала потребно усвојити како би била заокружена законска регулатива везана за ту област:
- Потребно је да се уради још доста тога. Претходни закон о борби против организованог криминала није добар јер је донет на брзину и показало се да је имао много недостатака и неуставних одредби јер је Уставни суд Србије те одредбе поништио, а најгоре је то што је претходна власт морала да под притиском Европе стави неке одредбе тог закона ван снаге. У прилог томе да је тај закон био лош најбоље говори то што постоји велики број поступака за накнаду штете лицима која су незаконито ухапшена током полицијске акције "Сабља". Зато је радна група Министарства правде приступила, у склопу реформи правосуђа, изради текста новог закона о борби против организованог криминала. Тај текст је завршен и ускоро би Влада Србије требало да га размотри, а затим ће бити упућен и у скупштинску процедуру.
Неопходност заједничке борбе против организованог криминала у региону:
- Министри правде земаља југоисточне Европе потписали су у Тирани резолуцију и постигнута је сагласност о низу акција које је потребно заједнички водити у борби против организованог криминала, јер се он прелива преко граница, и то је светски проблем. Србија је потписала и декларације са Црном Гором и Македонијом, редовно се одржавају округли столови органа задужених за борбу против организованог криминала, а потписаће и декларације са Босном и Херцеговином и Хрватском. Потребно је и да судови, тужилаштва и полиције земаља региона потпишу декларације о сарадњи у борби против организованог криминала и тада ће бити завршена нормативна шема везана за ту област. Том шемом биће предвиђене и одређене активности, а органи земаља региона моћи ће да наступе јединствено.
Нови затвор за лица која су осуђена за дела организованог криминала:
- То неће бити посебан затвор за лица осуђена за дела организованог криминала. Напротив, у складу са препорукама Савета Европе и стандардима Европске уније, ми смо дужни да наш систем установа за издржавање казни ускладимо са светским стандардима. Ти стандарди налажу да буде изграђен један затвор у којем ће казне да издржавају лица осуђена за најтежа кривична дела, како би било избегнуто да она издржавају казну са онима који су осуђени за блажа дела, као што су саобраћајне несреће и слично. Потребно је, такође, изградити и један затвор у којем би били издвојени малолетници, јер се показало да је у садашњем систему, због недостатка новца, немогуће провести валидне мере за ресоцијализацију малолетника и зато многи од њих поново врше кривична дела.
У којој је фази процедура везана за испоруку Дејана Миленковића Багзија кога би грчка власт требало да изручи органима Србије:
- Министарство правде Србије, ни ја као министар о томе заиста ништа не знамо јер Министарство није надлежно да поступа по том питању. Ми само знамо да би он требало да буде изручен, а није нам познато зашто још није.
Да ли је реализован захтев тужилаштва да од неких лица која су у притвору буду узети узорци ДНК у вези са убиством припадника бивше Државне безбедности Момира Гавриловића:
- Добио сам притужбу Министарства унутрашњих послова Републике Србије о томе да су припадници тог министарства спречени да узму те узорке. МУП је добио налог окружног тужиоца за поступање, али, колико сам схватио, има неких отпора код председника већа по чијој су одлуци у притвору лица од којих би требало узети узорке ДНК. Није ми јасно зашто то није омогућено, и то може само да изазове сумњу. Ја сам се по праву надзора обратио и председнику већа и председнику Окружног суда у Београду, али до сада нисам добио ниједан одговор.
Кључне новине у новом закону о програму мера заштите учесника у кривичном поступку:
- Тај закон је ушао у скупштинску процедуру. Важно је рећи да то није закон о заштићеном сведоку. Статус заштићеног сведока мора да буде одређен Закоником о кривичном поступку и законом о борби против организованог криминала. Заправо ће бити донет закон о заштити свих учесника у поступку, по којем може бити заштићен свако ко зна нешто битно о предмету. Новине су велике, и Савет Европе је тим поводом упутио похвале, а законом је тачно предвиђено за коју је врсту кривичних дела предвиђена заштита, који су органи надлежни да дају такав статус, као и шта тај статус подразумева. За мене је најбитније то што је предвиђен начин чувања тајности података, и које мере могу да буду предузете, попут пружања физичке заштите, промене идентитета и промене пребивалишта. Проблем је у томе што спровођење тог закона подразумева велике трошкове, и мораћемо да нађемо решење за то. Ако некога коме је промењен идентитет пошаљете у иностранство, онда то подразумева значајна средства. Процењено је да би за првих годину дана реализације тог закона требало да буде издвојено око 900 милиона динара. У ту суму улазе и трошкови који се касније не би јављали, као што су куповина возила и опреме. Предвиђено је да је за једно лице које ће бити послато у иностранство потребно издвојити око 50.000 евра, али сматрам да је реално потребно издвојити дупло мању суму, односно око 450 милиона динара, што су опет значајна средства за буџет Србије. Битан је почетни корак, и неки донатори су нам обећали да ће обезбедити један део средстава за те намене у прве две године.
- Потребно је да се уради још доста тога. Претходни закон о борби против организованог криминала није добар јер је донет на брзину и показало се да је имао много недостатака и неуставних одредби јер је Уставни суд Србије те одредбе поништио, а најгоре је то што је претходна власт морала да под притиском Европе стави неке одредбе тог закона ван снаге. У прилог томе да је тај закон био лош најбоље говори то што постоји велики број поступака за накнаду штете лицима која су незаконито ухапшена током полицијске акције "Сабља". Зато је радна група Министарства правде приступила, у склопу реформи правосуђа, изради текста новог закона о борби против организованог криминала. Тај текст је завршен и ускоро би Влада Србије требало да га размотри, а затим ће бити упућен и у скупштинску процедуру.
Неопходност заједничке борбе против организованог криминала у региону:
- Министри правде земаља југоисточне Европе потписали су у Тирани резолуцију и постигнута је сагласност о низу акција које је потребно заједнички водити у борби против организованог криминала, јер се он прелива преко граница, и то је светски проблем. Србија је потписала и декларације са Црном Гором и Македонијом, редовно се одржавају округли столови органа задужених за борбу против организованог криминала, а потписаће и декларације са Босном и Херцеговином и Хрватском. Потребно је и да судови, тужилаштва и полиције земаља региона потпишу декларације о сарадњи у борби против организованог криминала и тада ће бити завршена нормативна шема везана за ту област. Том шемом биће предвиђене и одређене активности, а органи земаља региона моћи ће да наступе јединствено.
Нови затвор за лица која су осуђена за дела организованог криминала:
- То неће бити посебан затвор за лица осуђена за дела организованог криминала. Напротив, у складу са препорукама Савета Европе и стандардима Европске уније, ми смо дужни да наш систем установа за издржавање казни ускладимо са светским стандардима. Ти стандарди налажу да буде изграђен један затвор у којем ће казне да издржавају лица осуђена за најтежа кривична дела, како би било избегнуто да она издржавају казну са онима који су осуђени за блажа дела, као што су саобраћајне несреће и слично. Потребно је, такође, изградити и један затвор у којем би били издвојени малолетници, јер се показало да је у садашњем систему, због недостатка новца, немогуће провести валидне мере за ресоцијализацију малолетника и зато многи од њих поново врше кривична дела.
У којој је фази процедура везана за испоруку Дејана Миленковића Багзија кога би грчка власт требало да изручи органима Србије:
- Министарство правде Србије, ни ја као министар о томе заиста ништа не знамо јер Министарство није надлежно да поступа по том питању. Ми само знамо да би он требало да буде изручен, а није нам познато зашто још није.
Да ли је реализован захтев тужилаштва да од неких лица која су у притвору буду узети узорци ДНК у вези са убиством припадника бивше Државне безбедности Момира Гавриловића:
- Добио сам притужбу Министарства унутрашњих послова Републике Србије о томе да су припадници тог министарства спречени да узму те узорке. МУП је добио налог окружног тужиоца за поступање, али, колико сам схватио, има неких отпора код председника већа по чијој су одлуци у притвору лица од којих би требало узети узорке ДНК. Није ми јасно зашто то није омогућено, и то може само да изазове сумњу. Ја сам се по праву надзора обратио и председнику већа и председнику Окружног суда у Београду, али до сада нисам добио ниједан одговор.
Кључне новине у новом закону о програму мера заштите учесника у кривичном поступку:
- Тај закон је ушао у скупштинску процедуру. Важно је рећи да то није закон о заштићеном сведоку. Статус заштићеног сведока мора да буде одређен Закоником о кривичном поступку и законом о борби против организованог криминала. Заправо ће бити донет закон о заштити свих учесника у поступку, по којем може бити заштићен свако ко зна нешто битно о предмету. Новине су велике, и Савет Европе је тим поводом упутио похвале, а законом је тачно предвиђено за коју је врсту кривичних дела предвиђена заштита, који су органи надлежни да дају такав статус, као и шта тај статус подразумева. За мене је најбитније то што је предвиђен начин чувања тајности података, и које мере могу да буду предузете, попут пружања физичке заштите, промене идентитета и промене пребивалишта. Проблем је у томе што спровођење тог закона подразумева велике трошкове, и мораћемо да нађемо решење за то. Ако некога коме је промењен идентитет пошаљете у иностранство, онда то подразумева значајна средства. Процењено је да би за првих годину дана реализације тог закона требало да буде издвојено око 900 милиона динара. У ту суму улазе и трошкови који се касније не би јављали, као што су куповина возила и опреме. Предвиђено је да је за једно лице које ће бити послато у иностранство потребно издвојити око 50.000 евра, али сматрам да је реално потребно издвојити дупло мању суму, односно око 450 милиона динара, што су опет значајна средства за буџет Србије. Битан је почетни корак, и неки донатори су нам обећали да ће обезбедити један део средстава за те намене у прве две године.
-
Београд, 18. децембар 2024.Убрзани развој сарадње Србије и Турске у многим областима
-
Београд, 2. децембар 2024.Нови производни капацитети од кључног значаја за енергетски...
-
Београд, 17. новембар 2024.Убрзани раст и развој ИКТ сектора један од приоритета Владе
-
Београд, 14. новембар 2024.Континуираним дијалогом до унапређења области јавног...
-
Београд, 29. октобар 2024.Држава рекламирање кладионица своди на минимум
-
Београд, 27. септембар 2024.Активности на промоцији праве слике Србије у иностранству
-
Београд, 29. август 2024.Значајна искуства Француске у дугорочном обезбеђивању...
-
Београд, 9. август 2024.Отвореним и конструктивним дијалогом против подела у друштву
-
Београд, 7. август 2024.У првих шест месеци забележен пораст броја страних туриста за 10...
-
Београд, 3. август 2024.Неопходни разговори у сфери јавног информисања