П:
О:
Читај ми
Развијање одрживог система здравствене заштите кроз изградњу капацитета
Београд,
7. децембар 2011.
Министар здравља у Влади Републике Србије Зоран Станковић и шеф канцеларије Светске банке у Србији Лу Брефор одржали су данас у Зрењанину уводна излагања на скупу поводом представљања резултата пројекта ресорног министарства „Развој здравства Србије – додатно финансирање“.
Овај пројекат, који је финансиран из кредита Светске банке, има за циљ изградњу капацитета ради развијања одрживог система здравствене заштите усмереног на резултате, у коме се пружаоци здравствених услуга награђују за квалитет и ефикасност и где здравствено осигурање омогућава приступ доступној и ефективној здравственој заштити.
Овај пројекат представља наставак пројекта „Развој здравства Србије“, који је реализован од 2003. до 2009. године и у оквиру којег су уведени централни информациони сервис, база осигураника, информационо-комуникациона мрежа Републичког фонда за здравствено осигурање, болнички информациони системи за четири опште болнице које су биле укључене у пројекат.
Такође, израђени су и усвојени Програм рада, развоја и организације интегрисаног здравственог информационог система (е-Здравље 2015) и Правилник о ближој садржини технолошких и функционалних захтева за успостављање интегрисаног здравственог информационог система.
Кроз пројекат „Развој здравства Србије“ уложена су средства у реструктуирање четири опште болнице у Србији у Краљеву, Ваљеву, Врању и Зрењанину, а односе се на реконструкцију објеката, улагање у медицинску опрему, едукацију кадрова и реорганизацију рада.
Додатним финансирањем пројекта „Развој здравства Србије“ за период 2009 – 2011. године, у вредности од 10,5 милиона евра, обезбеђени су услови за увођење болничког информационог система за 16 нових установа, као и унапређење информационих система у четири болнице из претходне фазе пројекта.
Планирано је повезивање свих здравствених установа (више од 360) у јединствену здравствену информационо-комуникациону мрежу.
Поред информатизације, кроз реализацију пројекта одвијале су се припремне активности на увођењу дијагностички сродних група као новог механизма плаћања здравствених установа које пружају услуге на секундарном и терцијарном нивоу здравствене заштите.
Кроз пројекат је подржана и изградња капацитета система здравствене заштите у циљу унапређења ефикасности, ефективности и квалитета здравствених услуга кроз различите активности.
То су увођење акредитације у здравствене установе, развој и примена модела клиничких путева, израда нових, односно ревизију постојећих водича добре клиничке праксе и њихова имплементација као и обезбеђивање финансијских подстицаја за стално обезбеђење квалитета здравствене заштите и безбедности пацијента.
Током пројекта дат је допринос унапређењу здравственог менаџмента кроз сарадњу са Комором здравствених установа Србије.
У пројекту „Развој здравства Србије – додатно финансирање“ учествовало је 18 здравствених установа – Клиника за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије, Клиника за хирургију Клиничког центра Крагујевац, Клиничко-болнички центар „Др Драгиша Мишовић – Дедиње“, Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић“, опште болнице у Зрењанину, Краљеву, Ваљеву, Врању, Врбасу, Смедеревској Паланци, Алексинцу, Сремској Митровици, Шапцу, Ужицу, Пожаревцу, Зајечару, Јагодини и Лесковцу.
Скупу у Зрењанину присуствовали су представници Министарства здравља, Светске банке, Покрајинског секретаријата за здравство, социјалну политику и демографију, Града Зрењанина, представници Републичког фонда за здравствено осигурање, Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, Агенције за акредитацију здравствених установа Србије, Здравственог савета Србије, Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“, представници комора здравствених радника, директори здравствених установа које су укључене у пројекат и представници других здравствених институција.
Овај пројекат представља наставак пројекта „Развој здравства Србије“, који је реализован од 2003. до 2009. године и у оквиру којег су уведени централни информациони сервис, база осигураника, информационо-комуникациона мрежа Републичког фонда за здравствено осигурање, болнички информациони системи за четири опште болнице које су биле укључене у пројекат.
Такође, израђени су и усвојени Програм рада, развоја и организације интегрисаног здравственог информационог система (е-Здравље 2015) и Правилник о ближој садржини технолошких и функционалних захтева за успостављање интегрисаног здравственог информационог система.
Кроз пројекат „Развој здравства Србије“ уложена су средства у реструктуирање четири опште болнице у Србији у Краљеву, Ваљеву, Врању и Зрењанину, а односе се на реконструкцију објеката, улагање у медицинску опрему, едукацију кадрова и реорганизацију рада.
Додатним финансирањем пројекта „Развој здравства Србије“ за период 2009 – 2011. године, у вредности од 10,5 милиона евра, обезбеђени су услови за увођење болничког информационог система за 16 нових установа, као и унапређење информационих система у четири болнице из претходне фазе пројекта.
Планирано је повезивање свих здравствених установа (више од 360) у јединствену здравствену информационо-комуникациону мрежу.
Поред информатизације, кроз реализацију пројекта одвијале су се припремне активности на увођењу дијагностички сродних група као новог механизма плаћања здравствених установа које пружају услуге на секундарном и терцијарном нивоу здравствене заштите.
Кроз пројекат је подржана и изградња капацитета система здравствене заштите у циљу унапређења ефикасности, ефективности и квалитета здравствених услуга кроз различите активности.
То су увођење акредитације у здравствене установе, развој и примена модела клиничких путева, израда нових, односно ревизију постојећих водича добре клиничке праксе и њихова имплементација као и обезбеђивање финансијских подстицаја за стално обезбеђење квалитета здравствене заштите и безбедности пацијента.
Током пројекта дат је допринос унапређењу здравственог менаџмента кроз сарадњу са Комором здравствених установа Србије.
У пројекту „Развој здравства Србије – додатно финансирање“ учествовало је 18 здравствених установа – Клиника за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије, Клиника за хирургију Клиничког центра Крагујевац, Клиничко-болнички центар „Др Драгиша Мишовић – Дедиње“, Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић“, опште болнице у Зрењанину, Краљеву, Ваљеву, Врању, Врбасу, Смедеревској Паланци, Алексинцу, Сремској Митровици, Шапцу, Ужицу, Пожаревцу, Зајечару, Јагодини и Лесковцу.
Скупу у Зрењанину присуствовали су представници Министарства здравља, Светске банке, Покрајинског секретаријата за здравство, социјалну политику и демографију, Града Зрењанина, представници Републичког фонда за здравствено осигурање, Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, Агенције за акредитацију здравствених установа Србије, Здравственог савета Србије, Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“, представници комора здравствених радника, директори здравствених установа које су укључене у пројекат и представници других здравствених институција.
-
Београд, 30. септембар 2024.Највећи изазов у будућности подршка породицама у којима оба...
-
Београд, 30. септембар 2024.Изградња позитивног става о старењу уз јачање система неге и...
-
Београд, 30. септембар 2024.Програм ЦЕРВ за промовисање европских вредности и грађанског...
-
Београд, 30. септембар 2024.Ухапшена једна особа због злоупотребе положаја одговорног лица
-
Београд, 28. септембар 2024.Ухапшен осумњичени за пљачку кладионице на Звездари
-
Београд/Њујорк, 27. септембар 2024.Односи Србије и Грузије континуирано напредују
-
Београд, 26. септембар 2024.Ухапшене четири особе због преваре са криптовалутама
-
Београд, 26. септембар 2024.Рекордни девизни прилив од туризма у овој години
-
Београд/Њујорк, 26. септембар 2024.Јачање политичког дијалога и свеукупне сарадње са Непалом
-
Београд/Њујорк, 26. септембар 2024.Србија опредељена за сарадњу са Тонгом на бројним пољима