П:
О:
Читај ми
Влада Србије одлучно предузима кораке у правцу испуњавања свих обавеза према Хашком трибуналу
Београд,
6. децембар 2004.
Министар за државну управу и локалну самоуправу у Влади Републике Србије и члан Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Зоран Лончар у данашњем издању дневног листа "Политика" говори о сарадњи са Трибуналом, досадашњим добровољним предајама хашких оптуженика, постојању једногласног става у Србији и СЦГ о неопходности сарадње са Хашким судом, као и о стабилности Владе Србије и њеним даљим корацима у остваривању те сарадње. Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Зоран Лончар
Сарадња са Хашким трибуналом:
- Као што очекујем да ће ова влада испунити веома брзо обавезе које има у сарадњи са Хашким трибуналом, тако очекујем да ће Хашки трибунал након конкретних корака, које ће предузети Влада Србије, показати спремност да успостави двосмерну сарадњу са Србијом и Црном Гором. Надам се да је одлука о привременом пуштању на слободу Јовице Станишића и Франка Симатовића доказ мало другачијег односа Хашког трибунала према СЦГ.
Добровољна предаја хашког оптуженика Драгомира Милошевића:
- Овај чин је још једна потврда успешности модела добровољне предаје, који заговара Влада Републике Србије као начин сарадње са Хашким трибуналом у области предаје оптуженика који се потражују од Србије.
О успешности тог модела говори сама чињеница да је за непуна два месеца ово други случај добровољне предаје. Очекујем да ће се и други хашки оптуженици угледати на пример пуковника Љубише Беаре и генерала Драгомира Милошевића.
О тврдњама у извештају Трибунала да Србија не сарађује са Хашким судом:
- Чињеница да је од 1. јануара 2002. године у Хаг пребачено сада већ 25 оптуженика – од јануара 2003. до сада било их је једанаест – говори да и у области испоручивања хашких оптуженика постоји сарадња са Хашким трибуналом, па свакако да и у том погледу не стоји тврдња, изнета у извештају Трибунала Савету безбедности УН-а, о потпуној несарадњи Србије са Хашким трибуналом. Истина је да су ове године предата само двојица оптуженика, али разлог за то је у чињеници да су у том периоду у Србији одржани ванредни парламентарни избори, па ванредни председнички, а недавно и покрајински и локални избори. Тек сада је завршен тај изборни циклус и ова влада има намеру, као што сам изнео и у извештају на седницама Генералне скупштине УН-а 15. новембра и Савета безбедности 23. новембра, да одлучно предузме кораке у правцу испуњавања свих обавеза које има према Хашком трибуналу.
Избори као разлог недостатка конкретније сарадње:
- Као и свака влада, тако и ова, приликом доношења свих одлука, прво о чему мора да води рачуна је стабилност државних институција. Тог момента је била процена да би било каква - таква врста облика сарадње са Хашким трибуналом довела до нестабилности ионако веома крхких државних институција у Републици Србији. С обзиром на то да је изборни период на свим нивоима иза нас, ми смо потпуно спремни да веома одлучно предузмемо кораке у испуњавању свих обавеза које имамо према Хашком трибуналу. Конкретни резултати ће се видети веома брзо у предстојећем периоду. Конкретни резултати значе да ће Влада предузимати кораке којим ће на најбољи могући начин бити удовољено обавезама из пуне сарадње са Хашким трибуналом, која подразумева, поред предаје докумената, ослобађања дужности чувања тајне одређеним сведоцима које потражује Хашки трибунал и предају појединих хашких оптуженика.
Приликом предузимања конкретних корака Влада ће у сваком тренутку водити рачуна о националним интересима и, сходно томе, бирати најбољи могући начин да задовољи обавезе које проистичу из пуне сарадње са Хашким трибуналом.
Сагласност у Србији и СЦГ о неопходности сарадње са Хашким судом:
- У Србији и на нивоу државне заједнице мислим да постоји потпуна сагласност између свих највиших носилаца државних функција да је неопходна потпуна сарадња са Хашким трибуналом јер то је једноставно међународна обавеза коју СЦГ као чланица УН-а има.
Тврдње о непостојању једногласног става на политичкој сцени о сарадњи са Трибуналом:
- Мене, пре свега, искључиво занимају државни интереси и занимају ме конкретни резултати. Као члан Владе Србије имам прилике, као и сви уосталом, да преко медија свашта чујем, али ни на једној јединој седници владе до сада нисам имао прилике да чујем другачији став било ког члана ове владе који би био супротан тврдњи да је нашој земљи неопходна пуна сарадња са Трибуналом и испуњавање свих обавеза које из те сарадње произлазе.
С друге стране, као члан Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом, нисам имао прилике да учествујем у доношењу ни једне једине одлуке која није донета једногласно. Тако да оно што се понекад може сазнати из средстава информисања ствара можда потпуно погрешну представу од онога што се заиста у оквиру званичне државне политике дешава, где на основу ових формалних манифестација воље постоји потпуно јединство.
Стабилност Владе Србије и доношење новог устава:
- Ова влада ће остати на власти онолико колико буде добро радила. Она за сада, по мом мишљењу, ради неупоредиво боље од претходне владе. У овом тренутку она је стабилна, а најмање онолико колико је била стабилна у моменту њеног избора 3. марта ове године. Верујем да ће се њен добар рад наставити и да ће ова влада можда и испунити пуни четворогодишњи мандат. Између потребе да Србија добије нови устав и да реформе крену одакле треба, од темеља, дакле од устава, и дужине свог мандата ова влада никако не поставља знак једнакости. Да је то тако, навешћу само да је учињен велики помак напред чињеницом да је 2. априла парламент усвојио једногласно одлуку о приступању промени устава. Нажалост, у спровођењу те одлуке се застало. Све до данас ми немамо битног корака напред.
- Као што очекујем да ће ова влада испунити веома брзо обавезе које има у сарадњи са Хашким трибуналом, тако очекујем да ће Хашки трибунал након конкретних корака, које ће предузети Влада Србије, показати спремност да успостави двосмерну сарадњу са Србијом и Црном Гором. Надам се да је одлука о привременом пуштању на слободу Јовице Станишића и Франка Симатовића доказ мало другачијег односа Хашког трибунала према СЦГ.
Добровољна предаја хашког оптуженика Драгомира Милошевића:
- Овај чин је још једна потврда успешности модела добровољне предаје, који заговара Влада Републике Србије као начин сарадње са Хашким трибуналом у области предаје оптуженика који се потражују од Србије.
О успешности тог модела говори сама чињеница да је за непуна два месеца ово други случај добровољне предаје. Очекујем да ће се и други хашки оптуженици угледати на пример пуковника Љубише Беаре и генерала Драгомира Милошевића.
О тврдњама у извештају Трибунала да Србија не сарађује са Хашким судом:
- Чињеница да је од 1. јануара 2002. године у Хаг пребачено сада већ 25 оптуженика – од јануара 2003. до сада било их је једанаест – говори да и у области испоручивања хашких оптуженика постоји сарадња са Хашким трибуналом, па свакако да и у том погледу не стоји тврдња, изнета у извештају Трибунала Савету безбедности УН-а, о потпуној несарадњи Србије са Хашким трибуналом. Истина је да су ове године предата само двојица оптуженика, али разлог за то је у чињеници да су у том периоду у Србији одржани ванредни парламентарни избори, па ванредни председнички, а недавно и покрајински и локални избори. Тек сада је завршен тај изборни циклус и ова влада има намеру, као што сам изнео и у извештају на седницама Генералне скупштине УН-а 15. новембра и Савета безбедности 23. новембра, да одлучно предузме кораке у правцу испуњавања свих обавеза које има према Хашком трибуналу.
Избори као разлог недостатка конкретније сарадње:
- Као и свака влада, тако и ова, приликом доношења свих одлука, прво о чему мора да води рачуна је стабилност државних институција. Тог момента је била процена да би било каква - таква врста облика сарадње са Хашким трибуналом довела до нестабилности ионако веома крхких државних институција у Републици Србији. С обзиром на то да је изборни период на свим нивоима иза нас, ми смо потпуно спремни да веома одлучно предузмемо кораке у испуњавању свих обавеза које имамо према Хашком трибуналу. Конкретни резултати ће се видети веома брзо у предстојећем периоду. Конкретни резултати значе да ће Влада предузимати кораке којим ће на најбољи могући начин бити удовољено обавезама из пуне сарадње са Хашким трибуналом, која подразумева, поред предаје докумената, ослобађања дужности чувања тајне одређеним сведоцима које потражује Хашки трибунал и предају појединих хашких оптуженика.
Приликом предузимања конкретних корака Влада ће у сваком тренутку водити рачуна о националним интересима и, сходно томе, бирати најбољи могући начин да задовољи обавезе које проистичу из пуне сарадње са Хашким трибуналом.
Сагласност у Србији и СЦГ о неопходности сарадње са Хашким судом:
- У Србији и на нивоу државне заједнице мислим да постоји потпуна сагласност између свих највиших носилаца државних функција да је неопходна потпуна сарадња са Хашким трибуналом јер то је једноставно међународна обавеза коју СЦГ као чланица УН-а има.
Тврдње о непостојању једногласног става на политичкој сцени о сарадњи са Трибуналом:
- Мене, пре свега, искључиво занимају државни интереси и занимају ме конкретни резултати. Као члан Владе Србије имам прилике, као и сви уосталом, да преко медија свашта чујем, али ни на једној јединој седници владе до сада нисам имао прилике да чујем другачији став било ког члана ове владе који би био супротан тврдњи да је нашој земљи неопходна пуна сарадња са Трибуналом и испуњавање свих обавеза које из те сарадње произлазе.
С друге стране, као члан Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом, нисам имао прилике да учествујем у доношењу ни једне једине одлуке која није донета једногласно. Тако да оно што се понекад може сазнати из средстава информисања ствара можда потпуно погрешну представу од онога што се заиста у оквиру званичне државне политике дешава, где на основу ових формалних манифестација воље постоји потпуно јединство.
Стабилност Владе Србије и доношење новог устава:
- Ова влада ће остати на власти онолико колико буде добро радила. Она за сада, по мом мишљењу, ради неупоредиво боље од претходне владе. У овом тренутку она је стабилна, а најмање онолико колико је била стабилна у моменту њеног избора 3. марта ове године. Верујем да ће се њен добар рад наставити и да ће ова влада можда и испунити пуни четворогодишњи мандат. Између потребе да Србија добије нови устав и да реформе крену одакле треба, од темеља, дакле од устава, и дужине свог мандата ова влада никако не поставља знак једнакости. Да је то тако, навешћу само да је учињен велики помак напред чињеницом да је 2. априла парламент усвојио једногласно одлуку о приступању промени устава. Нажалост, у спровођењу те одлуке се застало. Све до данас ми немамо битног корака напред.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација