Директор Института за физику Драган Поповић рекао је да се делови транспортују у Европску лабораторију за нуклеарна истраживања у Женеви (ЦЕРН), где се на Великом хадронском колајдеру гради детектор АТЛАС за експеримент са елементарним честицама чији је циљ да истражи основну природу материје и силе које обликују наш универзум.
Према његовим речима, ово је до сада највећи заједнички истраживачки подухват у физици који ће почети са радом 2007. године и у који је укључено 1.800 научника из целог света.
Поповић је објаснио да ће бити склопљена још три АТЛАС реактора, тежине 98 тона, који ће бити укопани у канале дубоке 100 метара. Делови за поклопац реактора изграђени су у фабрици "Лола системи", која је посао добила на јавном тендеру. Поклопци су изграђени од нерђајућег челика, високи су 8 метара и биће коришћени за редукцију радијационих оштећења, што ће омогућити несметан рад мионског спектрометра.
Реализацију пројекта израде опреме за заштиту од зрачења АТЛАС детектора, вредног по процени стручњака 300.000 швајцарских франака, финансирала је Влада Републике Србије преко Министарства науке и заштите животне средине.
Целокупна изградња детектора елементарних честица АТЛАС кошта 63 милиона швајцарских франака, навео је Поповић и нагласио да ће допринос Владе Србије омогућити домаћим научницима да у наредних двадесетак година, без уобичајене новчане надокнаде, учествују у физичким истраживањима честица које су на граници технолошких достигнућа.
До сада је поменути пројекат, који открива и проучава кретање "Хигс честице", освојио 15 Нобелових награда, прецизирао је директор Института за физику и нагласио да до краја истраживања треба одговорити на општа питања везана за порекло тамне антиматерије и асиметрије материје, што треба да послужи даљим објашњењима у вези са тим да ли је могућа уједињена теорија свих интеракција.