П:
О:
Читај ми
Економска политика Владе Србије у 2005. години
Београд,
17. децембар 2004.
Потпредседник Владе Републике Србије Мирољуб Лабус истакао је у ауторском тексту под називом "Економска политика Владе Републике Србије у 2005. години", објављеном у најновијем броју "Е-магазина", да ће Влада Србије и у 2005. години наставити да спроводи економску политику и реформе којима је циљ гарантовање макроекономске стабилности, сигурности пословања и дугорочно одрживог привредног раста. Званични сајт Владе Републике Србије преноси овај текст у целини.
Мирољуб Лабус
Прве три године транзиције у Србији обележене су генерално позитивним економским резултатима, посебно у области постизања макроекономске стабилности кроз значајно обарање стопе инфлације, али и у домену значајног раста реалног друштвеног производа. Посебно значајан напредак је постигнут у односима са међународним финансијским институцијама, иностраним повериоцима и инвеститорима, што је резултирало значајним отписом дугова, али и релативно великим приливом капитала. Негативне тенденције су примећене једино у области спољне трговине, где је увоз око три пута већи од извоза, а дефицит платног биланса износи око 13 одсто БДП-а. У наредној години не може се очекивати значајно смањење дефицита, највише на ниво од 12 одсто БДП-а, наводи се у тексту.
Што се тиче 2004. године, макроекономска кретања су обележена значајним опоравком привреде, пре свега индустрије, пољопривреде, телекомуникација и грађевинарства. Очекује се раст БДП-а од око 8 одсто.
Влада Републике Србије ће и у 2005. години наставити да спроводи економску политику и реформе којима је циљ гарантовање макроекономске стабилности, сигурности пословања и дугорочно одрживог привредног раста. Основни циљ економске политике биће остваривање привредног раста од 4 до 5 одсто уз инфлацију нижу од 10 одсто.
Мере монетарне политике
У 2005. години ће се наставити са монетарном политиком везивања примарног новца и новчане масе за кретање нето девизне активе и са политиком руковођеног флексибилног девизног курса динара. Примарни задатак ће и даље бити ценовна стабилност, а девизни курс ће се формирати на основу понуде и потражње на девизном тржишту, уз уважавање одрживе платно-билансне позиције земље.
Мере фискалне политике
У сфери јавних прихода основни циљ за наредни период је смањивање пореских оптерећења, нарочито на зараде, а повећање пореског оптерећења на друге производне факторе и имовину, као и ширење пореске основице и повећање обима прихода. Порез на додату вредност ступа на снагу 1. јануара 2005. године и очекује се да ће ПДВ бити издашнији што се тиче буџетских прихода, а да се прикупљање прихода на овај начин обавља уз мање дисторзија у економији. Увођење ПДВ-а представља и значајну меру у борби против сиве економије и нелојалне конкуренције. Такође, од 1. јануара се укида и порез на финансијске трансакције, што треба да доведе до значајног смањења трошкова платног промета.
На страни јавних расхода, политика ће бити усмерена на постепено смањивање учешћа јавних расхода и дефицита у БДП-у. Основне промене у структури јавне потрошње су повећање учешћа трошкова социјалне заштите, као и за образовање, здравство и опште јавне услуге.
Основни проблем у јавним финансијама Србије представља финансирање пензија. Дефицит у пензионим фондовима износи око 6 одсто БДП-а годишње, што се покрива директним трансферима из буџета. Такав систем је дугорочно неодржив и наставак реформи пензионог система је планиран за следећу годину. Циљ реформе пензионог осигурања је успостављање финансијски одрживог система који се базира на два стуба: на обавезном осигурању заснованом на генерацијској солидарности и добровољном осигурању заснованом на личној капитализованој штедњи. Ови фондови ће представљати и нови извор дугорочног финансирања, које је неопходна претпоставка за одрживи привредни раст, а такође ће допринети и развоју домаћег финансијског тржишта.
Структурне реформе
Следећа година ће бити година структурних реформи и Влада је одлучна у намери да настави процесе приватизације и реструктурирања предузећа. План је да се у кратком року заврши процес аукцијске приватизације малих и средњих предузећа, а да се настави са продајом великих предузећа стратешким партнерима путем тендера. Паралелно ће се одвијати приватизација несолвентних предузећа путем стечаја. Такође, створиће се услови да се на тржиште понуде и акције из портфеља Акцијског фонда.
Убрзаће се реструктурирање великих предузећа у друштвеној и државној својини у организационом, пословном и финансијском смислу, са циљем да се ова предузећа припреме за приватизацију кроз реорганизацију, статусне промене и кроз решавање вишка запослених и обавеза ових предузећа које превазилазе вредност њихове имовине. Програме реструктурирања великих предузећа ће пратити програми развоја малих и средњих предузећа, уз очекивање да ће она упослити вишкове радника и капацитета великих предузећа.
Влада ће спроводити и активну политику подстицања развоја малих и средњих предузећа, са циљем да се број оваквих предузећа повећа, а самим тим и да се створе услови за отварање нових радних места и раст целе привреде. Интервенција државе ће бити усмерена на унапређење пословног окружења и изградњу тржишта нефинансијских услуга за развој пословања МСП и предузетника. Држава ће уклањати баријере за отварање нових МСП у приватној својини, као и баријере за јачање конкуренције и стварање једнаких услова за све привредне субјекте.
Што се финансијског сектора тиче, извршиће се измена постојеће и доношење нове регулативе везане за функционисање финансијског тржишта. То подразумева измене и допуне Закона о тржишту хартија од вредности, као и доношење закона о инвестиционим фондовима. Ствараће се подстицајни услови за грађане и институционалне инвеститоре да се значајније укључе у трговину дугорочним хартијама од вредности. Државне хартије од вредности ће у том процесу имати значајну улогу, с обзиром на висок степен сигурности за инвеститоре.
Реформа банкарског сектора ће се наставити у правцу убрзане приватизације банака које су у већинском државном власништву. Агенција за осигурање депозита, санацију, стечај и ликвидацију банака ће водити план продаје ових банака и на бази тог плана ће расписати тендере за њихову продају.
У области енергетике и саобраћаја ће бити донета дугорочна стратегија развоја, а такође ће се убрзати успостављање новог законодавног и регулаторног оквира, чиме ће се створити претпоставке за убрзавање реструктурирања јавних предузећа у овим областима. Што се пољопривреде тиче, Влада ће наставити да води аграрну политику којој је основни циљ стварање конкурентног аграрног сектора ради обезбеђења стабилности на тржишту и пораста извоза. Мере ће бити усмерене на унапређење производне структуре у правцу веће заступљености индустријског биља, поврћа, воћа и винове лозе, као и на додатно подстицање производње намењене извозу.
Важно је истаћи да је са Европском унијом постигнут договор о потписивању споразума о текстилу који ће омогућити нашим привредницима у овој грани приступ тржиштима ЕУ уз укидање квота и царинских оптерећења. Такође, воде се преговори са ЕУ о одређивању извозних квота за шећер, који представља један од најзначајнијих извозних производа Србије.
Јавни дуг
Основни циљеви политике јавног дуга су смањење учешћа домаћег и спољног јавног дуга у односу на БДП и обезбеђење услова за несметано сервисирање обавеза државе према домаћим и иностраним повериоцима. Обезбеђење фискалне одрживости у наредном средњорочном периоду подразумева одржавање учешћа домаћег и страног јавног дуга испод 60 одсто БДП-а, које сада износи 55,3 одсто. Након регулисања преосталог дуга према повериоцима Париског клуба, његово учешће износиће 49,5 одсто. Међутим, и тако смањен јавни дуг захтеваће озбиљан фискални напор ради уредног сервисирања камата по иностраним кредитима и одржавања спољне ликвидности. Такође, очекује се да се започне поступак регулисања дугова дужника са територије Косова и Метохије.
Што се тиче 2004. године, макроекономска кретања су обележена значајним опоравком привреде, пре свега индустрије, пољопривреде, телекомуникација и грађевинарства. Очекује се раст БДП-а од око 8 одсто.
Влада Републике Србије ће и у 2005. години наставити да спроводи економску политику и реформе којима је циљ гарантовање макроекономске стабилности, сигурности пословања и дугорочно одрживог привредног раста. Основни циљ економске политике биће остваривање привредног раста од 4 до 5 одсто уз инфлацију нижу од 10 одсто.
Мере монетарне политике
У 2005. години ће се наставити са монетарном политиком везивања примарног новца и новчане масе за кретање нето девизне активе и са политиком руковођеног флексибилног девизног курса динара. Примарни задатак ће и даље бити ценовна стабилност, а девизни курс ће се формирати на основу понуде и потражње на девизном тржишту, уз уважавање одрживе платно-билансне позиције земље.
Мере фискалне политике
У сфери јавних прихода основни циљ за наредни период је смањивање пореских оптерећења, нарочито на зараде, а повећање пореског оптерећења на друге производне факторе и имовину, као и ширење пореске основице и повећање обима прихода. Порез на додату вредност ступа на снагу 1. јануара 2005. године и очекује се да ће ПДВ бити издашнији што се тиче буџетских прихода, а да се прикупљање прихода на овај начин обавља уз мање дисторзија у економији. Увођење ПДВ-а представља и значајну меру у борби против сиве економије и нелојалне конкуренције. Такође, од 1. јануара се укида и порез на финансијске трансакције, што треба да доведе до значајног смањења трошкова платног промета.
На страни јавних расхода, политика ће бити усмерена на постепено смањивање учешћа јавних расхода и дефицита у БДП-у. Основне промене у структури јавне потрошње су повећање учешћа трошкова социјалне заштите, као и за образовање, здравство и опште јавне услуге.
Основни проблем у јавним финансијама Србије представља финансирање пензија. Дефицит у пензионим фондовима износи око 6 одсто БДП-а годишње, што се покрива директним трансферима из буџета. Такав систем је дугорочно неодржив и наставак реформи пензионог система је планиран за следећу годину. Циљ реформе пензионог осигурања је успостављање финансијски одрживог система који се базира на два стуба: на обавезном осигурању заснованом на генерацијској солидарности и добровољном осигурању заснованом на личној капитализованој штедњи. Ови фондови ће представљати и нови извор дугорочног финансирања, које је неопходна претпоставка за одрживи привредни раст, а такође ће допринети и развоју домаћег финансијског тржишта.
Структурне реформе
Следећа година ће бити година структурних реформи и Влада је одлучна у намери да настави процесе приватизације и реструктурирања предузећа. План је да се у кратком року заврши процес аукцијске приватизације малих и средњих предузећа, а да се настави са продајом великих предузећа стратешким партнерима путем тендера. Паралелно ће се одвијати приватизација несолвентних предузећа путем стечаја. Такође, створиће се услови да се на тржиште понуде и акције из портфеља Акцијског фонда.
Убрзаће се реструктурирање великих предузећа у друштвеној и државној својини у организационом, пословном и финансијском смислу, са циљем да се ова предузећа припреме за приватизацију кроз реорганизацију, статусне промене и кроз решавање вишка запослених и обавеза ових предузећа које превазилазе вредност њихове имовине. Програме реструктурирања великих предузећа ће пратити програми развоја малих и средњих предузећа, уз очекивање да ће она упослити вишкове радника и капацитета великих предузећа.
Влада ће спроводити и активну политику подстицања развоја малих и средњих предузећа, са циљем да се број оваквих предузећа повећа, а самим тим и да се створе услови за отварање нових радних места и раст целе привреде. Интервенција државе ће бити усмерена на унапређење пословног окружења и изградњу тржишта нефинансијских услуга за развој пословања МСП и предузетника. Држава ће уклањати баријере за отварање нових МСП у приватној својини, као и баријере за јачање конкуренције и стварање једнаких услова за све привредне субјекте.
Што се финансијског сектора тиче, извршиће се измена постојеће и доношење нове регулативе везане за функционисање финансијског тржишта. То подразумева измене и допуне Закона о тржишту хартија од вредности, као и доношење закона о инвестиционим фондовима. Ствараће се подстицајни услови за грађане и институционалне инвеститоре да се значајније укључе у трговину дугорочним хартијама од вредности. Државне хартије од вредности ће у том процесу имати значајну улогу, с обзиром на висок степен сигурности за инвеститоре.
Реформа банкарског сектора ће се наставити у правцу убрзане приватизације банака које су у већинском државном власништву. Агенција за осигурање депозита, санацију, стечај и ликвидацију банака ће водити план продаје ових банака и на бази тог плана ће расписати тендере за њихову продају.
У области енергетике и саобраћаја ће бити донета дугорочна стратегија развоја, а такође ће се убрзати успостављање новог законодавног и регулаторног оквира, чиме ће се створити претпоставке за убрзавање реструктурирања јавних предузећа у овим областима. Што се пољопривреде тиче, Влада ће наставити да води аграрну политику којој је основни циљ стварање конкурентног аграрног сектора ради обезбеђења стабилности на тржишту и пораста извоза. Мере ће бити усмерене на унапређење производне структуре у правцу веће заступљености индустријског биља, поврћа, воћа и винове лозе, као и на додатно подстицање производње намењене извозу.
Важно је истаћи да је са Европском унијом постигнут договор о потписивању споразума о текстилу који ће омогућити нашим привредницима у овој грани приступ тржиштима ЕУ уз укидање квота и царинских оптерећења. Такође, воде се преговори са ЕУ о одређивању извозних квота за шећер, који представља један од најзначајнијих извозних производа Србије.
Јавни дуг
Основни циљеви политике јавног дуга су смањење учешћа домаћег и спољног јавног дуга у односу на БДП и обезбеђење услова за несметано сервисирање обавеза државе према домаћим и иностраним повериоцима. Обезбеђење фискалне одрживости у наредном средњорочном периоду подразумева одржавање учешћа домаћег и страног јавног дуга испод 60 одсто БДП-а, које сада износи 55,3 одсто. Након регулисања преосталог дуга према повериоцима Париског клуба, његово учешће износиће 49,5 одсто. Међутим, и тако смањен јавни дуг захтеваће озбиљан фискални напор ради уредног сервисирања камата по иностраним кредитима и одржавања спољне ликвидности. Такође, очекује се да се започне поступак регулисања дугова дужника са територије Косова и Метохије.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација