У саопштењу Министарства здравља наводи се да су тај дом здравља са Шарановић посетили и руководилац пројекта „Пружање унапређених услуга на локалном нивоу“ (ДИЛС) Татјана Бајић и тим лидер за развој и имплементацију клиничких путева тог пројекта Оливера Јовановић.
У Дому здравља Нови Сад и у још 18 домова здравља широм Србије у оквиру поменутог пројекта, који се финансира из кредита Светске банке, уводе се клинички путеви за примарну превенцију кардиоваскуларних болести, секундарну превенцију кардиоваскуларних болести, депресију, дечју астму, сидеропенијску анемију, лумбални бол, дијабетес и скрининг карцинома колона.
Клинички пут је болесников лични документ у виду протокола који приказује редослед стандардних клиничких процедура у обради његовог здравственог проблема, од почетка до краја лечења.
Оцењено је да су здравствени радници прихватили клиничке путеве и показали велико интересовање за њихову примену, а представници Дома здравља Нови Сад истакли су да су клинички путеви алат за стално унапређење квалитета пружања здравствених услуга.
Садржај клиничког пута ослања се на адекватан клинички водич и локалну праксу здравствене установе.
Стручни садржај клиничког пута не може битно одступати између здравствених установа у истој земљи уколико се примењује исти (национални) клинички водич.
Међутим, у извођењу клиничког пута могу постојати разлике, па је коначни садржај клиничког пута јединствен за сваку институцију, а увођењем клиничких путева ризик од нежељених догађаја своди се на минимум.
У многим студијама показало се да клинички путеви побољшавају квалитет и исходе лечења, а истовремено смањују трошкове лечења.
У пилот фази развоја и имплементације клиничких путева у оквиру пројеката „Пружање унапређених услуга на локалном нивоу″ (ДИЛС) и „Развој здравства Србије-додатно финансирање“ учествује 18 болница и 18 домова здравља, а планирано је да до краја пројекта још 32 дома здравља почну развој и адаптацију својих клиничких путева, додаје се у саопштењу.