Пиперски-Туцаков је у изјави за агенцију Танјуг објаснила да се социјална помоћ исплаћује породицама и појединцима испод минималног нивоа социјалне сигурности који је утврђен у висини 16 одсто од просечног личног дохотка у Републици.
Она је подсетила на то да је почела примена новог Закона о социјалној заштити који предвиђа изједначавање висине социјалне помоћи за територију читаве Србије.
Према њеним речима, примена Стратегије за смањење сиромаштва у Србији требало би да омогући приступ образовању и здравству и побољшање здравствене заштите деце, жена и породица, али и спречавање даљег ширења болести као што је сида, што су истовремено и миленијумски циљеви.
Заменик министра за рад навела је да се у нашој земљи ради на три паралелна задатка - одређивању националних циљева у овом миленијуму, утврђивању тога где желимо да будемо 2015. године, као и на примени Стратегије за смањење сиромаштва, у оквиру чега се врши и усаглашавање домаћег законодавства са стандардима ЕУ.
Она је изразила задовољство због тога што на многим међународним, пре свега, европским конференцијама, наша земља равноправно учествује на изради заједничких планова и пројеката када је реч о социјалној политици.
Пиперски-Туцаков је најавила скору презентацију најновијих података који би требало да одреде "националну линију сиромаштва" коју припрема Републички завод за статистику, и подсетила на то да су последња истраживања у тој области обављена 2002. године.
Према подацима из 2002, у Србији је било око 800.000 сиромашних, што је 10,6 одсто становника или 250.000 домаћинстава чија је потрошња по члану домаћинства била мања од 4.489 динара или 72 долара месечно, односно 2,4 долара дневно.
Заменик министра за рад навела је да у нашој земљи сиромаштво обично подразумева само једну димензију, материјалну, а требало би, заправо, да једнако забрињава недоступност основном образовању и здравственој заштити.