П:
О:
Читај ми
Општа болница у Зрењанину пример модерне и успешне здравствене установе
Зрењанин,
21. јануар 2012.
Представници Министарства здравља и Светске банке посетили су данас Општу болницу „Ђорђе Јовановић“ у Зрењанину и том приликом разговарали са запосленима о резултатима који су остварени током реализације пројеката Министарства здравља који су финансирани из кредита Светске банке, а у којима је учествовала и ова здравствена установа.
У саопштењу Министарства здравља наводи се да је реч о пројетима „Развој здравства Србије“ (2003-2009), односно „Развој здравства Србије - додатно финансирање“ (2009-2011) кроз чију је реализацију пројеката урађена реконструкција болнице, унапређен квалитет здравствене заштите, набављена медицинска опрема и уведен информациони систем.
Током ове посете закључено је да је Општа болница у Зрењанину постала пример модерне и успешне болнице захваљујући подршци Министарства здравља и Светске банке, која ће наставити да пружа помоћ развоју здравственог система у Србији.
Циљ пројекта „Развој здравства Србије - додатно финансирање“ јесте изградња капацитета ради развијања одрживог система здравствене заштите усмереног на резултате, у коме се пружаоци здравствених услуга награђују за квалитет и ефикасност и где здравствено осигурање омогућава приступ доступној и ефективној здравственој заштити.
Поменути пројекат представља наставак пројекта „Развој здравства Србије“, који је реализован 2003–2009. године, у оквиру којег су уведени централни информациони сервис, база осигураника, информационо-комуникациона мрежа Републичког фонда за здравствено осигурање Србије и болнички информациони системи за четири опште болнице које су биле укључене у пројекат (Зрењанин, Ваљево, Краљево и Врање).
Израђени су и усвојени Програм рада, развоја и организације интегрисаног здравственог информационог система (е-Здравље 2015) и Правилник о ближој садржини технолошких и функционалних захтева за успостављање интегрисаног Здравственог информационог система.
Кроз пројекат “Развој здравства Србије” уложена су средства у реструктурирање четири опште болнице у Србији (Краљево, Ваљево, Врање и Зрењанин) која подразумева реконструкцију објеката, улагање у медицинску опрему, едукацију кадрова и реорганизацију рада.
Додатним финансирањем пројекта “Развој здравства Србије” (2009-2011), у вредности од 10,5 милиона евра, обезбеђени су услови за увођење болничког информационог система за 16 нових установа, као и унапређење информационих система у болницама из претходне фазе пројекта (опште болнице Краљево, Ваљево, Врање и Зрењанин).
Планирано је повезивање свих здравствених установа (приближно 360) у јединствену здравствену информационо-комуникациону мрежу.
Поред информатизације, кроз реализацију пројекта одвијале су се припремне активности на увођењу дијагностички сродних група као новог механизма плаћања здравствених установа које пружају услуге на секундарном и терцијарном нивоу здравствене заштите.
Кроз пројекат је подржана и изградња капацитета система здравствене заштите у циљу унапређења ефикасности, ефективности и квалитета здравствених услуга кроз различите активности - увођење акредитације у здравствене установе, развој и примена модела клиничких путева, израда нових односно ревизију постојећих водича добре клиничке праксе и њихова имплементација, као и обезбеђивање финансијских подстицаја за стално обезбеђење квалитета здравствене заштите и безбедности пацијента.
Током пројекта дат је допринос унапређењу здравственог менаџмента кроз сарадњу са Комором здравствених установа Србије.
У пројекту је учествовало 18 здравствених установа - Клиника за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије, Клиника за хирургију Клиничког центра Крагујевац, Клиничко-болнички центар ”Др Драгиша Мишовић - Дедиње”, Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић“, опште болнице у Зрењанину, Краљеву, Ваљеву, Врању, Врбасу, Смедеревској Паланци, Алексинцу, Сремској Митровици, Шапцу, Ужицу, Пожаревцу, Зајечару, Јагодини и Лесковцу.
Током ове посете закључено је да је Општа болница у Зрењанину постала пример модерне и успешне болнице захваљујући подршци Министарства здравља и Светске банке, која ће наставити да пружа помоћ развоју здравственог система у Србији.
Циљ пројекта „Развој здравства Србије - додатно финансирање“ јесте изградња капацитета ради развијања одрживог система здравствене заштите усмереног на резултате, у коме се пружаоци здравствених услуга награђују за квалитет и ефикасност и где здравствено осигурање омогућава приступ доступној и ефективној здравственој заштити.
Поменути пројекат представља наставак пројекта „Развој здравства Србије“, који је реализован 2003–2009. године, у оквиру којег су уведени централни информациони сервис, база осигураника, информационо-комуникациона мрежа Републичког фонда за здравствено осигурање Србије и болнички информациони системи за четири опште болнице које су биле укључене у пројекат (Зрењанин, Ваљево, Краљево и Врање).
Израђени су и усвојени Програм рада, развоја и организације интегрисаног здравственог информационог система (е-Здравље 2015) и Правилник о ближој садржини технолошких и функционалних захтева за успостављање интегрисаног Здравственог информационог система.
Кроз пројекат “Развој здравства Србије” уложена су средства у реструктурирање четири опште болнице у Србији (Краљево, Ваљево, Врање и Зрењанин) која подразумева реконструкцију објеката, улагање у медицинску опрему, едукацију кадрова и реорганизацију рада.
Додатним финансирањем пројекта “Развој здравства Србије” (2009-2011), у вредности од 10,5 милиона евра, обезбеђени су услови за увођење болничког информационог система за 16 нових установа, као и унапређење информационих система у болницама из претходне фазе пројекта (опште болнице Краљево, Ваљево, Врање и Зрењанин).
Планирано је повезивање свих здравствених установа (приближно 360) у јединствену здравствену информационо-комуникациону мрежу.
Поред информатизације, кроз реализацију пројекта одвијале су се припремне активности на увођењу дијагностички сродних група као новог механизма плаћања здравствених установа које пружају услуге на секундарном и терцијарном нивоу здравствене заштите.
Кроз пројекат је подржана и изградња капацитета система здравствене заштите у циљу унапређења ефикасности, ефективности и квалитета здравствених услуга кроз различите активности - увођење акредитације у здравствене установе, развој и примена модела клиничких путева, израда нових односно ревизију постојећих водича добре клиничке праксе и њихова имплементација, као и обезбеђивање финансијских подстицаја за стално обезбеђење квалитета здравствене заштите и безбедности пацијента.
Током пројекта дат је допринос унапређењу здравственог менаџмента кроз сарадњу са Комором здравствених установа Србије.
У пројекту је учествовало 18 здравствених установа - Клиника за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије, Клиника за хирургију Клиничког центра Крагујевац, Клиничко-болнички центар ”Др Драгиша Мишовић - Дедиње”, Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић“, опште болнице у Зрењанину, Краљеву, Ваљеву, Врању, Врбасу, Смедеревској Паланци, Алексинцу, Сремској Митровици, Шапцу, Ужицу, Пожаревцу, Зајечару, Јагодини и Лесковцу.
-
Београд, 1. октобар 2024.Ухапшен осумњичени да је аутомобилом ударио дете на пешачком...
-
Београд, 30. септембар 2024.Највећи изазов у будућности подршка породицама у којима оба...
-
Београд, 30. септембар 2024.Изградња позитивног става о старењу уз јачање система неге и...
-
Београд, 30. септембар 2024.Програм ЦЕРВ за промовисање европских вредности и грађанског...
-
Београд, 30. септембар 2024.Ухапшена једна особа због злоупотребе положаја одговорног лица
-
Београд, 28. септембар 2024.Ухапшен осумњичени за пљачку кладионице на Звездари
-
Београд/Њујорк, 27. септембар 2024.Односи Србије и Грузије континуирано напредују
-
Београд, 26. септембар 2024.Ухапшене четири особе због преваре са криптовалутама
-
Београд, 26. септембар 2024.Рекордни девизни прилив од туризма у овој години
-
Београд/Њујорк, 26. септембар 2024.Јачање политичког дијалога и свеукупне сарадње са Непалом