П:
О:
Читај ми
Побољшати стање у затворима у Србији
Београд,
15. април 2004.
Директор Управе за извршење заводских санкција Милош Јанковић изјавио је данас да су на основу бројних експертиза које су урађене и обиласка великог броја затвора, представници Управе закључили да тренутно стање у затворима у Србији није задовољавајуће, због чега ће њен основни циљ бити да се те установе доведу на виши ниво.
Аутор:
FoNet
Јанковић је на данашњој конференцији за новинаре истакао да циљ који Управа жели да постигне јесте успешан, реформски рад, са тенденцијом свођења потреса у области затвора на минимум, при чему ће једини критеријум који ће бити спровођен бити критеријум способности. Он је објаснио да то значи да, “било какве приче, условљавања одређених монопола, па и политичких, неће бити поштовани, као што нису били ни до сада, у намери да се у потпуности испоштује законитост у раду”.
Јанковић је рекао да ће рад Управе у наредном периоду бити потпуно јаван и истакао да она неће бити представљана као да је казамат или мрачна установа, нити ће се њом руководити на тај начин. Према његовим речима, примена европских стандарда и законска решења која су у припреми дефинисаће ову установу на потпуно другачији начин.
Он је навео да је систем затвора у Србији велики и да обухвата укупно 12.000 људи, од чега око 8.000 чине лица која су лишена слободе, а 4.000 запослени. Од броја запослених, половину чине затворски стражари и чувари. У руководству овако великог система до сада је било свега 18 особа, због чега је уз сагласност Министарства правде тај број повећан на 25, при чему план нове систематизације предвиђа 30 радних места. Јанковић је објаснио да ни тај број не задовољава потребе, али да ипак представља помак, и као пример навео то да у седишту овакве управе у Италији ради 1.000 људи.
Један од великих проблема са којима се Управа суочава јесте и недостатак смештајних капацитета. Како би се бар привремено решио проблем смештаја великог броја особа које су лишене слободе, већ су издвојена одређена средства и тренутно се ради на адаптацији просторија у затвору у Пожаревцу, чиме ће бити обезбеђено 150 нових места, као и у Окружном затвору у Београду, где ће бити места за додатних 160 до 200 лица у зависности од критеријума смештаја. Поред тога, Управа планира да ове године адаптира и павиљоне у Сремској Митровици, затвору “Забела” у Пожаревцу, као и Казнено поправном дому - болници у Београду, за шта су из буџета Србије предвиђена средства у износу од 200 милиона динара.
Јанковић је објаснио и да постоји проблем са локацијом на којој се налазе поједини затвори и као пример навео затворе у Крушевцу, Ужицу, Панчеву и Новом Пазару који су смештени у самом центру града, због чега ће Управа покушати да их дислоцира.
Према његовим речима, у Србији не постоји образовни профил за струку оних који раде у затворима, због чега су већ остварени контакти са Саветом Европе (СЕ), Организацијом за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) и Министарством унутрашњих послова Србије у намери да се тај проблем реши. Такође, за кадрове који ће радити у затворским установама биће организовани и периодични семинари, а Управа ће радити и на поправљању социјалног и материјалног положаја запослених у затворима, при чему је почетна идеја да њихове плате буду усклађене са платама запослених у МУП-у Србије.
Јанковић је, говорећи о појединачним циљевима Управе за извршење заводских санкција, рекао да се мора омогућити њен безбедан и миран рад, а “држава не сме да буде суочена са неким догађајима који могу да имају лошу конотацију”.
Управа ће дати свој допринос у изради нацрта закона о извршењу кривичних закона и учествоваће у изради свих подзаконских аката. Истовремено, обављаће редован и ванредан надзор над законитошћу рада затвора, због тога што је један од њених основних циљева заштита слобода и права особа које су лишене слободе. Јанковић је навео да те особе не могу и не смеју да буду изопштене из целокупног корпуса слобода и права која им припадају, како по природним, тако и по постојећим законима и међународним правима. Управа ће радити и на томе да, у границама објективних могућности, испуни све европске стандарде, а посебна пажња биће усмерена на испуњавање услова које прописује европска конвенција о спречавању мучења и нечовечног понашања.
Јанковић је рекао и да је циљ Управе добра сарадња са невладиним и међународним организацијама, као што су СЕ, ОЕБС, Уједињене нације, Црвени крст и друге, као и са медијима и верским заједницама.
Управа ће радити и на успостављању интерног информационог система, јер тренутно не постоји евиденција која је неопходна за рад, што ствара велики број проблема. Један од њих, који ће ускоро да се манифестује, јесу избори, јер ће се они спроводити и у установама за извршење заводских санкција, а тај процес није једноставан.
Јанковић је рекао да је у Управи формирана радна група која ради на претварању привредних јединица у радне јединице, које би се пре свега бавиле преваспитним радом, и додао да је статус привредних јединица регулисан законом из 1977. године, тако да је та регулатива застарела.
Он је најавио и да ће средином маја у Београду, у сарадњи са СЕ и ОЕБС-ом, бити одржан састанак свих затворских управа југоисточне Европе, у циљу покретања сарадње међу њима која до сада није постојала. Управа ће организовати и манифестацију под називом “Уметност у затворима Србије” у већим градовима у земљи, а сав приход од продаје изложених радова биће намењен обнови манастира Хиландар, чији је значајан део изгорео у недавном пожару.
Јанковић је рекао да ће рад Управе у наредном периоду бити потпуно јаван и истакао да она неће бити представљана као да је казамат или мрачна установа, нити ће се њом руководити на тај начин. Према његовим речима, примена европских стандарда и законска решења која су у припреми дефинисаће ову установу на потпуно другачији начин.
Он је навео да је систем затвора у Србији велики и да обухвата укупно 12.000 људи, од чега око 8.000 чине лица која су лишена слободе, а 4.000 запослени. Од броја запослених, половину чине затворски стражари и чувари. У руководству овако великог система до сада је било свега 18 особа, због чега је уз сагласност Министарства правде тај број повећан на 25, при чему план нове систематизације предвиђа 30 радних места. Јанковић је објаснио да ни тај број не задовољава потребе, али да ипак представља помак, и као пример навео то да у седишту овакве управе у Италији ради 1.000 људи.
Један од великих проблема са којима се Управа суочава јесте и недостатак смештајних капацитета. Како би се бар привремено решио проблем смештаја великог броја особа које су лишене слободе, већ су издвојена одређена средства и тренутно се ради на адаптацији просторија у затвору у Пожаревцу, чиме ће бити обезбеђено 150 нових места, као и у Окружном затвору у Београду, где ће бити места за додатних 160 до 200 лица у зависности од критеријума смештаја. Поред тога, Управа планира да ове године адаптира и павиљоне у Сремској Митровици, затвору “Забела” у Пожаревцу, као и Казнено поправном дому - болници у Београду, за шта су из буџета Србије предвиђена средства у износу од 200 милиона динара.
Јанковић је објаснио и да постоји проблем са локацијом на којој се налазе поједини затвори и као пример навео затворе у Крушевцу, Ужицу, Панчеву и Новом Пазару који су смештени у самом центру града, због чега ће Управа покушати да их дислоцира.
Према његовим речима, у Србији не постоји образовни профил за струку оних који раде у затворима, због чега су већ остварени контакти са Саветом Европе (СЕ), Организацијом за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) и Министарством унутрашњих послова Србије у намери да се тај проблем реши. Такође, за кадрове који ће радити у затворским установама биће организовани и периодични семинари, а Управа ће радити и на поправљању социјалног и материјалног положаја запослених у затворима, при чему је почетна идеја да њихове плате буду усклађене са платама запослених у МУП-у Србије.
Јанковић је, говорећи о појединачним циљевима Управе за извршење заводских санкција, рекао да се мора омогућити њен безбедан и миран рад, а “држава не сме да буде суочена са неким догађајима који могу да имају лошу конотацију”.
Управа ће дати свој допринос у изради нацрта закона о извршењу кривичних закона и учествоваће у изради свих подзаконских аката. Истовремено, обављаће редован и ванредан надзор над законитошћу рада затвора, због тога што је један од њених основних циљева заштита слобода и права особа које су лишене слободе. Јанковић је навео да те особе не могу и не смеју да буду изопштене из целокупног корпуса слобода и права која им припадају, како по природним, тако и по постојећим законима и међународним правима. Управа ће радити и на томе да, у границама објективних могућности, испуни све европске стандарде, а посебна пажња биће усмерена на испуњавање услова које прописује европска конвенција о спречавању мучења и нечовечног понашања.
Јанковић је рекао и да је циљ Управе добра сарадња са невладиним и међународним организацијама, као што су СЕ, ОЕБС, Уједињене нације, Црвени крст и друге, као и са медијима и верским заједницама.
Управа ће радити и на успостављању интерног информационог система, јер тренутно не постоји евиденција која је неопходна за рад, што ствара велики број проблема. Један од њих, који ће ускоро да се манифестује, јесу избори, јер ће се они спроводити и у установама за извршење заводских санкција, а тај процес није једноставан.
Јанковић је рекао да је у Управи формирана радна група која ради на претварању привредних јединица у радне јединице, које би се пре свега бавиле преваспитним радом, и додао да је статус привредних јединица регулисан законом из 1977. године, тако да је та регулатива застарела.
Он је најавио и да ће средином маја у Београду, у сарадњи са СЕ и ОЕБС-ом, бити одржан састанак свих затворских управа југоисточне Европе, у циљу покретања сарадње међу њима која до сада није постојала. Управа ће организовати и манифестацију под називом “Уметност у затворима Србије” у већим градовима у земљи, а сав приход од продаје изложених радова биће намењен обнови манастира Хиландар, чији је значајан део изгорео у недавном пожару.
-
Београд, 8. новембар 2024.Рекордан аграрни буџет за 2025. годину
-
Београд, 20. август 2024.Сарадња са ЈП „Србијашуме“ за добробит свих грађана Србије
-
Београд, 6. август 2024.Смањење илегалних миграција на западнобалканској рути
-
Београд/Рим, 24. јул 2024.Добре основе за даљи развој стратешког партнерства Србије и...
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја