Секретар Канцеларије за придруживање Европској унији Радмила Миливојевић и потпредседник Владе Републике Србије Мирољуб Лабус
Лабус је на конференцији за новинаре истакао да ће прва позитивна последица нове политике бити закључивање уговора о текстилу и прецизирао да ће уговор са Бриселом закључити Србија, а не Србија и Црна Гора, због тога што на нивоу државне заједнице не постоји заједнички трговински царински режим, али да то, после усвајања политике дуплог колосека, више не представља препреку.
Он је објаснио да ће закључивање уговора о текстилу допринети развоју домаће текстилне индустрије јер са могућношћу слободног извоза у ЕУ, уз ниже трошкове и квалификовану радну снагу, инвеститори имају интерес да улажу у ову привредну грану.
У наредних неколико дана очекује се и одговор инспекцијских служби ЕУ о "шећерној афери", навео је Лабус и поновио да наша политика и правила морају у потпуности да се усагласе са политиком и правилима Уније, што ће у овом случају бити урађено, уз оцену да смо близу решења овог проблема.
Потпредседник Владе прецизирао је да је у разговорима у Бриселу било речи и о повећању квота за извоз шећера у ЕУ, односно да квота од 150.000 тона није дефинитивна. Он је напоменуо да је од званичника ЕУ добио уверавања да систем квота, који се од идуће године званично уводи за извоз шећера у земље Уније, неће оштетити нашу индустрију шећера.
Лабус је најавио да ће се крајем јануара следеће године одржати нови састанак радне групе између Београда и Брисела, такозвани проширени стални дијалог, као и да ће једна радна група из Брисела већ идуће недеље посетити Београд када ће им бити дати подаци о томе шта је све Србија урадила у процесу приближавања Унији.
Према његовим речима, за средину јануара најављен је и долазак европског комесара за придруживање Оли Рена што представља сигуран знак да је наша земља кандидат за улазак у ЕУ.
Говорећи о визном режиму са Европском унијом, Лабус је оценио да још увек нема формалних промена по том питању, али да је у Бриселу овај пут изражено много више воље и разумевања да се тај проблем разреши и да се наша земља стави на "белу шенгенску листу".
Он је поновио да се позитивна студија о изводљивости предвиђа за први квартал идуће године и нагласио да пре тога морамо да добијемо неку врсту оцене да у потпуности сарађујемо са Хашким трибуналом, уз напомену да ту оцену не даје ЕУ, већ сам Трибунал.
Комуникација са Трибуналом је важна уколико желимо да наставимо процес европског придруживања, истакао је Лабус и додао да је званичницима ЕУ предочио спремност Владе Србије да сарађује са Хашким судом.
Потпредседник Владе навео је да је високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Хавијер Солана поновио недвосмислену подршку Уније Србији и Црној Гори и њеном уласку у ЕУ, али да је он такође истакао неопходност постојања политичког консензуса у земљи за улазак у европску заједницу јер, ако постоји политички консензус, онда сва отворена питања могу да добију своје решење.
Ових дана формира се нова политика према Балкану и Косову и Метохији и уколико говоримо у један глас, имаћемо много веће шансе да утичемо на саговорнике. Морамо да имамо иницијативу јер, без тога, други ће без нас да формирају политику, указао је Лабус.
Посету Берлину, која је претходила посети Бриселу, Лабус је оценио као добру, уз напомену да би Србија морала бити више присутна у Немачкој, као потенцијалном тржишту, због постојања регионалне конкуренције.
Лабус је нагласио да је делегација Владе Србије у Берлину, на инвестиционој конференцији у организацији Дојче банке, разговарала са немачким инвеститорима, представницима 50 највећих немачких фирми и банака, о могућностима и практичним корацима за инвестирање у Србији.
Немачки инвеститори нису много активни у Србији и Влада жели ту ситуацију да промени, изјавио је Лабус и прецизирао да немачке инвеститоре највише погађа постојање низа административних препрека улагањима у Србији, на чијем отклањању, осим Владе, треба да раде и локалне самоуправе, јер је добар део тих препрека везан за земљиште и различите дозволе јавних предузећа.
Немачки инвеститори првенствено су заинтересовани за опцију нових инвестиција и градњу нових постројења, док другу опцију чини куповина већ постојећих предузећа, напоменуо је потпредседник Владе. Према његовим речима, једна од могућности је и куповина акција наших предузећа на берзи, што је тренутно мало вероватно пошто су немачки инвеститори оценили да немају интереса за то.
Лабус је упозорио и на постојање конкуренције из региона на немачком тржишту и објаснио да уколико не будемо бржи, спретнији и бољи у разговорима са немачким инвеститорима, тешко је веровати да ће Србија тек тако бити изабрана као тачка за инвестирање у региону.
Због постојања регионалне конкуренције и такмичења са другим земљама у привлачењу страних инвеститора, мора се пре свега водити рачуна о ефектима свега онога што се дешава у Србији, истакао је он.