П:
О:
Читај ми
Откривена спомен-плоча лингвисти Александру Белићу
Београд,
8. мај 2012.
Министар културе, информисања и информационог друштва у Влади Републике Србије Предраг Марковић открио је данас спомен-плочу Александру Белићу (1876-1960) у Ресавској улици у Београду, где је овај знаменити српски лингвиста живео од 1924. до 1955. године.
Аутор:
Танјуг
Марковић је том приликом рекао да је Белић обележио време у којем је живео и радио, уз напомену да је овај некадашњи председник САНУ-а покушао да постави темеље разумевања језика.
Он је указао на то да од овог великог српског лингивсте може много тога да се научи, и то не само из његовог дела већ и из начина на који је оно стварано.
Према његовим речима, доба у којем је Белић успостављао своје лингвистичке погледе било је много бурније, али се његови погледи на људе, језик, и приступ раду нису мењали, при чему га све те околности нису спречавале да очува интересовање за све оно што је вредно у друштву у коме живи.
Лингвиста Живојин Станојчић подсетио је на то да је Белић почео да ствара свој научни рад крајем 19. века, да би од самог почетка 20. века као наставник Велике школе, а онда и као професор Универзитета у Београду и члан САНУ, преко 60 година радио на језичкој науци.
Станојчић је нагласио да је Белић обогатио лингвистичку науку и нашу културу са више од 600 књига, расправа и приказа, уз напомену да је његово дело таквог обима да се у великој мери поклапа са развитком науке о језицима јужних Словена.
Целокупна Белићева делатност, како је навео, била је таква да је друштву у области књижевног српског језика омогућила остварење општог лингвистичког метода.
Министарство културе је у години која је била проглашена за Годину књиге и језика (од 23. априла 2010. године до 23. априла 2011. године) у сарадњи са компанијом ''Вечерње новости'' и локалним самоуправама започело акцију обележавања објеката у којима су рођени, боравили или деловали знаменити писци, песници,сликари, режисери, књижевни критичари, историчари уметности.
До сада је постављена 21 спомен плоча, и то Меши Селимовићу, Скендеру Куленовићу, Душану Матићу, Александру Вучу, Слободану Селенићу, Антонију Исаковићу, Мићи Поповићу, Душку Радовићу, Десанки Максимовић, Бранку Ћопићу, Милошу Н. Ђурићу, Станиславу Винаверу, Миловану Ђиласу, Васку Попи, Живојину Павловићу, Глигорију Возаровићу, Јовану Христићу, Милану Кашанину, Ивану В. Лалићу, Аници Савић-Ребац и Оскару Давичу.
Он је указао на то да од овог великог српског лингивсте може много тога да се научи, и то не само из његовог дела већ и из начина на који је оно стварано.
Према његовим речима, доба у којем је Белић успостављао своје лингвистичке погледе било је много бурније, али се његови погледи на људе, језик, и приступ раду нису мењали, при чему га све те околности нису спречавале да очува интересовање за све оно што је вредно у друштву у коме живи.
Лингвиста Живојин Станојчић подсетио је на то да је Белић почео да ствара свој научни рад крајем 19. века, да би од самог почетка 20. века као наставник Велике школе, а онда и као професор Универзитета у Београду и члан САНУ, преко 60 година радио на језичкој науци.
Станојчић је нагласио да је Белић обогатио лингвистичку науку и нашу културу са више од 600 књига, расправа и приказа, уз напомену да је његово дело таквог обима да се у великој мери поклапа са развитком науке о језицима јужних Словена.
Целокупна Белићева делатност, како је навео, била је таква да је друштву у области књижевног српског језика омогућила остварење општог лингвистичког метода.
Министарство културе је у години која је била проглашена за Годину књиге и језика (од 23. априла 2010. године до 23. априла 2011. године) у сарадњи са компанијом ''Вечерње новости'' и локалним самоуправама започело акцију обележавања објеката у којима су рођени, боравили или деловали знаменити писци, песници,сликари, режисери, књижевни критичари, историчари уметности.
До сада је постављена 21 спомен плоча, и то Меши Селимовићу, Скендеру Куленовићу, Душану Матићу, Александру Вучу, Слободану Селенићу, Антонију Исаковићу, Мићи Поповићу, Душку Радовићу, Десанки Максимовић, Бранку Ћопићу, Милошу Н. Ђурићу, Станиславу Винаверу, Миловану Ђиласу, Васку Попи, Живојину Павловићу, Глигорију Возаровићу, Јовану Христићу, Милану Кашанину, Ивану В. Лалићу, Аници Савић-Ребац и Оскару Давичу.
-
Београд, 18. јул 2024.Наставак улагања у културу кроз програм „Градови у фокусу“
-
Београд, 17. јул 2024.Књижевна награда „Новица Тадић“ припала Тамари Радевић
-
Београд, 15. јул 2024.Народни музеј и Музеј РС заједно обележавају 180-годишњицу рођења...
-
Београд, 15. јул 2024.Квалитетније и садржајније функционисање српског културног...
-
Ћупријa, 8. јул 2024.Селаковић примио Повељу за изузетан допринос културном развоју...
-
Београд, 28. јун 2024.Отворен седми међународни „Равно село“ филм фестивал
-
Београд, 25. јун 2024.Реновирање два објекта у Београду од изузетног значаја за...
-
Ужице, 24. јун 2024.Нови парохијски дом место нових културних дешавања у Ужицу
-
Лозница, 16. јун 2024.Селаковић на свечаној академији поводом Дана града Лознице
-
Београд, 16. јун 2024.Рогановић пожелео срећан Курбан-бајрам