П:
О:
Читај ми
Представљен Предлог породичног закона
Београд,
14. децембар 2004.
Министар рада, запошљавања и социјалне политике у Влади Републике Србије Слободан Лаловић рекао је данас, образлажући Предлог породичног закона, да овај документ представља допринос Министарства на путу Србије ка европским интеграцијама и нагласио да ће њиме бити усклађена стварност са прописима, посебно у области права детета.
Аутор:
Фонет
Лаловић је на конференцији за новинаре изразио очекивање да ће Предлог овог закона, који одражава нови карактер породичних односа, бити разматран и усвојен током јануара на ванредној седници Скупштине Србије. Он је подсетио на то да је у области породичног права и даље на снази закон из 1980. године који је опстајао и поред свих друштвених промена.
Циљ доношења овог документа, који је дуго припреман, је усклађивање ове области са Уставном повељом и Повељом о људским и мањинским правима на нивоу унутрашњег законодавства, као и хармонизација домаћег законодавства са међународним прописима и стандардима, посебно у области права човека, објаснио је Лаловић.
Према његовим речима, основу Предлога представља дефинисање права детета, која се издвајају као посебна права, независна од права родитеља, и дефинисање одговорности родитеља независно од њиховог брачног статуса.
Министар рада, запошљавања и социјалне политике нагласио је да овај предлог предвиђа и то да суд одлучује о ограничавању права родитеља, за разлику од сада важећег закона који ту надлежност приписује центрима за социјални рад, као и да регулише питања заштите деце без родитељског старања и унапређује институт усвојења, хранитељства и старатељства.
Он је навео да је у свим кључним институтима дошло до промена и посебно указао на то да се насиље у породици у наведеном документу третира на један потпуно другачији начин.
Помоћник министра Славка Лакићевић истакла је да је текст Предлога закона резултат заједничког рада чланова експертског тима из области породичног права и мултиресорске групе коју се чинили представници Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, Врховног суда, Министарства правде и Министарства за државну управу и локалну самоуправу.
Лакићевић је објаснила да су током израде текста овог документа, који садржи 12 поглавља, консултовани домаћи и страни експерти и организовано 10 округлих столова.
Новину представљају одредбе којима се врши усклађивање са одредбама ратификованих међународних уговора, нови правни институти, док су неки постојећи институти и законска систематика реформисани, напоменула је она.
Саветник министра Сузана Пауновић је, говорећи о одредбама којима је текст породичног закона усклађен са одредбама међународног права, навела да су директно преузети члан 8 Европске конвенције о људским правима, који говори о праву поштовања породичног живота, као и одредба из члана 7 Конвенције о правима детета. Овим законским решењем дете ће имати право да се сáмо, односно преко неког другог лица или установе, обрати суду или органу правде и затражи помоћ у остваривању својих права на слободно изражавање мишљења, указала је она и додала да је суд дужан да се стара о томе да дете благовремено добије сва обавештења која су му потребна, да му дозволи да изнесе своје мишљење, као и да том мишљењу посвети дужну пажњу у складу са годинама и зрелошћу детета.
Законским предлогом задржан је термин "родитељско право", у намери да се и тиме потврди право детета на то да родитељи, пре него ико други, треба да се старају о њему, а први пут Предлогом породичног закона предвиђена је одредба о томе да родитељи могу наставити да заједнички врше родитељско право и када престану да воде заједнички живот, ако закључе споразум о заједничком вршењу родитељског права и ако суд процени да је тај споразум у најбољем интересу за дете.
Саветник министра Драган Вулевић навео је да нови правни институти имају за циљ да покрију правне "празнине" које постоје у претходном закону, да афирмишу одређена дечја и грађанска права и да у потпуности промовишу учешће грађана у свим процесима који се њих тичу, а који ће на тај начин на себе преузети потпуну одговорност за сопствени живот.
Он је изјавио да новину представља институт еманципације који предвиђа покривање правне "празнине" из прошлог закона, по којој је раније малолетник стицао пуну пословну способност пре пунолетства само уколико ступи у брак, и додао да ће сада малолетник са напуњених 16 година имати пуну пословну способност.
Посебна права детета које је навршило 15 година су још један нови институт, у оквиру којег се дете посматра као субјект који има право да одлучује о питањима која га се тичу, на пример, о томе код ког ће родитеља живети, нагласио је Вулевић и напоменуо да нова права детета подразумевају да оно одржава личне односе са родитељима и другим сродницима и лицима за која га веже одређени степен блискости, као и да покреће одређене поступке, као што је захтев за стављање под старатељство.
Вулевић је, говорећи о заштити од насиља у породици, истакао да се овим документом на другачији начин уређује тај проблем јер то насиље престаје да буде приватна породична ствар, а право на заштиту признаје се и лицима у посебном емотивном односу, то јест, одступа се од уобичајеног схватања породице и обухвата се шири круг лица која могу да уживају ту заштиту.
Велики корак у породично-правној заштити представља могућност исељења насилника из породичног стана и куће, без обзира на право својине, као и налог за усељавање лица које је насилно исељено, забрана приближавања члану породице на одређеној удаљености, као и забрана приступа месту рада и становања.
С обзиром на то да је реч о потпуно новом институту у нашем праву, сва спорна питања биће решавана на суду, при чему ће судије, које се буду бавиле том проблематиком, морати да прођу одређене едукативне програме.
Начелник Ранка Вујовић навела је да су неки институти из претходног закона, као што су ванбрачна заједница, претпоставка брачног очинства, усвојење, старатељство и хранитељство претрпели одређене промене.
Институт усвојења више није уговор приватног права, већ је облик заштите детета без родитељског старања о коме одлучује надлежни орган старатељства - решењем и, уместо досадашња два, Предлог породичног закона познаје само један вид усвојења, објаснила је Вујовић.
Сада је горња граница за усвојење пунолетство, док је доња граница 3 месеца живота, нагласила је она и додала да мајка не може дати сагласност за усвојење на порођају, већ након што дете напуни два месеца, а рок у коме може да се предомисли и повуче ту сагласност је 30 дана.
Усвојитељи могу бити људи који су од детета старији најмање 18, а највише 45 година, а поред брачних партнера и ванбрачни партнери, појединци и страни држављани, могу бити усвојитељи под одређеним, строго контролисаним условима.
Сви поступци из породичних односа креирани су као хитни, односно судови ће бити у обавези да по примању тужбе најкасније у року од 15 дана одрже прво рочиште, а уколико је реч о случају заштите од насиља у породици, најкасније у року од 8 дана, истакла је Вујовић.
Циљ доношења овог документа, који је дуго припреман, је усклађивање ове области са Уставном повељом и Повељом о људским и мањинским правима на нивоу унутрашњег законодавства, као и хармонизација домаћег законодавства са међународним прописима и стандардима, посебно у области права човека, објаснио је Лаловић.
Према његовим речима, основу Предлога представља дефинисање права детета, која се издвајају као посебна права, независна од права родитеља, и дефинисање одговорности родитеља независно од њиховог брачног статуса.
Министар рада, запошљавања и социјалне политике нагласио је да овај предлог предвиђа и то да суд одлучује о ограничавању права родитеља, за разлику од сада важећег закона који ту надлежност приписује центрима за социјални рад, као и да регулише питања заштите деце без родитељског старања и унапређује институт усвојења, хранитељства и старатељства.
Он је навео да је у свим кључним институтима дошло до промена и посебно указао на то да се насиље у породици у наведеном документу третира на један потпуно другачији начин.
Помоћник министра Славка Лакићевић истакла је да је текст Предлога закона резултат заједничког рада чланова експертског тима из области породичног права и мултиресорске групе коју се чинили представници Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, Врховног суда, Министарства правде и Министарства за државну управу и локалну самоуправу.
Лакићевић је објаснила да су током израде текста овог документа, који садржи 12 поглавља, консултовани домаћи и страни експерти и организовано 10 округлих столова.
Новину представљају одредбе којима се врши усклађивање са одредбама ратификованих међународних уговора, нови правни институти, док су неки постојећи институти и законска систематика реформисани, напоменула је она.
Саветник министра Сузана Пауновић је, говорећи о одредбама којима је текст породичног закона усклађен са одредбама међународног права, навела да су директно преузети члан 8 Европске конвенције о људским правима, који говори о праву поштовања породичног живота, као и одредба из члана 7 Конвенције о правима детета. Овим законским решењем дете ће имати право да се сáмо, односно преко неког другог лица или установе, обрати суду или органу правде и затражи помоћ у остваривању својих права на слободно изражавање мишљења, указала је она и додала да је суд дужан да се стара о томе да дете благовремено добије сва обавештења која су му потребна, да му дозволи да изнесе своје мишљење, као и да том мишљењу посвети дужну пажњу у складу са годинама и зрелошћу детета.
Законским предлогом задржан је термин "родитељско право", у намери да се и тиме потврди право детета на то да родитељи, пре него ико други, треба да се старају о њему, а први пут Предлогом породичног закона предвиђена је одредба о томе да родитељи могу наставити да заједнички врше родитељско право и када престану да воде заједнички живот, ако закључе споразум о заједничком вршењу родитељског права и ако суд процени да је тај споразум у најбољем интересу за дете.
Саветник министра Драган Вулевић навео је да нови правни институти имају за циљ да покрију правне "празнине" које постоје у претходном закону, да афирмишу одређена дечја и грађанска права и да у потпуности промовишу учешће грађана у свим процесима који се њих тичу, а који ће на тај начин на себе преузети потпуну одговорност за сопствени живот.
Он је изјавио да новину представља институт еманципације који предвиђа покривање правне "празнине" из прошлог закона, по којој је раније малолетник стицао пуну пословну способност пре пунолетства само уколико ступи у брак, и додао да ће сада малолетник са напуњених 16 година имати пуну пословну способност.
Посебна права детета које је навршило 15 година су још један нови институт, у оквиру којег се дете посматра као субјект који има право да одлучује о питањима која га се тичу, на пример, о томе код ког ће родитеља живети, нагласио је Вулевић и напоменуо да нова права детета подразумевају да оно одржава личне односе са родитељима и другим сродницима и лицима за која га веже одређени степен блискости, као и да покреће одређене поступке, као што је захтев за стављање под старатељство.
Вулевић је, говорећи о заштити од насиља у породици, истакао да се овим документом на другачији начин уређује тај проблем јер то насиље престаје да буде приватна породична ствар, а право на заштиту признаје се и лицима у посебном емотивном односу, то јест, одступа се од уобичајеног схватања породице и обухвата се шири круг лица која могу да уживају ту заштиту.
Велики корак у породично-правној заштити представља могућност исељења насилника из породичног стана и куће, без обзира на право својине, као и налог за усељавање лица које је насилно исељено, забрана приближавања члану породице на одређеној удаљености, као и забрана приступа месту рада и становања.
С обзиром на то да је реч о потпуно новом институту у нашем праву, сва спорна питања биће решавана на суду, при чему ће судије, које се буду бавиле том проблематиком, морати да прођу одређене едукативне програме.
Начелник Ранка Вујовић навела је да су неки институти из претходног закона, као што су ванбрачна заједница, претпоставка брачног очинства, усвојење, старатељство и хранитељство претрпели одређене промене.
Институт усвојења више није уговор приватног права, већ је облик заштите детета без родитељског старања о коме одлучује надлежни орган старатељства - решењем и, уместо досадашња два, Предлог породичног закона познаје само један вид усвојења, објаснила је Вујовић.
Сада је горња граница за усвојење пунолетство, док је доња граница 3 месеца живота, нагласила је она и додала да мајка не може дати сагласност за усвојење на порођају, већ након што дете напуни два месеца, а рок у коме може да се предомисли и повуче ту сагласност је 30 дана.
Усвојитељи могу бити људи који су од детета старији најмање 18, а највише 45 година, а поред брачних партнера и ванбрачни партнери, појединци и страни држављани, могу бити усвојитељи под одређеним, строго контролисаним условима.
Сви поступци из породичних односа креирани су као хитни, односно судови ће бити у обавези да по примању тужбе најкасније у року од 15 дана одрже прво рочиште, а уколико је реч о случају заштите од насиља у породици, најкасније у року од 8 дана, истакла је Вујовић.
-
Београд, 8. новембар 2024.Рекордан аграрни буџет за 2025. годину
-
Београд, 20. август 2024.Сарадња са ЈП „Србијашуме“ за добробит свих грађана Србије
-
Београд, 6. август 2024.Смањење илегалних миграција на западнобалканској рути
-
Београд/Рим, 24. јул 2024.Добре основе за даљи развој стратешког партнерства Србије и...
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја