П:
О:
Читај ми
Србија ће испунити обавезе из Уставне повеље
Београд/Брисел,
16. децембар 2004.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница изјавио је данас, после разговора са високим представником Европске уније за спољну политику и безбедност Хавијером Соланом, да ће Србија испунити обавезе из Уставне повеље јер је то потврда њене европске оријентације и изразио очекивање да ће и Црна Гора испунити свој део обавеза.
Аутор:
http://ue.eu.int
Коштуница је рекао да је овај разговор био пре свега посвећен државној заједници и примени Уставне повеље у делу који се односи на непосредне изборе за Скупштину СЦГ.
Он је, подсећајући на то да је то била тема и на недавном састанку Савета за европске интеграције у Београду, најавио одржавање још једног таквог састанка, на којем ће бити размотрене разлике у ставовима Србије и Црне Горе око питања избора за парламент државне заједнице.
Председник Владе Србије је, уз напомену да постоје разлике у приступу Србије и Црне Горе питању о непосредним изборима, навео да би Скупштина Србије сутра требало да усвоји закон о изборима за Скупштину Србије и Црне Горе, што произилази из Уставне повеље и Београдског споразума, иза којег стоји Европска унија и својим потписом Хавијер Солана.
Коштуница је истакао да је потребно да и "друга страна" усвоји тај закон и додао да је више пута разговарано о могућности да се избори одрже после референдума.
Чврст став Београда је да се избори не могу одлагати ни избегавати, истакао је он и додао да су они предуслов за организовање референдума.
Према томе, нема одлагања избора, а могуће је да се избори одрже раније, нагласио је председник Владе и додао да је "ово решење, које је доста необично, засновано на низу разговора и уступака учињених пре две године од стране Београда" да први избори буду посредни делегатски, а да се затим после две године одрже непосредни избори.
Одговарајући на питање да ли је за Србију било прихватљиво да у Црној Гори буду одржани посредни избори, а у Србији непосредни, Коштуница је рекао да се не може кршити уставни закон јер то би значило договорно и кршење Устава једне земље.
Према његовим речима, већ сутра у Скупштини Србије ће се показати да Београд неће подржати уступак који подразумева кршење Уставне повеље, јер ће закон о непосредним изборима за скупштину државне заједнице бити усвојен уз сагласност свих посланичких група.
Говорећи о томе какав став ЕУ и Солана заступају о том питању, Коштуница је навео да они настоје да нађу политичко решење за овај проблем.
Када би било могуће политичке спорове решавати без закона, без права, ствари би биле веома једноставне. Баш тамо где проблеми постају најтежи и најсложенији, последњи арбитар је закон. У овом случају то је Уставна повеља и то је нешто о чему се несумњиво размишља у Бриселу, утолико пре што је Европска унија чврсто стала иза Београдског споразума, рекао је председник Владе Србије.
Коштуница је, говорећи о сарадњи са Хашким трибуналом, рекао да очекује нове добровољне предаје оптужених и додао да је Солана изразио посебно задовољство тиме што се најзад види како се сарадња с Хашким судом одвија, и то на двосмерни начин, за шта се Влада залагала од почетка.
Према његовим речима, двојица људи су добровољно отишла у Хаг, а двојица су пуштена да се до суђења бране са слободе, што би требало да убрза сарадњу наше земље са Хашким трибуналом.
Током данашњих разговора било је речи и о Студији изводљивости која би требало да буде завршена у рано пролеће наредне године, рекао је Коштуница и изразио наду да ће сви проблеми који стоје на путу позитивној оцени Студије бити решени, укључујући и сарадњу са Трибуналом.
Поводом одлуке Међународног суда правде да се прогласи ненадлежним за тужбу Београда против земаља НАТО, Коштуница је оценио да та одлука отвара могућност за Србију и Црну Гору кад је реч о тужбама Хрватске и БиХ против СЦГ.
Он је, подсећајући на то да је то била тема и на недавном састанку Савета за европске интеграције у Београду, најавио одржавање још једног таквог састанка, на којем ће бити размотрене разлике у ставовима Србије и Црне Горе око питања избора за парламент државне заједнице.
Председник Владе Србије је, уз напомену да постоје разлике у приступу Србије и Црне Горе питању о непосредним изборима, навео да би Скупштина Србије сутра требало да усвоји закон о изборима за Скупштину Србије и Црне Горе, што произилази из Уставне повеље и Београдског споразума, иза којег стоји Европска унија и својим потписом Хавијер Солана.
Коштуница је истакао да је потребно да и "друга страна" усвоји тај закон и додао да је више пута разговарано о могућности да се избори одрже после референдума.
Чврст став Београда је да се избори не могу одлагати ни избегавати, истакао је он и додао да су они предуслов за организовање референдума.
Према томе, нема одлагања избора, а могуће је да се избори одрже раније, нагласио је председник Владе и додао да је "ово решење, које је доста необично, засновано на низу разговора и уступака учињених пре две године од стране Београда" да први избори буду посредни делегатски, а да се затим после две године одрже непосредни избори.
Одговарајући на питање да ли је за Србију било прихватљиво да у Црној Гори буду одржани посредни избори, а у Србији непосредни, Коштуница је рекао да се не може кршити уставни закон јер то би значило договорно и кршење Устава једне земље.
Према његовим речима, већ сутра у Скупштини Србије ће се показати да Београд неће подржати уступак који подразумева кршење Уставне повеље, јер ће закон о непосредним изборима за скупштину државне заједнице бити усвојен уз сагласност свих посланичких група.
Говорећи о томе какав став ЕУ и Солана заступају о том питању, Коштуница је навео да они настоје да нађу политичко решење за овај проблем.
Када би било могуће политичке спорове решавати без закона, без права, ствари би биле веома једноставне. Баш тамо где проблеми постају најтежи и најсложенији, последњи арбитар је закон. У овом случају то је Уставна повеља и то је нешто о чему се несумњиво размишља у Бриселу, утолико пре што је Европска унија чврсто стала иза Београдског споразума, рекао је председник Владе Србије.
Коштуница је, говорећи о сарадњи са Хашким трибуналом, рекао да очекује нове добровољне предаје оптужених и додао да је Солана изразио посебно задовољство тиме што се најзад види како се сарадња с Хашким судом одвија, и то на двосмерни начин, за шта се Влада залагала од почетка.
Према његовим речима, двојица људи су добровољно отишла у Хаг, а двојица су пуштена да се до суђења бране са слободе, што би требало да убрза сарадњу наше земље са Хашким трибуналом.
Током данашњих разговора било је речи и о Студији изводљивости која би требало да буде завршена у рано пролеће наредне године, рекао је Коштуница и изразио наду да ће сви проблеми који стоје на путу позитивној оцени Студије бити решени, укључујући и сарадњу са Трибуналом.
Поводом одлуке Међународног суда правде да се прогласи ненадлежним за тужбу Београда против земаља НАТО, Коштуница је оценио да та одлука отвара могућност за Србију и Црну Гору кад је реч о тужбама Хрватске и БиХ против СЦГ.
-
Инђија, 16. јануар 2025.Подршка компанији „Тојо тајерсˮ за даљу реализацију пословних...
-
Београд, 16. јануар 2025.Одржан помен поводом седам година од убиства Оливера Ивановића
-
Врање, 15. јануар 2025.Са репрезентативним синдикатима просвете постигнут договор око...
-
Врање, 15. јануар 2025.Реконструисано породилиште у Врању за боље услове живота у...
-
Београд, 15. јануар 2025.Наставак тортуре над Србима на Косову и Метохији
-
Бујановац, 14. јануар 2025.Наставак јачања Војске Србије и материјалног положаја њених...
-
Београд, 13. јануар 2025.Србија и САД имају много заједничких ствари које их повезују
-
Београд, 13. јануар 2025.Подршка Савезу извиђача Србије у креирању омладинских политика
-
Београд, 11. јануар 2025.Санкције НИС-у неће угрозити снабдевање грађана и привреде...
-
Београд, 10. јануар 2025.Снабдевање Србије нафтним дериватима функционише несметано