П:
О:
Читај ми
У Србији пет одсто становника мање у односу на 2002. годину
Београд,
15. новембар 2011.
Директор Републичког завода за статистику Драган Вукмировић саопштио је данас да је у Србији у оквиру „Пописа становништва, домаћинстава и станова" пописано 7.120.666 становника, што је за 377.335 мање у односу на последњи попис из 2002. године.
Вукмировић је на конференцији за новинаре, на којој су представљени први резултати пописа, указао на то да је у нашој земљи евидентирано пет одсто становника мање у поређењу са последњим пописом.
Он је оценио да је такав резултат био очекиван, а као главне разлоге за смањење броја становника навео је негативни природни прираштај, миграције и чињеницу да су припадници албанске националности у три општине са југа Србије - Прешеву, Бујановцу и Медвеђи, бојкотовали попис.
Директор Републичког завода за статистику саопштио је да је највеће демографско пражњење забележено у источној Србији, док је раст регистрован једино у београдском региону.
Тако је, како је додао, у Београду забележено 34.947 становника више него 2002. године, док се у готово 50 одсто општина у Србији број становника смањио за 10 одсто.
Према његовим речима, највећи пораст броја становника регистрован је у општинама Пантелеј (Ниш), Петроварадин (Нови Сад) и београдским општинама Чукарица, Барајево, Земун, Гроцка, Раковица, Палилула, Звездара, Сурчин, као и у Новом Пазару.
Од 168 општина у 146 је забележен пад, а у 22 пораст броја становника, рекао је Вукмировић и навео да је од 17 београдских општина у 11 евидентиран пораст, а у шест пад броја становника.
Највећи пад броја становника, како је указао, забележен је у Црној Трави, Алибунару, Мајданпеку, Бабушници, Житишту, Новој Црњи, Сечњу, Оџацима и Ражњу.
Говорећи о осталим подацима, он је напоменуо да у иностранству живи 294.045 особа, док је 2002. године у иностранству евидентирано 420.000 наших грађана.
Вукмировић је навео да укупан број домаћинстава износи 2.497.187, што је знатно мање него што је забележено 2002. године, када је тај број износио 2.521.190 домаћинстава.
Према његовим речима, регистрован је пораст броја станова, па је тако ове године пописано 3.243.587, а 2002. године 2.974.437 станова.
Повећање броја станова, како је додао, забележено је у чак 122 од 168 општина у Србији.
Вукмировић је указао и на то да су последњи подаци показали да само у 17 насеља, од 4.700 колико их има у Србији, има више од 50.000 становника и да у њима живи 36 одсто становништва.
Статистика је, како је оценио, лоша и када је реч о броју насеља без становништва, па је тако ове године у попису забележено 11 таквих места, док је у попису 2002. године у Србији постојало девет таквих насеља.
Детаљнији подаци о попису биће саопштавани сукцесивно до половине наредне године, када ће бити познате информације о националном саставу, вероисповести и матерњем језику, најавио је он.
Он је оценио да је такав резултат био очекиван, а као главне разлоге за смањење броја становника навео је негативни природни прираштај, миграције и чињеницу да су припадници албанске националности у три општине са југа Србије - Прешеву, Бујановцу и Медвеђи, бојкотовали попис.
Директор Републичког завода за статистику саопштио је да је највеће демографско пражњење забележено у источној Србији, док је раст регистрован једино у београдском региону.
Тако је, како је додао, у Београду забележено 34.947 становника више него 2002. године, док се у готово 50 одсто општина у Србији број становника смањио за 10 одсто.
Према његовим речима, највећи пораст броја становника регистрован је у општинама Пантелеј (Ниш), Петроварадин (Нови Сад) и београдским општинама Чукарица, Барајево, Земун, Гроцка, Раковица, Палилула, Звездара, Сурчин, као и у Новом Пазару.
Од 168 општина у 146 је забележен пад, а у 22 пораст броја становника, рекао је Вукмировић и навео да је од 17 београдских општина у 11 евидентиран пораст, а у шест пад броја становника.
Највећи пад броја становника, како је указао, забележен је у Црној Трави, Алибунару, Мајданпеку, Бабушници, Житишту, Новој Црњи, Сечњу, Оџацима и Ражњу.
Говорећи о осталим подацима, он је напоменуо да у иностранству живи 294.045 особа, док је 2002. године у иностранству евидентирано 420.000 наших грађана.
Вукмировић је навео да укупан број домаћинстава износи 2.497.187, што је знатно мање него што је забележено 2002. године, када је тај број износио 2.521.190 домаћинстава.
Према његовим речима, регистрован је пораст броја станова, па је тако ове године пописано 3.243.587, а 2002. године 2.974.437 станова.
Повећање броја станова, како је додао, забележено је у чак 122 од 168 општина у Србији.
Вукмировић је указао и на то да су последњи подаци показали да само у 17 насеља, од 4.700 колико их има у Србији, има више од 50.000 становника и да у њима живи 36 одсто становништва.
Статистика је, како је оценио, лоша и када је реч о броју насеља без становништва, па је тако ове године у попису забележено 11 таквих места, док је у попису 2002. године у Србији постојало девет таквих насеља.
Детаљнији подаци о попису биће саопштавани сукцесивно до половине наредне године, када ће бити познате информације о националном саставу, вероисповести и матерњем језику, најавио је он.
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја
-
Београд, 4. април 2024.Трагичан завршетак потраге за девојчицом Данком Илић
-
Београд, 28. фебруар 2024.У међународној полицијској акцији ухапшене особе повезане са...
-
Београд, 26. децембар 2023.Наставак рада на јачању веза између матице и дијаспоре
-
Београд, 25. децембар 2023.Припадници МУП-а процесуирали 38 лица због насилничког понашања